ОВО СУ РАЗЛОЗИ ЗБОГ КОЈИХ ПОЛА СВЕТА ОКРЕЋЕ ЛЕЂА АМЕРИЦИ

ОВО СУ РАЗЛОЗИ ЗБОГ КОЈИХ ПОЛА СВЕТА ОКРЕЋЕ ЛЕЂА АМЕРИЦИ

2 јуна 2023

САД више не остављају утисак моћне државе која је у стању да одржава глобални финансијски поредак.

Пре неколико недеља пакистански министар енергетике најавио је да ће плаћати руску сирову нафту у кинеској валути.



Почетком године Уједињени Арапски Емирати објавили су како расправљају с Индијом о подстицању трговинских активности с Индијом у рупијама.

Почетком ове недеље министри спољних послова БРИKС групе земаља (Бразил, Русија, Индија, Kина и Јужна Африка) расправљали су како да реализују већи глобални утјецај, укључујући стварање и коришћење заједничке валуте.

Аргентина која се управо бори с инфлацијом од 100 посто и девалвацијом од 25 посто затражила је од Kине драстично повећање девизних своп трансакција у кинеској валути.

Јужна Kореја и Индонезија пре неколико недеља потписале су споразум о промоцији директне трговинске размене у националним валутама.

Асоцијација нација југоисточне Азије расправља о развоју регионалне трговине и инвестиција коришћењем валута својих чланица.

Индија и Малезија су недавно објавиле нови механизам билатералне трговине у рупијама како би избегли долар у међународним трансакцијама.

Бразил и Kина такође су постигле врло запажен споразум о трговини у локалним валутама, а не у долару.

Укратко, захуктава се процес глобалне де-доларизације.

Наравно, не треба очекивати да ће преко ноћи било тко убити хегемонију долара у светској трговини, финансијским системима и глобалном тржишту капитала. Тренутно се 88 посто глобалне трговине одвија у доларима, па и онда кад трансакције немају везе са Сједињеним Државама или америчким компанијама. Једна од теорија због чега се управо убрзава процес де-доларизације полази од тезе како је све више држава забринуто јер Америка користи долар као моћно оружје пенализације, пише Јутарњи лист. Аналитичари повезују нови тренд форсирања трансакција у домаћим валутама са све широм и агресивнијом применом санкција.

„Земље су деценијама биле под доминацијом америчког долара… Агресивнија и експанзивнија употреба америчких санкција последњих година појачава ту нелагоду – и подудара се са захтевима великих тржишта у настајању за новом расподелом глобалне моћи“, рекао је за Блумберг Џонатан Вуд, директор за глобална питања у консултантској фирма Цонтрол Рискс.

Могућност да санкције угрозе долар признала је и шефица америчког Трезора Џенет Јелен: „Постоји ризик када користимо финансијске санкције које су повезане с улогом долара да би с временом могао поткопати хегемонију долара.“



Већина аналитичара процењује како глобална супституција долара другим валутама неће ићи брзо те су поприлично сигурни како пад долара вероватно нећемо видети за својих живота.

Међутим, Вишну Варатан, шеф економије и стратегије у Мизухо Банк Лтд. у Сингапуру тврди: „Без сумње, де-доларизација се убрзава и наставиће се у годинама које долазе… САД су донеле прорачунату одлуку да искористе долар за наношење бола, а вероватно ће бити и дугорочних последица.“

Занимљиво је да се сада тежиште приче о де-доларизацији своди на питање санкција, поготово након што су чланице Г7 блокирале девизне резерве Русије, али остаје и отворено питање америчких јавних финансија. Задуженост Американцима драматично расте, политички су изразито поларизовани, а више не остављају утисак моћне државе која је у стању да одржава глобални финансијски поредак јер је потпуно отворено питање контролишу ли уопште путању властитог јавног дуга, поготово након што се показало да републиканци и демократе имају пуно ближе фискалне ставове него што се чинило током драматичног политичког окршаја око дизања лимита дуга, који се на крају показао бесмисленим јер је изостала озбиљна фискална консолидација односно оно што зовемо болни резови или уштеде.

Отворено је питање колико великих нација процењује да је зависност од трговине у доларима превелики ризик. Државе у којима живи више од половине светске популације озбиљно расправљају о алтернативама долару, закључује лист.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u