Pentagon se oslanja na plaćenike

Tweet

Pentagon se okreće razvoju privatnog vojnog biznisa i smanjenju regularnih vojnih snaga – ocjenjuju vojni analitičari.

Osim budžetskih problema, tu je i sve veće odbijanje ljudi da idu u vojsku. To se opet odrazilo na moralno-psihološku spremnost personalnog sastava za vođenje gerilskih akcija i u rešavanju ključnog zadatka bilo kog rata – zadržavanju teritorije.

Američka armija jedna je od borbeno najsposobnijih kada se vodi rat protiv redovnih trupa i kada je u prilici da primeni oružje na daljinu, ne rizikujući živote svojih vojnika.

Ali, kada dođe do borbe prsa u prsa, što je karakteristika gerilske borbe, američki vojnici ne žele da ginu. To je bolest bilo koje plaćene armije. Takvi vojnici ne žele da ginu za ideju.

Kadrovski problem će dovesti Pentagon u zavisnost od privatnih vojski. Njihova uloga će se vremenom povećavati, o čemu govore vojne akcije u Iraku i Avganistanu. U ovom trenutku postoji ukupno više od tri hiljade kompanija, koje u više od 60 zemalja svijeta, nude odgovarajuće usluge.

One se sve češće definišu kao strukture koje bi mogle da zamene nacionalne armije, koje rade po ugovoru. Jedno vreme postojao je trend da se mnoge vojne operacije obavljaju uz pomoć privatnih vojnih kompanija, jer one deluju brzo, i moguće je angažovati ih na kraći rok, na primer na godinu dana, a potom raskinuti ugovor, dok je regularna vojska konstantna kategorija.

U Iraku ili Avganistanu američka regularna armija ne štiti naftovod. To rade privatnici u interesu neke kompanije. Kompanije, koje deluju u zoni borbenih dejstava, uglavnom su naftne kompanije ili se tiču rudnika dijamanata i oni ne mogu da prođu bez privatnika pošto armija neće štititi njihove interese.

Međutim, upravo privatne armije, prema mišljenju mnogih stručnjaka, najefikasnije su u lokalnim oružanim konfliktima. Jer je vreme velikih ratova, u kojima treba angažovati velike vojske, po svemu sudeći prošlo, pa „privatnici“ postaju traženo sredstvo za praktičnu realizaciju geopolitičkih doktrina.

Hipotetički, Vašington generalno može da vodi ratove van svojih granica isključivo snagama „privatnika“. Stručnjaci naglašavaju pogodnosti takve odluke.

Odsustvo strane redovne vojske sprečava napadnute zemlje da govore o okupaciji. Ljudske žrtve „privatnika“ ne računaju se kao žrtve američke armije.

Nedostatak odgovornosti prema američkoj vlasti i nedostatak sudske nadležnosti u zemlji u kojoj se nalaze daje im mogućnost da znatno prošire okvire dozvoljenog u postizanju postavljenih ciljeva.

Međutim, teško da „privatnici“ mogu da sasvim zamijene nacionalne armije. Regularna armija štiti političke interese države, a „privatnici“ – komercijalne, ocjenjuju vojni stručnjaci.

(Frontal.rs)

Tweet