“Ожалошћена породица” спремна на све

“Ožalošćena porodica” spremna na sve

17 decembra 2017

NOVU predstavu Milana Neškovića u jednoj večeri videće čak hiljadu gledalaca! Toliko, naime, posetilaca prima scena Teatra “Volkov” u Jaroslavlju (Rusija), gde će večeras premijerno biti izvedena Nušićeva “Ožalošćena porodica”, s potpisom našeg reditelja.

Priliku da rusku publiku upozna s velikim srpskim komediografom nije dobio ni neočekivano ni nezasluženo. Iza ovog mladog reditelja (diplomirao na FDU 2011) već je dvadesetak predstava, kojima je za kratko vreme stekao i ime i ugled. Moglo bi se reći da je Nešković, pre svega, reditelj domaćeg pisca. A među njima posebno mesto pripada Aci Popoviću, čija je dela (“Bela kafa” Narodno pozorište, “Mrešćenje šarana” Atelje 212, “Crvenkapa” NP Užice), postavio u novom, originalnom rediteljskom čitanju. Svoje umetničke (ali i pedagoške darove) od ove godine sa Tihomirom Stanićem prenosi i na mlađe generacije, kao profesor Akademije umetnosti u Beogradu…

– Do saradnje sa Teatrom “Volkov” došlo je posredstvom Beogradskog dramskog pozorišta, u kome trenutno ruski glumac i reditelj Valerij Kirilov priprema predstavu “Poslednji rok” – otkriva, za “Novosti”, Milan Nešković. – Inače, Volkov teatar se za mene odlučio između nekoliko predloženih srpskih reditelja. Što se tiče samog komada, bio je jedan od mojih predloga pozorištu. A oni su odabrali Nušićevu “Ožalošćenu porodicu”. Sudeći po izboru, zaključio sam da se dobro razumemo i da delimo neke mentalitetske sličnosti. A kada sam došao u Rusiju, shvatio sam da to nisu samo “neke” – već mnogo njih.

U radu na predstavi sarađivao je sa dramaturgom Majom Todorović, s kojom je uradio i adaptaciju teksta približivši ga, kako kaže, savremenom gledaocu.

– Ova “Ožalošćena porodica” je, na neki način, simpatična u svojoj “odvratnosti”. Trudim se, zajedno s glumcima, da ih učinim dopadljivim, iako su njihove namere i gramzivost u suštini odvratni. Niko tu nije “sasvim dobar” ni “sasvim loš”. Svi oni imaju svoje razloge što baš njima treba nasledstvo i što je baš njihov problem najveći i najpreči. To već postoji kod Nušića, a danas je možda još i izraženije nego ikada pre. Nedostatak, ili čak potpuno odsustvo empatije, okupiranost sobom, svojim egom i problemima – jedna je od najvećih boljki savremenog društva.

Nešković podseća da se ruski reditelj Andrej Zvjagincev upravo ovim bavio u svom novom filmu “Bez ljubavi”. Takođe, autorska ekipa vodila se idejom da nasilje rađa novo nasilje, inspirisana Pekinpoovim filmom “Psi od slame”:

– Kao što u ovom filmu, jednog naizgled mirnog i finog intelektualca niz događaja i ljudi dovede do tačke loma, budeći u njemu ono najgore i samog ga navodeći na nasilje, nešto slično porodica uradi naizgled finoj i smernoj devojci Danici. Naša “Ožalošćena porodica” je priča o ljudima koji su spremni na sve da dođu do svog cilja. Sebično i surovo, a sve “upakovano” u finoću i pristojnost. Tu adaptaciju prate i kostimi Biljane Grgur i scenografija Vesne Popović. U predstavi koristimo muziku Emira Kusturice i “No smoking orkestra”, a originalnu muziku je komponovala Irena Popović.

Naš reditelj dodaje da su mu se toliko dopali glumci u Jaroslavovu da je “izmislio” još dva lika:

– Nismo dopisivali tekst, ali su njihove uloge dopunile ideju predstave. Rad sa ruskim glumcima je divno iskustvo. Iako se sporazumevamo preko prevodioca (što komplikuje i otežava ionako kratko vreme za rad), odlično se razumemo. Jer, oni su veoma posvećeni, talentovani i vredni. Nijednom nisam čuo da neko nešto ne može, neće, ne želi. Zavoleli smo se. Veruju mi, i ja njima. Nisu imali problema sa razumevanjem teksta, ideje ili likova. Mentalitet nam je gotovo isti, običaji vrlo slični, a i okolnosti u kojima živimo – zaključuje Nešković.

Reditelj Milan Nešković

MALO ČOVEČNOSTI

OVAKVO iskustvo je zaista neprocenjivo. Daleko sam od kuće, od poznatog, od svega na šta sam navikao – priča naš sagovornik.

– Scena je ogromna, pozorište ima preko hiljadu mesta i stalno je puno. Svakog dana sam odlazio srećan na probu! Atmosfera je odlična, a proces rada me ispunjava. Ne gajim iluzije da će predstava promeniti svet, ali se nadam da će probuditi bar malo empatije i čovečnosti…

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *