Пендреци и пропаганда против косовског завета

Pendreci i propaganda protiv kosovskog zaveta

2 avgusta 2020

Piše: Miloš Ković

Istorija je zaista carstvo nepredvidivosti i iznenađenja. To ponajbolje potvrđuje tok koji je borba za Kosovo i Metohiju, za koju se tvrdilo da se odavno okončala našim porazom, poprimila u proteklih mesec dana.

U nizu važnih događaja dva su sasvim izuzetna. Oba se tiču samog opstanka naše zemlje. Prvi je otkazivanje susreta, najavljenog za 27. jun, između Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u vašingtonskoj Beloj kući. Drugi su protesti, koji su, počevši od 7. jula, potresli Srbiju.

Glavno iskušenje i opasnost dolaze nam, naime, iz Beograda, a ne iz Vašingtona ili Berlina. Aleksandar Vučić se, po svemu što znamo, uprkos zdravom razumu i iskustvu, i dalje zalaže za „razgraničenje” između Srbije i „Kosova”. U tome ima podršku sadašnje administracije SAD i uticajnih krugova u EU. Njegova kosovska politika može da poprimi i oblik potpisivanja „pravno obavezujućeg ugovora o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, koji zagovaraju Nemačka i ključni delovi administracije EU. Kao smokvin list za faktičko priznanje nezavisnosti „Kosova” moglo bi da posluži trijumfalno proglašenje stvaranja Zajednice srpskih opština unutar „Kosova”, zasnovane na neustavnom Briselskom sporazumu iz 2013. godine.

Svađe i sukobi između zemalja NATO-a i EU i unutar njih omogućili su nam, naime, da saznamo šta se događa iza zavese diplomatskih pregovora. Na američko svrgavanje Albina Kurtija, protivnika planova o „razgraničenju”, odgovoreno je tako što je Hašim Tači, uoči samog samita u Beloj kući, pozvan u Haški sud za ratne zločine. To je, kako većina posmatrača misli, učinila Nemačka, koja je podržavala Kurtija i koju su i Ričard Grenel, kao ambasador u Berlinu, ali i Tači, kao „predsednik Kosova”, javno potcenjivali. Po drugim izvorima, iza toga je stajala američka antitrampovska, uglavnom demokratska, „duboka država”, koju će na predstojećim izborima u SAD predstavljati Džo Bajden. Nemci i američka „duboka država” su to, po svoj prilici učinili zajedno, udruženim snagama.

Albanci su, tako, platili cenu podrške zapadnih sila. Čim su se one zavadile, u Prištini je nastala opšta svađa. Nestao je privid albanskog jedinstva, koji se toliko uporno neguje u beogradskim medijima.

Kada je počeo sukob unutar Trampovog tima, iz „Njujork tajmsa”, izjava Ričarda Grenela i Džona Boltona saznali smo da je predsednikova administracija ideju o „razgraničenju” usvojila negde u leto 2018. Grenel je tvrdio da je ideja bila Boltonova, a ovaj da su je predložili Vučić i Tači. U svakom slučaju, saznali smo da su naši zvaničnici, dok su govorili da rešenje nije na vidiku, vodili vrlo uspešne pregovore o „razgraničenju” s Amerikancima i Albancima.

Nemačka i EU trijumfalno su preotele inicijativu iz ruku SAD. Štaviše, Nemačka je uspela da, makar i privremeno, ućutka pristalice „razgraničenja”, kojih unutar EU, kako primećuje i Bolton, nije malo: Emanuela Makrona, Đuzepa Borelja, Sebastijana Kurca i druge.

U isto vreme, poseta Sergeja Lavrova Beogradu dodatno je doprinela da naše vlasti, makar i privremeno, ustuknu. Rusija ne odustaje od Rezolucije 1244. Ali i iz Moskve poručuju da oni ne mogu da budu protiv sporazuma Srba i Albanaca, prihvatljivog za Beograd, kao i da će biti spremni da to potvrde novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Među zapadnim silama „razgraničenju” se suprotstavlja još samo Nemačka. Ni Angela Merkel, međutim, neće trajati večno. S druge strane, ne možemo da od Rusije očekujemo da, protiv volje Srba, brani srpske interese. Nalazimo se, dakle, u veoma opasnoj situaciji.

Jasan i glasan otpor politici srpskih vlasti, koji će se čuti u Moskvi, mora da dođe iz Beograda. Srpska crkva, kako vidimo, ne odstupa. Naši vodeći stručnjaci, na tribinama održanim na Mašinskom fakultetu, pod zajedničkim naslovom „Reintegracija ili razgraničenje”, pokazali su zašto politika Srbije za cilj može da ima samo reintegraciju Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Srbije. Reintegracija je glavni cilj Pokreta za odbranu Kosova i Metohije. Ova reč u našem javnom prostoru sve se češće i glasnije izgovara.

Protesti započeti 7. jula imali su za povod slom zdravstvene politike vlasti u borbi protiv pandemiji virusa korona. Brzo je, međutim, postalo jasno da je reč, pre svega, o otporu politici rasparčavanja države i odricanja od Kosova i Metohije. Bio sam tamo i sve video svojim očima. Urbana omladina horski je pevala kosovske pesme i uzvikivala „Ne damo svetinje”. Drugog dana protesta, dok su pevali „Sa Kosova zora sviće”, policija ih je opkolila u Tašmajdanskom parku, zasula suzavcem i besomučno prebijala.

Istorijski značaj ovih protesta je u tome što su, baš kao i litije u Crnoj Gori, objavili ulazak jedne nove generacije u naš javni život. Ovi mladi ljudi brane svoje pravo na budućnost, svoje svetinje i sunarodnike, zakone i državu. Medijsko blaćenje i pendreci neće moći da ih zaustave.

Vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

(Politika)

KOMENTARI



4 komentara

  1. persida says:

    Gde si na protestima, Kovicu, bleferu????

    • Cp6a says:

      Kad je neko tako slep, pun mržnje i pogan, njemu činjenice nisu važne, jer da jesu, znao bi da je cenjeni istoričar i rodoljub bio na protestu, verovatno kao običan građanin. Bitno je samo zapljuvati što više Srba. Naravno, to je profi od mene ogroman minus, ali pošto se radi o izuzetnom čoveku, računam da se svakom desi da ponekad pogreši. Postoji lepa izreka o dobrim namerama, koja se u našem slučaju potvrdila mnogo puta, a u skorije vreme 5. oktobra.

  2. Epidemiolog says:

    Ako pominješ Koronu, ti je u stvari priznaješ i potvrđuješ da si na kursu globalista. Koviću, dete moje Korona je laž!

    • persida says:

      Odavno pisem da je Kovic petparacki populista, laznjak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *