ПАПА О ОДНОСИМА СРБИЈЕ И ВАТИКАНА

ПАПА О ОДНОСИМА СРБИЈЕ И ВАТИКАНА

2 новембра 2020

Поводом стогодишњице дипломатских односа Србије и Ватикана, државе која није признала Косово, папа Фрања је у интервјуу „Политици“ поручио да се сукоби не решавају заборавом, незнањем или „брисањем свега и кретањем из почетка“, већ дијалогом. Казао је да постоји природни и културни противотров за национализме и све процесе фрагментације и сукобљавања, а то је памћење.



Поглавар Римокатоличке цркве, папа Фрања, упозорио је да пребрзо падамо у искушење да поверујемо да су мржња и насиље брз и ефикасан начин за решавање сукоба, наводећи да се неправда никада нПоглавар Римокатоличке цркве, папа Фрања, упозорио је да пребрзо падамо у искушење да поверујемо да су мржња и насиље брз и ефикасан начин за решавање сукоба, наводећи да се неправда никада не може решити неправедним поступањем.е може решити неправедним поступањем.

Поводом 100. годишњице дипломатских односа Србије и Ватикана, који није признао једнострано проглашену независност тзв. државе Косово, папа Фрања је у интервјуу Политици нагласио да се сукоби не решавају заборавом, незнањем или „брисањем свега и кретањем из почетка“, већ дијалогом који подразумева препознавање другога и радосно прихватање да смо позвани да проширимо поглед како бисмо препознали веће добро од којег ћемо сви имати користи.

„Дијалог не подразумева поништавање или занемаривање разлика, па чак и рана које су нанете у прошлости. Дијалог је свестан и скроман начин прихватања историје, неправди и разлика и њиховог позиционирања у односу на будућност, у којој политика интегризма и подела, незасито утркивање за профитом и наметење идеолошких тенденција које подстичу на мржњу, неће имати последњу реч“, рекао је папа Фрања.

Коментаришући прекид друштвеног дијалога, непостојање комуникације и поделе међу браћом из истог али идеолошки подељеног народа, поручио је: „Запамтимо – здрава отвореност никада не угрожава идентитет. Без дијалога промовишемо културу гета у којој, на крају, бирамо ко има или нема право да буде сматран собом“.

Ми хришћани не можемо окретати главу на другу страну

Говорио је о глобалним друштвеним и политичким превирањима и путевима да се превазиђе криза у којој се нашао савремени свет.

Нагласио је да, како је рекао, „ми хришћани не можемо окретати главу на другу страну и претварати се да не примећујемо оно што се око нас догађа“. Сматра да кризе имају способност да појачају постојеће неправде, али могу потенцирати и најбоље праксе и реакције међу нама.

Навео је да су током деценија речи „криза“ и „промена“ постале опште место, и да и криза али и промена могу бити друштвена, економска, образовна, еколошка или нека друга категорија.

Указао је да је криза, нарочито ова најновија са панедемијом коронавируса, довела наше организационе и развојне моделе у тешка искушења, оголела је многе неправде, мучна ћутања, социјалне и здравствене пропусте, због чега је велики број људи подвргнут процесима социјалне ексклузије и деградације.

„Развој смо свели на економски раст и заборавили да аутентичан развој мора да промовише напредак целог човечанства. Данас нам је потребна промена. Морамо позвати све да нам помогну да ослободимо заробљени поглед света који је организован око моћи, богатства и похлепе и почнемо да стварамо нову нормалност“, рекао је папа Фрања за Политику.

Сачувати памћење значи сачувати будућност

На питање – како се чува национални идентитет у глобализованом свету, а да се притом не падне у понор национализма и губитак универзалних вредности, папа је констатовао да је понуда аутентичног људског идеала подвргнута диктатури утилитаризма и спољашњег, површинског изгледа.

„Тако се ствара копрена социјалног, духовног и колективног сиротишта. Узори се проналазе на интернету, а млади су изложени на милост и немилост првом преваранту. То је плодно тло за раст популизама и интегризама јер почива на недостатку припадности“, нагласио је папа Фрања.

Каже да постоји природни и културни противотров за национализме и све процесе фрагментације и сукобљавања, а то је памћење.

„Сачувати памћење значи сачувати будућност. Не да бисмо остали усидрени у прошлости већ да бисмо с надом и храброшћу гледали у будућност. Не да бисмо опонашали или понављали подвиге из прошлости, већ да бисмо пронашли дух који је омогућио нашим народима да се поново усправе“, предочио је поглавар Римокатоличке цркве.

(Политика)

KOMENTARI



3 коментара

  1. geto says:

    Lepo politicko zamazivanje ociju ,lukvo jezuitski bez pominjanja boga.

  2. persida says:

    Ja ne trazim nikakve odnose sa Vatikanom, vi ste kuca zla. Ostanite daleko od mene, a ako vas Srbi hoce, obratite se njima. U srpskom narodu je uvek bilo dzukela za izvoz.

  3. VRSK says:

    Tvoje mišljenje nam nije bitno Rusija je iza nas!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u