ПАКЛЕНИ ТАНДЕМ: Сорош финансира Хилари Клинтон!

PAKLENI TANDEM: Soroš finansira Hilari Klinton!

10 avgusta 2015

george-soros-hillary-clinton-ap-328Gotovo svaki pretedent na Obamino radno mesto voli da se pohvali kako njegovu kampanju potpomažu obični Amerikanci sa nekoliko stotina dolara donacija, ali predsedničke izbore, pokazuje se i ovaj put, finansira tek nekoliko desetina korporacija i bogataša koji su, kupujući uticaj, već u ovoj ranoj fazi izbora potrošili nekoliko stotina miliona dolara.

Kako je pokazala analiza AP, izbori koji će se održati sledeće godine najskuplja su dosadašnja trka za predsednika, ako je suditi prema količini novca koju su kandidati prikupili za prvih šest meseci. Na izborne račune već je leglo oko 380 miliona dolara a da se još nije stiglo ni do stranačkih, a kamoli opštih izbora (republikanci i demokrate prvo će se boriti svako u svojim redovima da bi pobednici odlazili na opšte izbore). Trećinu tog novca obezbedilo je svega 60 ljudi (SAD imaju 320 miliona stanovnika). Reč je o najbogatijim donatorima koji su ispisali čekove na najmanje milion dolara, a često i na mnogo više.

Pročitajte još:

GLADNA KRVI I DOLARA: Evo kako se Hilari Klinton bogatila

SVE O SOROŠU: Vladar sveta ili običan prevarant?

Izborni štab svakog kandidata ne sme da primi više od 2.700 dolara po donatoru, ali se ovo pravilo, smišljeno sa ciljem smanjivanja koruptivne moći novca u politici, zaobilazi na vrlo jednostavan način: organizuju se posebne grupe (takozvani super PAK) koje formalno nisu povezane sa kandidatom, ali koje agituju za njega, plaćaju oglase u njegovu korist i protiv njegovih rivala. Koliko su one nezavisne od izbornih štabova i kandidata najbolje govori primer super PAK-a za izbor konzervativnog senatora Renda Pola. Na čelu organizacije koja radi na Polovom izboru, navodno bez njegovog uplitanja, jeste njegov blizak rođak, pre neki dan optužen za finansijske špekulacije. Svejedno, na njih se ne odnose nikakvi limiti i smeju da prime i potroše neograničenu sumu novca.

Zato je moguće da jedan finansijski investitor sa Menhetna uplati 11 miliona dolara za izbor Teda Kruza. Senator iz Teksasa dobio je i 15 miliona dolara od braće koja su se obogatila u poslu sa vađenjem nafte iz uljnih škriljaca, saznaje Si-En-En. Republikanac Rik Peri, koji je kao guverner Teksasa vodio politiku u korist energetskog sektora, dobija šest miliona dolara od direktora jedne teksaske naftne kompanije. Štab Hilari Klinton privukao je 45 miliona dolara, ali na njenom izboru rade brojne pomenute organizacije sa sopstvenim fondovima pa se veruje da će do kraja izbora u novembru sledeće godine njena kampanja koštati dve milijarde dolara. Milion ili više dolara za uzdanicu demokrata dali su finansijski magnat Džordž Soros i proslavljeni reditelj Stiven Spilberg.

Ipak, nenadmašni lider u privlačenju donacija je njen rival iz konkurentske političke dinastije. Džeb Buš je zasad prikupio 103 miliona dolara. Najviše mu je pomoglo upravo to što potiče iz uticajne porodice koja je tokom godina razvila mrežu donatora, prijatelja i biznismena kojima je na neki način pomogla. Bušovi darodavci su ljudi kojima su njegov otac i brat, nekadašnji šefovi Bele kuće, obezbeđivali poslove ili mesta u vladi, poput Frensisa Runija, vlasnika građevinske kompanije, koga je Džordž Buš postavio za ambasadora u Vatikanu. Buš je privukao ne samo najviše novca već i najviše bogatih donatora (onih koji su uložili najmanje milion dolara) – čak 24. U prednosti je, što ne zavisi od dobre volje samo jednog darodavca ili nekolicine njih, što je nevolja senatora sa Floride Marka Rubija, koji je privukao milionske iznose četvorice simpatizera, uključujući trećeg najbogatijeg čoveka u SAD Lerija Elisona, osnivača IT korporacije „Orakl”. Donald Tramp zasad sam finansira svoju kampanju. Svom izbornom štabu je pozajmio 1,8 miliona dolara ličnog novca.

Zvanično, kada braća Kok (industrijalci koji su obećali ogromne svote novca samo da se izabere republikanac) ili bankar sa Volstrita uplate višemilionske sume za kampanje, oni to čine da bi podržali politički program kandidata. Nezvanično, kupuju uticaj kod kandidata koji će kao šef Bele kuće donositi odluke koje se mogu ticati njihovog biznisa. Mnogi aktivisti se bore protiv ove prakse jer ona korumpira ljude na čelu države.

„To će samo pojačati cinizam glasača. Kako će kandidati objasniti biračima da ništa ne duguju onima koji su na njih potrošili deset miliona dolara”, pita se za „Njujork tajms” Dejvid Doneli, direktor Evri vojsa (svaki glas), organizacije koja se zalaže za promenu izbornih pravila i ograničenje svote novca koja se potroši na biranje narodnih predstavnika.

Iz Dimokrasija 21, grupe koja takođe želi da ograniči uticaj „zelenih novčanica” na Vašington, za „Čikago tribjun” ističu da nikada nisu videli izbore poput ovih aktuelnih jer na njima „bogati ljudi preovladavaju kao finansijeri pa im kandidati postaju veliki dužnici”.

Vrhovni sud je, međutim, presudio da su neograničene donacije u redu jer se mogu smatrati jednim vidom slobode govora. Jedan finansijer iz Silicijumske doline, koji je senatoru iz Kentakija Rendu Polu uplatio 1,2 miliona dolara, objašnjava da je njegova donacija pozitivna stvar, jer je reč o ulaganju u javnu sferu, što je mnogo bolje nego da je novac potrošio na luksuz.

A ulaganje u političare svakako nikako nije luksuz. Finansijske institucije Goldman Saks, Morgan Stenli i Džej Pi Morgan su, kako je javio „Internešenel biznis tajms”, za kampanju Džeba Buša odvojili tri miliona dolara, dok im je on svojevremeno kao prvi čovek „sunčane države” obezbedio poslove vredne 1,7 milijardi dolara.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Dux says:

    Da li postoji akrep koga ovaj dinosaurus ne finansira?????

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *