STRAH I PANIKA U VAŠINGTONU – Zapad i Amerika strepe od Velike Rusije

STRAH I PANIKA U VAŠINGTONU – Zapad i Amerika strepe od Velike Rusije

20 marta 2014

russia-flag-double-eagleUkrajinska Autonomna oblast Krim i zvanično je od juče postala deo Ruske Federacije. Tako je odlučio Ustavni sud Ruske Federacije, koji je ocenio da je sporazum o pripajanju Republike Krim i grada Sevastopolja Rusiji u skladu sa Ustavom.

Okončanje Putinovih nastojanja da vrati Krim pod okrilje Rusije, gde je i bio do 1954, kada ga je Ukrajini predao tadašnji generalni sekretar KP SSSR Nikita Hruščov, izazvalo je buru negodovanja i zabrinutosti u međunarodnoj javnosti. Mnogi se pitaju da li je to samo deo ruskog plana da vrati u nekadašnje granice i druge sovjetske republike, posebno one koje su joj neposredno uz granicu i u kojima živi mnogobrojna ruska populacija.

Bivša američka sekretarka Hilari Klinton izrazila je uverenje da ruski predsednik pokušava da prekroji postojeće evropske granice. U rezonovanju Klintonove ima dosta logike, pošto je Moskva tokom poslednjih godina, a pre svega na ekonomskom planu, uspela uz sebe da veže mnoge bivše sovjetske republike i jedan broj evropskih država, pa i Nemačku kao vodeću članicu EU.

Klintonova, koja važi za verovatnog kandidata na sledećim američkim predsedničkim izborima, navela je da u Evropi postoji još mnogo regiona, posebno u Letoniji, Litvaniji i Estoniji, u kojima ima Rusa, to jest onih koji govore ruskim jezikom, i upozorila da bi i druge zemlje mogle da se suoče sa ruskim napadom.

„Putin pokušava da prekroji granice Evrope ustanovljene posle Drugog svetskog rata”, naglasila je Klintonova i dodala da se nada da nije reč o novom hladnom ratu. „To niko ne želi”, rekla je ona, ali je ukazala da to „zavisi od Putina”.

Njen stav deli i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, koji je osudio pripajanje Krima Rusiji i izrazio zabrinutost zbog pogibije ukrajinskog vojnika u utorak. On je rekao da se Rusija oglušila o sve pozive da se ponaša u skladu sa međunarodnim pravom i da je krenula „opasnim putem”. Istovremeno, američki državni sekretar Džon Keri upozorio je Rusiju da ne vrši nikakav vojni upad na istok Ukrajine i uporedio je „nacionalistički zanos”, podstaknut krizom zbog Krima, sa situacijom pred izbijanje Drugog svetskog rata.

Keri je to rekao u utorak pred jednim skupom studenata u Stejt departmentu i naglasio da bi u tom slučaju odgovor međunarodne zajednice morao da bude proporcionalan. Keri je rekao da se nada da do toga neće doći i da ne želi da iznosi opcije za bilo kakav američki ili globalni odgovor za bilo kakav ruski upad na istok Ukrajine pre nego što se proceni situacija nakon pripajanja Krima Ruskoj Federaciji, preneo je AFP.

„Sada je sasvim nečuveno da razvijate nacionalistički zanos koji bi mogao da se proširi na veoma opasan način”, dodao je Keri. „Sve što treba da uradite jeste da se vratite i čitate istoriju, to jest period priprema za Drugi svetski rat i da čitate o strastima koje su se razvile iz takve vrste nacionalističkog zanosa”, rekao je Keri studentima.

Želja Rusa koji su se po raspadu SSSR-a našli izvan matične države nije skorijeg datuma. Tako je u Tatarstanu, koji je od 1990. proglasio svoj suverenitet, 1992. održan referendum o potpunom prisajedinjenju matici. Takođe, sličan referendum održan je u Pridnjestrovlju, delu Moldavije, 2006. Tada se velika većina građana izjasnila za prisajedinjenje Rusiji, ali im se želja, za sada, nije ostvarila.

Uzimajući u obzir da nekoliko miliona Rusa živi van granica Rusije, i to u zemljama koje su susedne Rusiji, Zapad pokušava da istakne da ipak ima „crvene linije” kada je u pitanju eventualno širenje Rusije. Te „crvene linije” se nalaze, pre svega, na granicama država koje su članice NATO-a.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden juče je upozorio Rusiju da će SAD odgovoriti na bilo kakvu agresiju na NATO saveznike. Bajden je tokom posete baltičkom regionu rekao novinarima da „uz golu agresiju rastu troškovi”, ali je pružio uverenje liderima Litvanije i Letonije da će SAD braniti svaku članicu NATO-a od agresije.

„Odlučno smo uz naše baltičke saveznike u podršci ukrajinskom narodu i protiv ruske agresije”, rekao je potpredsednik SAD, dodajući da će se, „sve dok Rusija nastavi da se kreće mračnom stazom, suočavati sa sve većom političkom i ekonomskom izolacijom”.

Itar-Tas navodi Bajdenove reči da se Vašington „veoma ozbiljno” odnosi prema svojim obavezama savezništva u NATO-u.

„Upravo iz tog razloga nedavno smo pojačali udeo SAD u patroliranju vazdušnim prostorom Litvanije, Letonije i Estonije”, rekao je on, izražavajući nadu da će se jačanju prisustva u baltičkim zemljama priključiti i druge članice NATO-a.

Potpredsednik SAD razgovarao je u Vilnjusu sa predsednicima Litvanije i Letonije, Dalijom Gribauskajte i Andrisom Berzinšom, a u utorak se sreo u Varšavi sa estonskim predsednikom Tomasom Hendrikom Ilvesom i poljskim zvaničnicima.

Gribauskajteova je, kako navodi Rojters, rekla da se „uočava pokušaj upotrebe brutalne sile da se prekrajaju granice evropskih država i uništi posleratna arhitektura Evrope”.

Ilves je, kako prenosi ruska agencija RIA Novosti, rekao da je neophodno pojačati prisustvo SAD i NATO-a u baltičkom regionu, i ukazao kao na primer solidarnosti i jačanja kolektivne bezbednosti nedavnu odluku NATO-a da tamo uputi šest američkih lovaca F-15C i dva aviona tankera KC-135 radi jačanja misije za zaštitu vazdušnog prostora nad zemljama Baltika.

(Politika)

KOMENTARI



2 komentara

  1. tek onako says:

    Kad Amerika prekraja granice u Evropi i menja režime koji ne rade po njihovom diktatu po celom svtu to je po njihovoj logici normalno,a kad Rusija u svom dvorištu dovodi stvari u red to je opet po američkoj bolesnoj logici suprotmo međunarodnom pravu.Njihovo licemerje doseže neviđene granice.Krajnje vreme je da americi neko stane nogom na vrat i pokaže gde joj je mesto,da konačno shvati da nije jedoni globalni igrač.

  2. Saša says:

    Treba podržati samostalnost Teksasa a i drugih država u SAD. Kauboji žele da sav svijet radi kako oni kažu. Srećom postoji Rusija i Putin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *