ОВО ЈЕ РЕШЕЊЕ да се спаси СРПСКО СЕЛО!

ОВО ЈЕ РЕШЕЊЕ да се спаси СРПСКО СЕЛО!

17 априла 2016

Staro_Selo_-_Sirogojno5Србија, земља сељака, ускоро би могла да остане без села. Наиме, у око две хиљаде села нема живе душе, док у 200 нема ниједног становника млађег од 20 година.

Србија је практично за десет година, од 2002. до 2012, уништила 150.000 породичних пољопривредних газдинстава, тј. свако пето. То је, како каже професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић, фигуративно речено — 500 села са по 300 пољопривредних породичних домаћинстава.

Шеварлић претпоставља да ће у наредном периоду, до следећег пописа 2022, нестати још 200.000 породичних пољопривредних газдинстава.

„То је недопустиво, јер ми не говоримо више о празним селима или празним општинама већ о читавим празним регионима, као што је случај са јужном и источном Србијом, појединим регијама чак и у срцу Шумадије, а посебно у западној Србији, али и у неким општинама у Банату“, рекао је Шеварлић.

Студија пољопривредног земљишта у Републици Србији, коју је професор Пољопривредног факултета објавио прошле године, показује да је између два последња пописа од 1960. до 2012. Србија изгубила милион и по хектара пољопривредног земљишта. То доводи до закључка да наша земља није више богата пољопривредним земљиштем као што се некада говорило деци од основне школе па надаље, јер први пут то земљиште чини мање од половине укупне територије Републике Србије.

 

Од 25 статистичких области Србије, осам региона није прехрамбено самоодрживо, јер не располажу са минималних 20 ари обрадивог земљишта по становнику, што се сматра пресудним елементом за прехрамбену самоодрживост становништва на одређеном подручју, констатује Шеварлић. Професор додаје да такође ни 47 од 165 општина на подручју Војводине и централне Србије, које имају пољопривредно земљиште, нису прехрамбено самоодрживе.

„Дакле, земљиште је ’мајка свих ствари‘. Ми земљиште нисмо наследили од наших очева и дедова, већ смо га позајмили од наших унука и праунука и дужни смо као бонус патер фамилијас, као добар старешина породице, као добар домаћин да га рационално користимо, да га у истој површини и истом квалитету оставимо наредној генерацији како би они били економски самоодрживи.“

Шта је решење за останак људи на селу

И док људи у градовима немају посла, у селима нема ко да ради. Села изумиру, а не користи се шанса да се ти негативни трендови на српском селу зауставе, а самим тим и да се развијају рурална подручја.

Као и много пута у историји, и у овим временима село и пољопривреда су главни ослонац који омогућава опстанак и преживљавање.

Због тога, професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић сматра да би држава морала хитно да примени један од неколико модела како би успела бар да успори овако лош тренд.

Један је, наглашава, из ортодоксног капиталистичког система Израела у коме је 99,7 одсто пољопривредног земљишта у државној или парадржавној својини. Он предвиђа да пољопривредници могу да закупе земљиште, али само на рок до 49 година коришћења.

Други модел припада Данској, која је једна од оснивача претече Европске уније, односно Европске економске заједнице, која има прописан земљишни максимум до 300 хектара уз обавезу да фармери и чланови његовог домаћинства морају да живе на имању. Због тог услова, објашњава Шеварлић, тешко да можете да купите земљу на територији Данске.

Чак се пред Европским судом воде спорови управо због потенцијалних купаца из других држава који желе да купе фарме али не и да на њима живе.

Као нимало лоша опција, отвара се и модел који је применила Словенија. Та земља је прописала пет услова за стицање својине на пољопривредном земљишту — од тога да морте да будете најмање пет година резидент Републике Словеније како бисте могли да купите земљиште у тој држави, до тога да предност у куповини имају власници суседних парцела ради укрупњавања земљишта, или потенцијални млади пољопривредници.

(Спутник)

KOMENTARI



11 коментара

  1. mijo says:

    bracni par milosevic i markovic nisu hteli zadrzati srbe i jugoslovene iz hrvatske u srbiji nego van u tude zemlje sve smisljeno radeno

  2. kosovac says:

    Драго ми је да је баш професор Миладин Шеварлић употребио прави израз „економски самоодрживи“. Тај израз је контра новоговору „одрживи развој“, употребљаваном од стране мегатрендоваца и има везе са науком као магарац са седлом. Зато што када чујем „одрживи развој“, сетим се да нико не тежи „неодрживом развоју“, можда зато што не знају шта тај израз значи а нема још никога ко је бар покушао да га објасни.

  3. Aleks says:

    Dajte izbeglicama Srbima iz hrvatske kraine i bosne zemlju kuču i osnovne uslove za obradu ili stočarstvo pa da se radi živi a ne sve sociala podstanari besposlica ..al ko hoče ima ljudi koji su to radili pa su proterani a sad trpe u gradovima...on bi rađe obrađivo ili čuvo ovce nego bio u betonu....za jedno 10g ima svi da pobegnemo iz gradova radi stresa...al da mu država pokloni ne da plača kiriju pa se menja vlada pa treba da se trese očel produžit neče da ima sigurnost...a voče i povrče eksport rusija.......mogu i sela da budu moderna ..

  4. kosovac says:

    Aleks, Нема са избеглицама никакве везе, сви смо некако научени на хлеба без мотике. Ја сам целог живота зарађивао на оловку, веселио се зато што ми деца добро уче школе. Када су школе завршене, посао је морао да се потражи негде на страну. Знаш и сам колико је то несигуран посао. Ето, ја сам успео, али седим кући и уздишем. Код мене, сељак има шансе да заради само ако има снаге и могућности да свој производ изнесе на пијац. Одавно је престао откуп жита и грожђа. Један сељак ми је рекао да само будала може да сеје жито за откуп. А један из села где сам у подруму видео дрвену бачву од 2.000 литара, каже да мора да смањи површину грожђа. Зашто? Нема ко да ради.

  5. Lajla says:

    To su bajke,strane korporacije, konkurencija rusi cene poljoprivrednih proiazvoda damping cenama ,a drzava pomaze.Samo da sela nestanu i presele se u gradove.I tada ce,a vec je i pocela jeftina prodaja zemlje.Kada taj projelat zavrsi lebac ce kostati ko suvo zlato. To nam je sudbina zapisana,ljudi ce se ubijati za hranu.

  6. Paštrović says:

    "Ljudi će se ubijati za hranu." Neka se ubijaju, kad su se svi skupa "s menom" odrekli sela, i stuštili se da kusaju "leba bez motike", kako nam lijepo reče "Kosovac". Povratak u sela je nemoguć ako se i dalje buljuk bude slao "na školovanje i na visoke škole". Koliko je naročito srbsko selo bilo zapostavljeno... nećemo sad i o tome, jel'de? Blago onom Nusretu sa Pešteri, koji je svima nama rekao da nam nije on kriv što smo pukli k'o bundeve, i što smo pristali da budemo dobrovoljno roblje. Eto, ja nebih ni dva jaja u kući imao da mi to nijesu dozvolili ovi robovlasnici što vladaju planetom. Dok bijah seljačić, jaja sam ih krkao kad god mi se ćefnulo, i to ona sa žutim žumancem, heh...

  7. Paštrović says:

    I ovo, umal' zaboravih: Kod nas su vazda bezemljaša smatrali najvecom bijedom i fukarom. Sad se "kvalitet" broji brojem stanova i kvadraturom. To se, valjda, jede, hehe...?

    • micky says:

      ili se se "sipa u Traktor"...

  8. ljubisav says:

    Izadjimo i glasajmo za promene,ovo nam je zadnja sansa,dozovimo se pameti,krajnje je vreme!

  9. zIKO says:

    Zivim vec duze na zapadu i Holandiji...sela se odrzavaju jer je osnova drzavnog opstanka. Zahvaljujuci cvrstim i stimulativnim zakonima. Nasi politicari i ekonomisti su zabrazdili u neznanju... Ode nam drzava ako se sela ugase! Tek tada necemo preziveti nikakvu krizu!!!

  10. dragomir says:

    sve je to sto jos niko nije skinijo titinu vlast u beogradu dok oni ne odu srbija crna zemlja

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u