ПАО ЈЕ ДОГОВОР: Русија, Иран и Турска

PAO JE DOGOVOR: Rusija, Iran i Turska

5 aprila 2018

Sastanak u sredu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i iranskim Hasanom Rohanijem u Ankari je skup o budućnosti Sirije, na kojem će učesnici sedmogodišnjeg brutalnog rata pokušati da iscrtaju mapu puta, piše Radio Slobodna Evropa.

Predstava ili važne odluke?

Problem je što su se prioriteti i interesi Rusije, Turske i Irana u Siriji, ali i celom regionu, često razilazili i razilaze.

Mnogi posmatrači i stručnjaci kažu da bi rezultat ovog sastanka Erdogana sa njegovim gostima Putinom i Rohanijem, na kojem će se crtati budućnost Sirije mogao biti okončan tako što će više odigrati jednu predstavu za javnost nego doneti održive političke odluke.

Teheran dugo podržava režim Bašara al Asada i šiitsko alavitsku bazu koja ih održava, ali je takođe neprijatelj NATO članice Turske. Moskva podržava Iran ekonomski, uključujući i neke nuklearne programe, a Sirija je najbliskiji saveznik Moskve na Bliskom istoku. Turska se protivi Asadu, i svako malo imaju sukobe sa Rusijom, i tako već vekovima.

– Od početka, trojna alijansa između Moskve, Ankare i Teherana je savez zbog pogodnosti – kaže Mark Pjerini, bivši ambasador EU u Turskoj, Siriji, Libiji i Tunisu. „To je veoma neuobičajeno zbog različitih interesa koje imaju.“

Onda, tu je Vašington, koji ne učestvuje u ovim pregovorima, ali je dugotrajna i dominantna strana u bliskoistočnoj politici, sa kojom pak sve tri strane imaju konfliktne agende.

Šta će biti sa Asadom?

Iransko decenijama staro neprijateljstvo između Teherana i SAD naglo je povećano dolaskom Donalda Trampa na vlast. Turska je NATO saveznica sa trenutno veoma nategnutim odnosima sa Vašingtonom, naročito oko američke podrške kurdskim milicijama koje se bore u Siriji.

A ruski pogled na SAD je umnogome onakav kakav je imao Sovjetski Savez: geopolitički rival kojem treba konfrontirati kad kog je moguće – bilateralni odnosi između dve zemlje su, kako ih je nedavno opisao ruski ministar Sergej Lavrov „gori nego tokom hladnog rata“. Ipak, svim trima stranama simultano je potrebna neka vrsta američkog prisustva da bi izbalansirali sile protivteže.

Tu je, naravno, i činjenica da svako pojedinačno od njih želi da drži onog drugog izvan balansa: Turska želi da drži Iran na „stand bay-u“ ali takođe žele da vide i odlazak Asada: Rusija želi bliskije veze sa Turskom ali takođe im je potrebna Sirija zbog njene mediteranske pomorske baze u Tartusu: Iran želi da održi liniju snabdevanja za Hezbolah u Libanu i spreči Tursku da ne uđe u Irak.

„Rusi neće otići“

– Pravi rizik za Zapad je da i Iran i Rusija mogu dati zeleno svetlo Turskoj da proširi svoje operacije na istok Sirije, istočno od reke Eufrat, pa sve do reke Tigar – kaže Pierini. Tu se nalazi oko 2.000 američkih snaga koje vrše operacije zajedno sa britanskim i francuskim jedinicama i kurdskim milicijama.

– To bi bila ogromna komplikacija – kaže on.

– Kada je reč o Rusiji, njihove akcije u Siriji su dugo bile deo strategije čiji je cilj da bude u rangu sa SAD za velike političke krize. Ali to predstavlja rizik za Moskvu – kaže ruska analitičarka Olga Oliker.

Stiven Kuk, stručnjak američkog Saveta za spoljne poslove, čiji je fokus arapska i turska politika, kaže da je, više od bilo čega drugog, sastanak u Ankari podsetnik na uspeh Rusije da upadne u vakuum koji je nastao zbog neangažovanja SAD u regionu.

– U Siriji, Rusija je demonstrirala političku volju i održavanje moći. Rusi neće otići, oni imaju strategiju da oslabe Zapad i to počinje na Bliskom istoku. Osim toga, Moskva više nema ideološki teret komunizma čime joj je olakšano stvaranje prolaza u regionu – ističe Stiven Kuk.

KOMENTARI



2 komentara

  1. Miraš says:

    Sirija stalno napreduje, ali američka koalcija zasad drži oko 26% teritorije Sirije pod svojom kontrolom i nastoji da se na tim teritorijama učvrsti i izgleda da će nastojati da napravi Siriji nove probleme na jugu na već oslobodjenim teritorijama. Sirija će se sada učvrstiti i učvršćivati na svojim južnijim teritorijama kao što su Istočna Guta, rasčišćavanje dela pustinje Homs - Deir ez Zor (ta operacija je već počela), Al Kadam tj. ISIS džep blizu i južno od Damaska za njega su već dobile naredjenje elitne Tigrove snage, a još južnije Kunejtra i Dara dobijaju elitne Gijatove snage. Verovatno neće oslobadjati i sam jug pokrajine Dara da se ne bi zaglibili u borbu sa teroristima koji vrlo lako mogu dobijati pojačanja i ispomoć spolja iz Jordana, ali značajno će u Dari povećati oslobodjene teritorije i popraviti situaciju. Zatim oslobodiće i Istočni Kalamun. Oslobajdanjem svih ovih navedenih teritorija Sirija dobija puno bolje stanje u južnijim delovima, a nasuprot nje američka baza u Tanfu na jugu Sirije ima sve manje šanse da uradi neka nova osvajanja na jugu Sirije. Važno je i ovo - Irak će početi da osloboadja od ISIS najistočnije delove Sirije, a tamo postoje dva džepa ISIS jedan manji i jedan veći, ali tako da ne ugrožava suverenitet Sirije. Amerikancima se to neće dopasti, a zbog eventualnog sukoba sa iračkim snagama Amerikanci samo gube jer i u samom Iraku željno čekaju da Amerikanci jednom već odu. Sirija bi time dobila slobodne teritorije i zasad bez ulaženja u sukob sa Kurdima. Zasad se sve dobro odvija u korist oslobodjenja Sirije, ali potrajaće sve to i biće tamo još puno raznih novih situacija. Rat u Siriji trajaće sigurno još godinu dana, a za to vreme Amerikanci će izgubiti još neke teritorije pa će vladati sa 12%-13% i neće imati značajne izvore sirijske nafte pod kontrolom. Tada će shvatiti da su uzalud dolazili u Siriju. Za nas je sve ovo iz Sirije važno jer za tih godinu dana nastojaće da se bar prošire i učvrste na Balkanu. Ne dopada mi se ama baš nikako mogućnost da Srbija zbog premorenosti, raspamećenosti i EUfilskih sklonosti vodeće elite i dela naroda na kraju služi Amerikancima kao utešna nagrada.

  2. Miraš says:

    Ovo spada u crni humor: Što bude slobodnije Sirija, a baš to im iskreno želim, to će nas Srbiju sve više pritiskati. Dolaze uskršnji praznici pa je zgodna prilika i za vernike a i za neverne Tome da i Boga zamolimo za pomoć za našu Srbiju, a i za veliku mučenicu Siriju. Molim Vas, ne i nemojte samo kao Vučić da mislite kako se kod Boga ništa ne radi i kako su sve to "mitologije".

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *