Parade duginih boja u zemlji sivila i crnila

Parade duginih boja u zemlji sivila i crnila

21 октобра 2014

Jovo-BakićPiše: Jovo Bakić

Protekli mesec u Srbiji obeležile su parade. Svi su se nečim ponosili. Manjina se dičila svojom različitošću, a većina jednoobraznošću. Zanimljivo, boje duge vladale su na obema paradama. Na prvoj su sami učesnici nosili zastave duginih boja, a na drugoj se duga pojavila iznad učesnika. Može se zamisliti koliko bi oduševljenje ponosnih učesnika bilo da se duga pojavila iznad prve parade, kada se i na drugoj mogla primetiti egzaltacija zbog prirodne pojave koja je pratila vojnu paradu i posetu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Da li duga znači posebnu naklonost natprirodnih sila savezništvu Rusije i Srbije? Čini se da rusofilski deo javnosti potvrdno odgovara na ovo pitanje. Verovatno bi ponosna manjina, takođe, bila uverena da je budućnost na njenoj strani da se duga pojavila dok su oni paradirali. Pa ipak, šta duga u ojađenoj i osiromašenoj Srbiji može simbolisati? Koga i koliko dugo ona može utešiti?

Dobro je što je Vladimir Vladimirovič posetio Srbiju (kada bi inače „četnici” dodelili odavno zaslužene ulice partizanskim komandantima Koči Popoviću i Peku Dapčeviću), još je bolje što su potencijalno važni sporazumi o saradnji potpisani, a najbolje bi bilo kada bi se ti sporazumi i mogućnosti privredne i kulturne saradnje dveju zemalja mogli u potpunosti ostvariti. Nažalost, iskustvo pametne uči, poslednje tri godine svedoče da je potonje malo verovatno. Naime, predsednik Putin je obećao 10 milijardi dolara još 2011, a od toga je jako malo stiglo u Srbiju, i to ne njegovom krivicom, već odgovornošću Srbije koja nema dovoljno projekata da privuče novac ne samo Rusije, već i različitih fondova EU i međunarodnih finansijskih ustanova.

Treba biti načisto, Srbiju vode nesposobni ljudi. Ovu činjenicu ne može promeniti solidan strojevi korak oficira, pa čak ni egzercir gardista (zanimljivo je, uzgred, da upadljivo zaostajanje jednog gardiste za kolegama na početku egzercira niko ne pominje, kao da ono o čemu se ne govori ni ne postoji).

Uopšte, veoma skupe vojne parade najčešće služe za pokazivanje moći neke države, a katkad ih održavaju i slabe države koje žele ubediti i sebe i druge u svoju snagu. Istovremeno, ljudi detinjeg uma, a oni čine većinu svakog društva, raduju se što prisustvuju nečem grandioznom, što prevazilazi kako njih tako i njihovu ubogu svakodnevicu. Čiste i lepe paradne uniforme i na njima blistavo ordenje, sveže ofarbana borna vozila, sjajna oruđa i oružja, do savršenstva doveden strojevi korak, pa i gotovo perfektni gardijski egzercir, dok oličavaju slavu nacije i moć države, služe tek privremenom prikrivanju i olakšanju jada i bede u kojima ljudi provode svoje sirote živote.

Rečeno važi mutatis mutandis za vojne parade uopšte, i one 4. jula u SAD, ili 14. jula u Francuskoj, pa čak i one koje samo podsećaju na vojne, jer od njih vode poreklo, npr. na minhenskom Oktoberfestu. Naravno, u ovom kontekstu ne treba izostaviti ni britanske monarhijske, po poreklu srednjovekovne, a po funkciji imperijalne svečanosti. Svuda se ide u korak, svuda se čuju doboši i vojna muzika, ali se na Oktoberfestu nakon parade, iza koje ostaje konjska balega koju ni jaki šmrkovi ne mogu do kraja isprati, ispijaju i hektolitri piva u velikim i bučnim pivnicama ispunjenim odraslim pijanim ljudima u tradicionalnim bavarskim bermudicama.

Što se Srbije tiče, zaokupljenost paradama i velikom svetskom politikom, osim zabašurivanja siromaštva, služi i maskiranju sve jačeg pritiska kojim vlast i krupni kapital guše slobodu izražavanja. Nedavno je pisac ovih redaka na ovom mestu pisao da je u Srbiji ostalo samo četiri televizijske emisije na kojima se može čuti kritika vlasti. U međuvremenu je kultna emisija Olje Bećković, koja traje četvrt veka i u kojoj je stvar prestiža pojaviti se, skinuta s programa, uprkos tome što ugovor između B 92 i PG Mreža (od koje B 92 „Utisak nedelje” iznajmljuje) traje do marta sledeće godine. Radi se o sprezi vlasti i grčkog bogataša. Naime, potonji je od 2011. nezakonito posedovao dve televizije s nacionalnom frekvencijom, B 92 i Prvu, da bi u avgustu (za vreme godišnjih odmora da se vlasi ne dosete) bio upravo zbog njega promenjen zakon, što bi predstavljao pravni skandal u bilo kojoj zemlji, a kamoli u onoj koja želi da se pridruži EU. Vlast je ozakonila protivpravno delanje vlasnika B 92, a ovaj je uslugu vratio ukidajući „Utisak nedelje”. Preostale su još emisije dveju Zrenjaninki Danice Vučenić i Olivere Kovačević, te Suzane Trninić. Kada će njih ukinuti? U međuvremenu, „Utisak nedelje” bi se mogao održavati na trgovima srbijanskih varoši, a snimci postavljati na internet.

(Politika)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u