“Парада референдума”: Велика Британија, Мађарска… Словачка?

“Parada referenduma”: Velika Britanija, Mađarska… Slovačka?

7 jula 2016

petar-iskenderov 645Piše: Petar Iskenderov

“Lančana reakcija”, izazvana uspehom inicijatora referenduma o izlasku Velike Britanije iz sastava Evropske unije, nije se morala dugo čekati. Sledeća na spisku zemalja čije su vlasti odlučile da iznesu pred sud građana ključna pitanja o uzajamnim odnosima sa rukovodstvom EU, zakonomerno je bila Mađarska. Odnosi Budimpešte i Brisela i prethodnih godina su bile daleko od idealnih, a sadašnja situacija je stvorila povoljne okolnosti da se pokuša naterati rukovodstvo EU da se odnosi prema zahtevima Mađara isto onako kako je ono sada prinuđeno da se suoči sa pozicijom Britanaca.

Već 2. oktobra u Mađarskoj će se održati referendum o saglasnosti građana zemlje sa, “spuštenim” od strane Evropske komisije, nacionalnim kvotama o razmeštanju migranata. Mađarske vlasti su ne jednom izrazile svoje neslaganje sa ovom koncepcijom i tražile su od Brisela da revidira odredbe plana koji je razrađen u jednostranom poretku i koji je oformljen u vidu ultimatuma državama -članicama EU. Premijer Mađarske Viktor Orban je još u februaru obećao da će po datom pitanju sprovesti svenarodni plebiscit. Pored toga, u Evropskom sudu se od kraja 2015. godine nalazi mađarska žalba na sistem kvota koje su u suprotnosti sa nacionalnim zakonodavstvom i principima funkcionisanja Evropske Unije. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/577b9f7a9a79470cccd27b97]

Međutim, sami referendum u Velikoj Britaniji (a ta zemlja u okvirima EU predstavlja ključnog saveznika Mađarske) pobudio je mađarsko rukovodstvo da pređe na odlučnija dejstva i da se direktno obrati sopstvenom narodu.

Prema informacijama koje je ove nedelje izneo predsednik Mađarske Janoš Ader, učesnici predstojećeg referenduma treba da odgovore na sledeće pitanje: “Da li se slažete da EU bez saglasnosti parlamenta Mađarske razmešta u zemlji lica koja nisu njeni državljani?”. [http://www.reuters.com] Prema raspoloživim informacijama negativan odgovor na to pitanje može da skupi otprilike dve trećine glasova.

Međutim, “parada plebiscita” se neće završiti sa samom Mađarskom. Raznoglasnost u Evropskoj uniji posle Brexit-a će se “samo pojačati” – stav je američkog analitičkog izdanja The Stratfor – i to je upravo taj slučaj kada se sa njim treba složiti. [https://www.stratfor.com/analysis/how-russia-will-use-brexit-fight-sanctions] Britanci “su se izjasnili protiv navike britanskih i evropskih političara da evropske strukture i vrednosti stave iznad nacionalnih” – potvrđuje američki nedeljnik TheNewsweek. [http://europe.newsweek.com/putin-remains-dumb-europe-crumbles-west-476296?rm=eu]

Prema raspoloživim informacijama, već u skorije vreme može se očekivati sprovođenje refrenduma o različitim aspektima funkcionisanja Evropske Unije, pa čak i o njenom sastavu, u čitavom nizu država – od Holandije i Belgije na zapadu, do Češke i Slovačke na istoku. U gore pomenutom Evropskom sudu, pored mađarske žalbe na sistem kvota o izbeglicama, od 2015. godine nalazi se i analogan slovački dokument. A kako su pokazali rezultati parlamentarnih izbora u toj zemlji iz marta tekuće godine – evroskeptičko raspoloženje u Slovačkoj izgleda da je već spremno da premaši kritički nivo od 50%. Tokom jednog od poslednjih socioloških istraživanja, o članstvu Slovačke u EU pozitivno se izjasnilo samo 52,3% ispitanika, u poređenju sa 68% u 2010. godini.

Slovačka se pritom sprema da na sebe preuzme predsedavanje u EU – i ona je apsolutno u mogućnosti da iskoristi nastalu situaciju radi maksimalnog „preformatiranja” ove organizacije – razume se, i zarad sopstvenih interesa. I Bratislava je sposobna da nađe sebi saveznika u mnogim zemljama-članicama EU. Prema svedočenju Ričarda Jangsa, stručnjaka za pitanja međunarodne demokratije u Evropskom centru Karnedži, protestno glasanje protiv vladajuće elite primetno je svuda – od centralne Evrope do Britanije. „Eto, to je pojava koju sada posmatramo u većini država-članica EU, u odnosima među stanovništvom različitih država, nacioalnim vladama i onim što se događa na nivou EU”. [http://www.csmonitor.com/World/Europe/2016/0629/Why-does-the-extreme-right-appeal-in-Europe-Slovakia-offers-troubling-clues]

Međutim, ono što se sada dešava u EU direktno se tiče i interesa onih zemalja koje se tek spremaju da pristupe toj organizaciji. Karakteristični rezultati referenduma u Velikoj Britaniji, novi plebisciti u drugim zemljama-članicama EU, daju osnova Srbima, Crnogorcima, Makedoncima, stanovnicima niza republika bivšeg SSSR-a, da se zamisle i o svojim koracima u toj oblasti. Na primer, zar ne treba staviti na opštenarodno glasanje takva pitanja kao što su uzajamni odnosi sa EU, NATO i Rusijom? Razume se, Brisel se neće obradovati takvom razvoju događaja. Međutim, kako pokazuje iskustvo, u samoj EU je sve manje zemalja i ljudi spremnih da se slože sa evrobirokratijom – posebno kada su njene odluke u raskoraku sa nacionalno-državnim interesima.

U vezi s tim, treba reći nešto zasebno o odnosima evropskih zemalja sa Rusijom. Ta pitanja su u Briselu po tradiciji praćena ćutanjem, ali je teško obmanuti građane zemalja-članica EU. Prema izveštaju Francuskog istraživačkog centra za probleme svetske ekonomije (CEPII), od decembra 2013 do juna 2015. godine gubici od izvoza zemalja koje podržavaju antiruske sankcije iznose 60,2 milijarde dolara. Na zemlje EU otpada 77% takvih gubitaka. Pritom, prema podacima francuskih stručnjaka, glavni deo gubitaka (82%) odlazi na onu robu na koju se odnosi ruski uzvratni embargo. [http://www.kommersant.ru/doc/3031026] Drugim rečima – EU je kaznila samu sebe čak i bez učešća Rusije.

Treba li se u takvim okolnostima čuditi rastu protestnog raspoloženja u EU na nacionalnom, pa čak i religioznom nivou? U Italiji je parlament već trećeg po redu regiona doneo rezoluciju o priznanju Krima kao dela Rusije, sa zahtevom vladi zemlje da ukine antiruske sankcije. Odmah iza Veneta i Ligurije, to su uradili i poslanici parlamenta Lombardije. Paolo Grimoli, sekretar lokalnog odeljenja partije “Liga Severa”, nazvao je taj događaj “istorijskim danom”, a same sankcije protiv Rusije – “nekorisnim i apsurdnim” [http://www.rbc.ru/politics/05/07/2016/577bffe09a79477f255bd466?from=main] Međutim, takvim se mogu nazvati i mnoga druga dejstva Brisela – posebno kada su ona prodiktirana interesima Vašingtona.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *