Paradoksi

Paradoksi

2 juna 2013

Sasa Miric2Piše: Saša Mirić

Pre nekoliko dana na ulici mi je prišao jedan sredovečni gospodin i ljubazno me zamolio da napišem nešto o balkanskim političkim paradoksima!

Kaže čovek da neprekidno razmišlja o nepravdama koje su u protekle dve decenije učinjene srpskom narodu: „Nemam mira, brate, često se budim noću, gledam u tamu i mislim kako da se izvuče mo iz ovog crnila. Poniženi smo politički, ekonomski, moralno i na svaki drugi način. Srbi to nisu zaslužili jer smo kao narod podneli veliku žrtvu za pobedu saveznika u Prvom i Drugom svetskom ratu. A evo šta nas je snašlo. Danas celi svet više po štuje želje i reč onih ko ji su u tim ratovima bili na strani fašizma nego nas. Zašto nam to rade? Šta će bi ti s nama?!“

Nisam znao šta da mu kažem. A verovatno niko u srpskom puku trenutno ne zna odgovor na ova teška pitanja.

Jedino što sam mogao da učinim je da čoveku obećam da ću njegove misli preneti javnsti. Ako će od toga biti lakše njemu kao pojedincu i srpskom narodu u celini, onda je to već ko rak ka boljem. Valjda?!

On smatra da je celokupna politička istorija Balkana od 90-ih godina prošlog veka do danas jedan veliki paradoks u kojem samo za Sr be važe neka posebna pravila. Pa iznosi neke primere za tu svoju tvrdnju. Najpre o Kosovu, večitoj srpskoj temi: „Svet je pred Srbiju postavio zahtev da ugasi paralelne institucije na Kosovu i Metohiji. I niko se u Beogradu ne usuđuje da kaže kako su jedine paralelne institucije u Srbiji organi samoproglašene države Kosovo. Rezolucija 1244 jasno kaže da je Kosovo sastavni deo Srbije. A tu rezoluciju je doneo Savet bezbednosti UN, ko ji je ipak priznatije telo i od NA TO-a, od EU i kojekakvih samozvanih država. A isti taj NATO je bombardovao Srbiju 1999. godine pod izgovorom da tako žele da vrate 40 do 50 hiljada albanskih izbeglica na Kosovo. Dobro, a što onda nisu četiri godine pre toga bombardovali Tuđmana i Hrvatsku pa da vrate 250.000 krajiških Srba njihovim kućama. Umesto toga, NATO je bio saučesnik u Olu ji i drugim akcijama etnič kog čišćenja u Hrvatskoj.“

Paradoksalno je, kaže ovaj gospodin, i to što na Balkanu od slučaja do slučaja vladaju različiti demokratski principi. I navodi: „Kad god se pomene nezavisnost Republike Srpske, neko iz međunarodne zajednice kaže da to nije moguće jer bi to značilo kraj BiH. Ali, zašto onda niko ne reče Crnoj Go ri da ne može putem nezavisnosti jer bi to bio kraj SR Jugoslavije. A tek ti njihovi demokratski procenti su stvarno smešni. Za nezavisnost Crne Gore bilo je potrebno 55 odsto od ukupnog broja glasova. Nezavisnost je izglasalo 56 od sto, jedva i ko zna kojim mutnim radnjama. A ako ta međunarodna zajednica baš toliko drži do demokratije, zašto niko ne sme da Republici Srpskoj postavi kvotu od 90 odsto glasova za nezavisnost? Ne sme ju jer zna ju da bi smo mi i to prebacili.“

Da li su ovo teme vredne razmišljanja i nervi ranja ili je već prekasno za to?

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. taxirat says:

    Jadan je taj tvoj srpski gospodin i ti sa njim skupa,te priche i ptice na granama pjevaju,staro je to zar nista novo nemate da pisete,a sto se tiche demokratije i njemu srpske a nama smrdske genocidne republike pa nema potrebe da se glasa tamo ona je srpska zar sama rijech nekaze samo treba da proglase nezavisnost i kraj priche.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *