Pederastije i istinske evropske sablazni

Pederastije i istinske evropske sablazni

15 juna 2013

Branko ŽujovićPiše: Branko Žujović

Pun mi je kufer Blica, u kom najdarovitija i najobrazovanija srpska omladina robovski šegrtuje za 45 do 70 evra mesečnog honorara, a urednici crkvi drže moralne lekcije o pozajmicama iz kase uzajamne pomoći

Prva homoseksualna afera za koju znam u Beogradu, bila je kampanja protiv Pere Todorovića. Sudeći prema njegovom dnevniku, momka koji ga je posluživao neko je dobro namagarčio da Todorovića javno optuži za pederastiju i javne sablazni, kako se u tadašnjem Beogradu ta stvar nazivala.

Danas u novinama, kao što je Blic, čitamo o toj pojavi i finansijskim zloupotrebama među politički precizno odabranim vladikama Srpske pravoslavne crkve. Ispada da pederastija, blud i svaki nemoral pohode samo jednu političku stranu jerarhije. Dotle ova druga, ekumenistički i demokratski sve smernija, brine o stadu na evropskom, umesto na duhovnom pašnjaku.

Čitali smo u Blicu ko je vođa homoseksualnog lobija u crkvi, ko prekomerno zida, ko bludniči, ko odobrava pozajmice, a ko poseduje mali Luvr. Otkud pederastija kao politički malj u rukama evropske propagande? To je pitanje principa, a ne odbrane. Naročito ne odbrane vladike Pahomija, za kog bi svakako bilo bolje da je istina o optužbama kojima ga terete bila dokumentovana i razjašnjena.

Kada smo već kod njega, ne mogu a da ne pitam zašto Blic, profesionalnog poštenja radi, nije 2011. godine pisao o svešteniku Andriji Kopiloviću? Subotički biskup ga je penzionisao, nakon što se utvrdilo da je učestvovao u finansijskim malverzacijama državnim novcem, u vezi finansiranja jedne svetkovine.

Pre toga, majke mladića, koje je zavodio, godinama su protestovale ispred hramova Rimokatoličke crkve u Subotici. Njihov vapaj, potisnut višim političkim interesom, nikada nije došao do beogradske štampe. Naprosto, nije bio trenutak.

Pisma tih mučenica i zgroženih rimokatoličkih sveštenika objavio sam u Subotičkim novinama, koje sam uređivao u vreme kada je velečasni olakšao javnu kasu, uz sve ostale informacije. Ali, sveštenik Kopilović uživao je podršku tada vladajuće stranke, pa su me njeni predstavnici stalno pozivali, uz zahteve da pisanje o njemu, koji je eto malo kriv, ipak obustavim.

Iako povezan sa hrvatskom političkom emigracijom, Kopilović je bio važna karika u ekumenističkom dijalogu i snažno je uticao na prohrvatsko biračko telo među Bunjevcima u Subotici. Možete njegovu sliku da pronađete i na internetu. Videćete ga, ako slika nije sklonjena, kako u jednom pravoslavnom vladičanskom dvoru, na slavi eparhije, okreće slavski kolač.

Ali, ni njega ni njegovog pravoslavnog domaćina i sabrata zbog toga niko neće napadati ni prozivati, jer je monsinjor, grubo rečeno, krao i bludničio u širem, evropskom interesu. Interesu itekako vrednom nemoćnih majčinskih suza, zgražavanju poštenih kolega i ćutanju u političkom interesu.

Stoga mi je pun kufer Blica, u kom najdarovitija i najobrazovanija srpska omladina robovski šegrtuje za 45 do 70 evra mesečnog honorara, a urednici crkvi drže selektivne moralne lekcije o pozajmicama iz kase uzajamne pomoći i homoseksualizmu.

Ma kakve vladike sa optuženičke klupe bile, njihovi vladičanski dvorovi i novac iz kase uzajamne pomoći ostaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Urednici Blica, koji ne žive baš isposnički, na novinarskom hlebu od devet kora i vodi, kao što bi čovek pomislio čitajući napade na vladike, ostaće istoriji etike i srpskog novinarstva.

U toj istoriji, Pera Todorović je već zauzeo dostojno mesto, a od onih koji su pronosili glasine o njemu nema ni traga ni glasa. Pojeo ih je zaborav, iako im se u vreme dok su blatili Todorovića činilo da su važni, jaki, uspešni, lukavi i nepobedivi.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *