Pasjaluk Bosne i Hercegovine

Pasjaluk Bosne i Hercegovine

17 avgusta 2013

121139_zarko-markovic-1_ifPiše: Žarko Marković

U moru predivnih reči u našem jeziku „pasjaluk“ pripada onoj kategoriji za koju nikad ne znate šta konkretno znači, ali tačno znate kad treba da je upotrebite. Većina običnog sveta ne zna tačnu definiciju pasjaluka, ali izuzetno dobro može da ga prepozna. „Ma pustite ga, uradio je to iz čistog pasjaluka“, često se može čuti kao pravdanje jednog roditelja drugom, kada njegovo dete polomi igračku vršnjaku u pesku ispred zgrade. „Ljubomoran je jer mu nisam kupio istu takvu“, pojasniće za pravdanje spreman otac, drugom besnom ocu čije dete i dalje nekontrolisano vrišti jer je ostalo bez dragocenog rekvizita za igru.

U našem jeziku, pasjaluk se može protumačiti kao činjenje neke podle stvari drugome, iz čiste zlobe, prouzrokovane dosadom i ljubomorom. To što se uradi, najčešće ne proizvodi ozbiljne posledice, ali dolazak do izražaja pakosti koja karakteriše počinioca, čini ga srećnijim. Nakon ove male lingvističke lekcije, potez predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića koji je uskratio režiseru Emiru Kusturici priliku da koristi opremu Oružanih snaga BiH za snimanje svog novog filma, dobija, nadam se, jasnije obrise. Dakle, to je sjajan primer situacije koju kada pokušate da objasnite sa više reči obično izgubite smisao negde u mučnini koja pogađa trbušnu duplju i zato je mnogo efektnije upotrebiti samo jednu – pasjaluk.

Pasjaluk Željka Komšića u kombinaciji sa jalijaškim mentalitetom koga se ovaj nikad formirani državnik nikad nije oslobodio, nije ovde nikoga previše iznenadio, i više je proizveo osećaj zgroženosti svođenjem najviše državne institucije u ravan sa raspravom dva oca čija su se deca posvađala igrajući se u pesku. Svi elementi pasjaluka prisutni su u toj Komšićevoj reakciji. Zloba prema Emiru zato što je postao Nemanja, tipična muška ljubomora jer se ovaj, bar na filmu, ‘vata sa Monikom Beluči, zavist jer istinske holivudske zvezde dolaze u Trebinje, pakost, jer ga očigledno niko više ne zarezuje nizašta otkako je otišao iz SDP-a, i na kraju, dosada jer u ovim vrelim danima nema šta da radi, a potrošio je slobodne dane za letovanje.

Verovatno bi Komšić sam sebe klepio iza ušiju baš kao i savetnika Bećirovića da je kojim slučajem znao da je na osnovu istog zahteva kao Kusturica, oružje i opremu OS BiH dobila Anđelina Džoli, ili, što je još gore, srpski režiser Dejan Zečević. Ali, već je bilo kasno. Zato je nastavio da piše Ministarstvu odbrane, tražeći dodatna objašnjenja, zaboravljajući da je upravo on, sa širokim osmehom na licu obećao Anđelini svu moguću pomoć za pravljenje onog bljutavog filma za koji scenario kao da je pisao Haris Silajdžić. Ali, nije to glavni problem. Jer Kusturica će svoj film sigurno snimiti, ali bh. politika će, zbog Željka i drugih „komšića“ veoma teško da se izdigne iznad nivoa neobavezne dečije igre u pesku ispred zgrade.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *