Овог има само код нас

Ovog ima samo kod nas

17 avgusta 2021

Piše: Filip Rodić

Koliko ste puta čuli, a možda i izgovorili „ovog ima samo kod nas”? Najčešće takve „optužbe” nisu tačne, jer neugodnosti koje ljudi ovde doživljavaju često ima i drugde, čak i na „civilizovanom” Zapadu.



Izlazeći jednom iz prostorije sa bankomatom jedne čuvene (naravno) strane banke bez dinara u džepu, pošto je bankomat bio prazan, rekoh momku koji je čekao iza mene da nema potrebe da ulazi, jer gotovine nema. „Toga ima samo kod nas!”, odgovori on. Rekoh „Austrijanci, šta ćeš”.

Ovakvi i slični primeri su više plod višedecenijskog pumpanja svesti da kod nas ništa ne valja i da sve loše može da se desi samo u ovoj „poganoj” Srbiji iz koje što pre treba otići i „isključiti svetlo” u njoj.

Postoji, međutim, jedan fenomen koji je zaista karakterističan samo za nas. Sigurno smo jedini u regionu, a verovatno i šire u svetu, koji ga posedujemo. Da li možete, na primer, da zamislite nekog bošnjačkog političara ili javnu ličnost da izgovara sledeće:

„Nedopustivo je manipulisati zločinom u Srebrenici i izdvajati je iz čitavog ratnog konteksta. Sarajevo je glavni krivac za sudbinu Srebreničana”. Ili „odgovornost za zločine u Srebrenici, kao i za progon bošnjačkog naroda, nesumnjivo snosi i tadašnje političko vođstvo u Sarajevu na čelu sa Alijom Izetbegovićem”. Ili „nikada ne smemo zaboraviti da je do tragedije Bošnjaka u Srebrenici došlo jer su Izetbegović i Naser Orić prvo odbili Lisabonski mirovni sporazum” iz marta 1992. Ili da „kosovski” novinar napiše da su policijske operacije na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine „sa srpske, ali i strane međunarodnog prava, imale svoje opravdanje jer svaka nezavisna država ima pravo na svoj teritorijalni integritet.”

Nezamislivo, zar ne? Pa da. Toga ima samo u Srbiji. Prvi citat je iz izjave predsednika Građanskog demokratskog foruma Zorana Vuletića, drugi iz saopštenja Demokratske stranke, treći iz saopštenja Stranke slobode i pravde, a četvrti iz teksta Safete Biševac objavljenog u listu Danas, a sve povodom godišnjice „Oluje”.

Razlika je samo u tome što su zločini nad Srbima zamenjeni zločinima nad Bošnjacima, i srpski političari Bošnjačkim. I, naravno, suverenitet Hrvatske, suverenitetom Srbije. Zaista ne znam da li igde u svetu postoji takva sklonost da se sopstveni zločini do te mere mistifikuju i preuveličavaju, a tuđi relativizuju i krivica za njih opet prebacuje na sopstvenu državu i narod.

Srbija mora da pronađe snage i da na nekom budućem obeležavanju „Oluje” govori zvaničnika budu pošteni. Nije rat u Hrvatskoj trajao samo četiri dana već četiri godine.

„Pre ‘Oluje’ desili su se: Balvan-revolucija, Vukovar i Dubrovnik kada je i nastala nepriznata Republika Srpska Krajina”, naveo je Vuletić zaboravljajući da su pre „balvan-revolucije” počeli progoni Srba, njihova hapšenja i otpuštanja, da je zabranjena ćirilica, a srpski narod izbačen iz Ustava.

Povrh toga, dok se iz ovog hora čuju optužbe kako vlasti u Beogradu i Zagrebu „raspaljuju nacionalističke strasti i vode verbalne ratove u svrhu sopstvene političke promocije”, u isto vreme oni upravo to rade i to ne stideći se da upotrebljavaju neistine, čime ne nanose štetu samo „Vučićevom režimu” nego i državi Srbiji i srpskom narodu u celini.

SSP tako krivi Miloševića i Šešelja (koji je „politički otac” Vučiću, pa je samim tim i on kriv) za odbijanje plana Z-4, pa samim tim i za „Oluju”. Na stranu sad sva mistifikacija koja se pravi oko ovog mrtvorođenog mirovnog plana u kojeg se pre svih kleo „najveći branitelj srpskih interesa” Vuk Drašković. Nema prostora za elaboraciju svih nedostataka te ideje i objašnjavanje zbog čega je ona za srpsku stranu bila neprihvatljiva.

Zaboravljaju li oni da je i njihov „politički otac” Zoran Đinđić smatrao da Srbija ne treba da prihvati taj plan? Je l’ i on, onda, kriv za „Oluju”? Ako jeste, neka se distanciraju od njega, odnosno neka prvo počiste svoje dvorište, kako to tako često vole da govore.

Čudno je i sasvim neočekivano što sa njihove strane stiže kritika Miloševića što nije intervenisao kada je počela „Oluja”. Sa tom kritikom se potpuno slažem. Ni po koju cenu Srbija nije smela da stoji po strani dok hrvatske snage vršljaju po Krajini. Ali znači li to da oni bi intervenisali i ušli u totalni rat sa Hrvatskom, a i sa njenim sponzorima?

Ako je tako, da li onda možemo očekivati da će krenuti da oslobađaju okupirano Kosovo i Metohiju, a potom i u oslobađanje Krajine? Ja bih u tom slučaju glasao za njih, ali teško mi je da zamislim Mariniku Tepić na tenku kojim upravlja Dragan Đilas dok top puni Borko Stefanović.

Čudan je i komentar Sande Rašković Ivić na račun komemoracije u Busijama, koju po sopstvenom priznanju nije ni gledala, a još je čudnije da iole ozbiljan medij takav komentar prenosi. Kaže ona da se obeležavanje „Oluje” pretvorilo u stranački skup SNS.

Da je gledala, znala bi da je na tom događaju govorio i patrijarh srpski Porfirije. Sad je prvo pitanje da li i njega smatra „članom” SNS-a, a drugo zašto se i njeni sadašnji partijski drugovi i opozicioni saborci nisu tako „promovisali”. Šta bi falilo Tadiću da je za svoje vlasti organizovao takve skupove, ili da, makar, u vreme čuvenog mitinga protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova iz februara 2008. nije otišao na „službeni put” u Rumuniju?

A reći za „Oluju” da je bila „akcija”, što je način na koji se ovaj zločin opisuje u ovim izjavama, isto je, kako to reče jedan moj poznanik, kao kada bi se za Aušvic kazalo da je bio „naselje”.

(Novosti)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Rocky says:

    Kakav apsurd,dva poturčenjaka,oba srbomrsci dođu živjeti u Srbiji i to još za vrijeme strašnog Miloševića.Svih ovih godina neprekidno pljuju,lažu i ponižavaju Srbe i Srbiju bez ikakvih posljedica.Sorošovim parama neprekidno agituju za nekakve nezavisne vojvođanere i baš nikoga nema da tome jednom stane u kraj.Očito je da su došli po zadatku zapadnih rovatora pa se pitam šta ta BIA uopšte radi u Srbiji osim što čuva nj.v. Alexandera Wolfa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *