NEKO im se raduje, neko ih dočekuje namrgođen. Pahulje, zimske lepotice, u trenutku nastanka su sve iste, a raznolikost i posebnost koju svaka ima kada padne na zemlju, duguju vetru i kiši. Transformišu se svaka u drugačiji oblik i otuda činjenica da nijedna nije identična drugoj.

U središtu svake pahulje je trunčica prašine koja može da potiče iz različitih izvora – od vulkanskog pepela pa do čestica iz svemira. Najveća pahulja koja je registrovana imala je prečnik od čak 38 cm.

Kada pročitate vest da je negde pao ružičasti ili žuti sneg, to je posledica mešanja sa polenom, prašinom ili pepelom.

Naučno je dokazano da galama ne može da pokrene lavinu. Ali, zato sneg neverovatno dobro prenosi zvučne talase pa, recimo, na Antarktiku, gde postoje tvrde i ravne snežne površine, ljudski glas može da se prenese i čuje kilometrima.