„PERA ŽDERA sumnjivog higijenskog statusa iliti „netalentovano groblje hamburgera““
25 oktobra 2020
Iako je Ministarstvo kulture i informisanja u svom prekjučerašnjem saopštenju objavilo da želi da prekine polemiku u vezi sa događajima na izložbi stripa i crteža u Staroj Kapetaniji, novi bestidni napadi NIN-a i Vremena iznuđuju javni odgovor, ovoga puta ne Ministarstva kulture i informisanja, već moj lično. Pored ostalog i zato što ni u jednom od ta dva lista to saopštenje Ministarstva kulture i informisanja nije objavljeno.
Kada me dva niskotiražna nedeljnika, jedan nekada davno ugledan, sada ni senka svoje nekadašnje senke, školski primer neuspešne privatizacije i protraćenog ugleda, a drugi tugaljivi medijski mehur naduvavan i sponzorisan iz inostranstva, na skoro identičan način kleveću i neprestano na apsurdno neistinit i pogan način manipulišu pojmovima nacizam i sličnim, onda zaslužuju da dobiju i primeren odgovor.
Tokom dugog vremena, iz Zagreba u Beograd, mnogo češće tim putem a skoro nikada suprotnim smerom, dolazila je čitava galerija različitih ličnosti. Od tzv. običnog sveta, najčešće prognanih ili begunaca od Pokolja, pa do ljudi različitih profesija, pesnika, pisaca, glumaca, političara, itd. Kao što to uvek biva, prihvatani su kao rod rođeni, sa gostoprimstvom i ljubaznošću a uzvraćali su svojoj novoj sredini uglavnom na isti način, kako je ko znao, umeo i mogao.
Jedan od najkoloritnijih dublova koji je iz Zagreba stigao u Beograd devedesetih godina je novinarski kentaur koga čine Teofil Pančić i Damir Kalember (koji iz nekog razloga voli da se predstavlja kao Filip Švarm). Bezmalo trodecenijski novinarski rad ovog nerazdvojnog dueta predstavlja pravu malu istoriju jeftinog, revolveraškog, polupismenog, patetičnog, često autošovinističkog i neretko srbofobičnog žurnalizma, obilato naručivanog i plaćanog sa različitih a sličnih adresa iz inostranstva, uglavnom poznatih domaćoj javnosti. Nikada niko u novinama nije sa manje znanja, talenta i nadahnuća a toliko nepismeno, neobavešteno i pretenciozno pisao o politici i književnosti kao što su to činili Pančić i Kalember/Švarm.
Šampioni u naduvavanju, a često i tendencioznom prikazivanju srpske uloge u ratovima devedesetih, ova dva agramerska drugarića su, čašćavana sponzorskim novcem poput kafanskih pevaljki, postali neka vrsta medijskog džuboksa sa jednom te istom melodijom u različitim, trapavim ali otrovom natopljenim aranžmanima. Ubacite nešto sitniša i naručite pesmičuljke u kojima se Srbi predstavljaju kao glavni krivci za sva zla ovog sveta.
I u novom broju svog sponzorisanog nedeljnika, ovi Zagrepčani duhom i shvatanjem sveta a Beograđani i Novosađani adresom nastavili su da me vređaju u svom starom, jadnom skribomanskom stilu, brbljajući poput narkomana na lošem heroinu o „nacizmu“ i sličnim glupostima. Lako ali s gađenjem bih mogao da se u spustim u kanalizaciju njihovog stila i da im odgovorim na sličan način. Kalember/Švarmu na bolesnom maštom vođenu opservaciju o tome da bi saopštenja Ministarstva na nekakvom mitingu slušali „raspomamljeni smeđokošuljaši“ i slično, na primer primedbom, uz samo malo kreatinosti, da bi njegove članke pisane tokom trideset godina najradije slušali oduševljeni crnokošuljaši na Jelačić placu 1942., pre nego krenu u svoje, tih tragičnih godina omiljene aktivnosti.
A nesrećnom Pančiću, koji me je u dobrom primeru svog nenadahnutog i prizemno-pijačarskog smisla za humor nazvao Her Flikom, mogao bih da odgovorim da je Pera Ždera sumnjivog higijenskog statusa ili možda da je, kako ga je zaista duhoviti i iskričavi Momo Kapor nazivao, „netalentovano groblje hamburgera“. I da stvar u njihovom stilu dovedem do paroksizma, ako smo moje kolege iz Ministarstva kulture i informisanja i ja nacisti ili naši stavovi podsećaju na „nacističke“, onda svi oni koji tako govore, za mene mogu biti ustaše i njihovi postupci me mogu podsećati na ustaške.
Naravno, ja to neću učiniti, ovo je bila samo ilustracija kako bi mogli da izgledaju ludilo i profesionalno beščašće dubla Pančić/Kalember-Švarm u iskrivljenom ogledalu stvarnosti.
Dovoljno je što ću ponoviti da su obojica, već decenijama sitnim novcem sponzorisani, zlonamerni a netalentovani kvazinovinari, skloni izgovaranju ogavnih kleveta i besmislica, te da tiraž i ugled njihovog nedeljnika uglavnom jesu njihova slika, prilika i zasluga.
Što se tiče NIN-a, Sandre Petrušić, Ćulibrka i njihovih sagovornika, teško je išta novo reći. Pisac kome je žiri, na čijem je čelu Teofil Pančić, dodelio u prašinu skrhanu Ninovu nagradu, pokušava da iskoristi pet minuta svoje lažne slave, ne bi li govorio još besmislenije i tupavije nego što piše, što je uprkos teško ostvarivom cilju i uspeo, na čemu mu čestitam.
Ono što je ostalo od nekada veoma važnog i uglednog NIN-a jeste samo logotip. Ostatak je nestao u vihoru privatizacije i očajne kadrovske politike, iz inostranstva vođene i naručivane uređivačke politike i retko loše selektovanih urednika, toliko loše da to podseća na plan nekog namernog uništenja nekada najuglednijeg nedeljnika na čitavom Balkanu. List kome su najveća kreativna dostignuća bile dve grozomorne naslovne strane, jedna sa zloupotrebom Aušvica u bedne dnevnopolitičke svrhe a druga sa slikom snajperske puške uperene u predsednika, ima i tiraž i pažnju publike koji mu pripadaju. Dakle, bliske nuli.
I da zaključim. Kada i Ministarstvo kulture i informisanja i mene, ovakav tip novina i autora povezuju sa nacizmom, najstrašnijom pojavom dvadesetog veka, ili na bilo koji način naše/moje aktivnosti upoređuju s tim, onda je, osim prizora bede ljudskog duha i sunovrata novinarske profesije, jasno da posla imamo s jednim poraženim i široko prezrenim profesionalnim i ukupnim pogledom na svet. Biti kvalitetan, pismen, stručan, intelektualno potkovan, častan i dobronameran novinar, očigledno je prevelik zalogaj za lica pomenuta u ovom tekstu.
I ja im to, sa razočarenjem i nevoljno, ali iznuđeno, ovom prilikom i u svoje ime saopštavam.
(Vladan Vukosavljević / Novi Standard)
KOMENTARI
14 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
Mamaaa! says:
Ma šta je bre ovo ljudi po ovo juče nije bilo tu? Kakve su ovo gluposti? Kakav je ovo monstrum rugobni? Bolje bih podneo sliku madlen olbrajt. Ovo je neki kani-kanibal? Ne razumem zašto je ovo sve tako ružno? Oću da se probudim.
jovan says:
Rugoba jeste, ali on je samo potvrda da Srbijom( bg i ns) vladaju ustasoidi od 1918 I shiptari poslednjih 30g, cak i reprezentacije u sportu nam odredjuju. Zivimo od 2000.kao kolonija okupirana I vazalna drzava.
persida says:
Teofil je najodvratniji sorosevac u Srbiji, autosovinista i kreten na svimm nivoima. Takvi su nekad novinarima donosili burek, a danas se promovisu u intelektualce. O, jadna Srbijo.
Kosovac says:
@ persida, …..Sve si u pravu, čak i za ono „O, jadna Srbijo“. Jedino, ako dozvoljavaš, dao bih primedbu da to g.vno Teofil nije „sorosevac“. On je „sorosoid“ (sorošoid). ……………Postoji razlika: Soroševci su korisni idioti, polupečeni. A „sorosoidi“ su ipak viši nivo: Oni su skoro kao Zombi.
Kosovac says:
Poštovani Vladan Vukosavljević, …..birao si reči da nam predstaviš ovaj već dobro poznat krem antisrpskog šljama. Moga si i gore reči da upotrebiš, ništa to ne bi promenilo. Zato što i Teofil Pančić i ovaj čivutski konvertit Švarm, su u stanju da ti se zahvale i govnima da ih nazoveš. Jedini spas od ovih medijumskih zagađivača jeste da ove kukavice neko primerno išamara i upozori ih da prestanu da vređaju Srbe. ……………Ne razumem tu vašu kampanju odvajanja reči „Nacizam“ od „Fašizam“. To su brate sinonimi, znamo svi da je Hitler ukrao reč „fašizam“ od Musolinija. Ali nemojte da menjate našu svest stvarajući novogovor, zato što mi oduvek Nemce nazivamo „Fašisti“, a znamo i šta taj izraz znači, osetili smo ga na svojoj koži. Zašto nam utrpavate izraz „nacizam“? Vidiš, „nacizam“ ima veoma sličan zvučni efekt kao „nacionalizam“. Pa će onda neobrazovni sorošoidni Srbi biti u prilici da shvate moju izjavu da sam nacionalista (ljubitelj svoje nacije) kao da sam nacista…..fašista, što nije tačno. Ako ne verujete u ovo što sam napisao, onda pitaj ova dva govneta Teofila i Švarma, videćeš kako će reagovati na izraz „nacionalizam“.
Suzuki Vitara says:
Pojam fasista treba razlikovati od pojma nacista. Srbi sa fasistima [Italijani, Spanci, Portugalci] nikada nisu imali problema. Dok na primer nacisti [Nemci, Madjari, Hrvati, Bosnjaci...] su prolili reke Srpske krvi. Prevara je u tome sto su krvati imali problema sa Italijanima, koji su za vreme 2.SR. drzali dalmaciju i deo like. Zato su komunousrase za vreme i posle rata govorile "antifasizam" jer su im Italijani smetali u zatiranju Srba, a nacisti i komunousrase su bili na istom zadatku zatiranja svega Srpskog i pro Srskog. Nisu spominjali nacizam, jer nisu hteli da se zameraju svojim Nemackim saveznicima.
Kosovac says:
@ Suzuki Vitara, …..Najbolja definicija fašizma na Srpskom jeziku glasi: „Fašizam, to je pun kamion s' Nemci“. Sa kukastim krstom. ……………Pojam fašizam je prvi izmislio Musolini, Italijan. Kada je Hitler stekao veliku snagu i slavu, on je prihvatio fašizam kao svoj. S pravom, zato što su nemački fašizam kopirali Francuzi, Španci, Portugalci, Norvežani, Hrvati, Bugari, Muslimani, Balisti, Mađari, Holanđani. U starim novinama iz II svetskog rata možeš da nađeš puno fotografija francuskih fašista pod kukastim krstom, koje narod ispraća na Istočni front, uvek sa opisom „na borbu protiv boljševika“. Nikad nisu napisali „protiv Rusa“. Ti i tebi slični naučnici vrlo nekorektno ublažavate opis fašizma, namere vam nisu časne. Jesu Nemci nacisti, i kao nacisti su primili fašizam, ali bato, nemoj da ih amnestiraš od reči fašisti. Sada ste se i vi neki Srbi uklopili u menjanje istorije II svetskog rata, što je trend koji smo uočili kod svih članica EU, koje su izišle iz rata kao gubitnici. Naučno razdvajate pojmove „fašizam“ i „nacizam“, koji su isti kao jaje jajetu. I tako tu omraženu reč „fašizam“ polako pripremate da u jednom momentu nama predstavite istorijsku „istinu“ – pa taj fašizam i nije bio toliko loš. I onda stvorite prostor da recimo srpska Antifa krene u akciju lepljenja etiketa Srbima Slobodana Miloševića da su to Srbi fašisti. Čak ste i Miloševića nazivali „komunofašista“ dok su vam bale curile i na nos i na usta. Tako i da nas onaj Čivutin Anri Levi naziva fašistima. Ili da na hrvatskoj Vikipediji možemo da pročitamo da je Srpska Radikalna Stranka fašistička. Sve ste to Vi namestili vašim „naučnim“ objašnjenjima bez ikakve podloge i smisla, jer je život u II svetskom ratu već pokazao ko su fašisti, nemoj da amnestiraš Nemačku svojom propagandom „Fašizam i nije toliko loš“. Pa onda da hladno ustvrdiš da je "nacionalizam" nešto mnogo loše po civilno društvo.
Suzuki Vitara says:
Kosovac, vi ocito ne pravite razliku izmedju nacizma i nacionalizma. U Rusiji se pravi razlika izmedju naci i nacionalista, prvo je zlocinacko i genocidno ponasanje i delanje Svaba i njihovih Slugu:Francuski dobrovoljci nisu bili fasisti nego nacisti. Dok Spanci i Portugalci nisu bili nacisti nego fasisti. Koliko su fasisti pogubili Srba, Jevreja... Koliko su logora smrti imali. Znas li gde su bezali Jevreji iz nemackog rajha, upravo u Spaniju i Portugaliju, a neki cak i u Italiju. Ko abolira naciste, zlocince i ubice mog naroda. Aboliraju ih oni koji tvrde da su krivi fasisti, pa se sve vise neupucene omladine okrece nacinemackoj, nasedajuci na komunousrasku pricu da se vodila antifasisticka borba. Nije se vodila nikakva patriotska borba vec komunisticka borba za vlast i Srpske duse. Vise su komunousrase pobile Srba nego nacinemci. Fasisti Italijani su spasavali prezivele Srbe u Popovom polju i otimali ih od ustaskog noza 1941g, medju njima i moje rodjake iz Strujica. Kosovac, znas li ko su Stojkovici zvani Ardzici iz Ardzinog luga? Znas li ko je Jovan Stojkovic-Babunski? Da ti objasnim to su mi preci. Deda mi je bio u komitama kao momak, jos od pre 1.s.r. Toliko.
Kosovac says:
@ Suzuki Vitara, …..Odmah kada su 1945. godine komunisti zauzeli Srbiju, izraz „fašizam“ je bio dosta svež, tako da se takvi kao ti nisu usuđivali da daju onako nakaradna ublažavanja sa „nacizmom“. Samo su deca u igri svoje nezadovoljstvo iskazivali rečenicom „Fašisto jedan“. Nisu govorili „Nacisto jedan“, mada je to isto. Tada je za Srbe bila rezervisana reč Šovonista i Nacionalista. To su bile čarobne reči koje su zauzdavale neposlušne Srbe. Na najobičniju kritiku koju bi Srbin uputio nekom druge nacionalnosti, reakcija je bila kuknjava o „srpskom nacionalizmu i šovinizmu“. Tako na primer, kada su Šiptari divljali na demonstracijama u Prištini 1981. godine, Srbe je morala vojska JNA da brani, pojavio se neki Ivan Stambolić na televiziji, pa je sa onako pametnim izrazom lica kako samo on to ume, rekao „Drugovi, moramo paziti, sada će se javiti Srpski nacionalizam“. O Šiptarima ništa, samo je pustio Azema Vlasija da balavi. Pojavom Slobodana Miloševića, (koji je jednom prilikom – pre nego je osvojio vlast – rekao: '“Dokle će Srbi da se plaše da kažu da su Srbi“), Srbi su mogli slobodno da upotrebljavaju izraz „nacionalista“. u afirmativnom smislu – što je ispravno tumačenje u svakom smislu. Ne lezi vraže, protivnici Srba i Slobe, a preci sorošoida, skovali su jedan dobar novogovor: To „buđenje“ Srba su nazvali „Homogenizacija“. Sva žuta drugosrbijanska štampa je bila puna sa tim izrazom. E, posle su smislili još jedan izraz: „Komunofašisti“, koji je dugo bio u upotrebi i namenjen je bio srpskim nacionalistima. Ima još jedan izraz, malo slabiji, ali takođe u gebelsovskoj upotrebi: „Morgenizacija Srbije“. On je interesantan za proučavanje. ……………Fašizam, kao reč ne predstavlja ništa strašno. Za zaštitu obala reka ili ispravljanje devijacija, koristili smo „Fašine“. To su snopovi od sitnijeg lomljenog kamena obavijenog prućem i uvezanog pocinkovanom žicom. To pruće predstavlja jedinke, koje su povezane jako u jednu zajednicu (žicom- sredstvo povezivanja), pa su zato i dobile odgovarajući naziv, po fašistima. Ne vidim ništa loše u tome da nešto bude povezano, a ne da landara okolo. E, posle je zaslugom Musolinija a naročito Hitlera, taj izraz „fašista“ zasluženo postao asocijacija na zločince i ubice naroda. I normalno je da se danas u tom smislu i upotrebljava. Pretvorio se u svoju suprotnost za onoga ko poznaje istoriju. Ito važi i za kukasti krst.
Suzuki Vitara says:
Kosovac, komunonacisticki liberali, dokazani anti Srbi, zvani slucajni i ostali anti Srpski dusmani nikad nece reci da su za nesto krivi nacisti [oni su ih finansirali i sa njima su saradjivali od pre 2.s.r.]. Pogledaj postoji "antifa" a ne postoji antinacista. Predsednika Milosevica su nazivali fasistom [jer to je kao naj strasnije] a ne nacistom [nece se valjda savezniku nacinemackoj zamerati]. Iz nemacke su stizale otrovne strele, da je u Srbiji komunofasizam, da se "vlasi ne dosete". To je do skora bila tabu tema, kao da ne cackamo mecku nemacku.
šiško says:
Nemam pojma ko je ovaj Vladan Vukosavljević. Još jedna bura u čaši vode da nam skrene pažnju sa neke nove pljačke ili šta? Pančić je jedna budaletina nevidjena. Istini za volju, on odlično piše, ima prilično bogat jezik i prilično dobar stil. Problem je što on nema šta da kaže pa većinom baljezga uglavnom srbomrzačke tekstove na normu, tj. na šlajfne. Na švarma nikad nisam obratio neku naročitu pažnju.
proka says:
Ovoga sa slike bih najradije video uljudjenog i na nekoj kapiji da dize rampu ili da radi kao Baba Se.a u nekom ribljem restoranu.
Kosovac says:
@ proka, …..Kakva babasera, kakvi bakrači. To Teofilo sa slike bi mogao da bude upotrebljen za doček Miroslava Lajčaka pri poseti Aleksandru Vučiću. Da ih pofajtuje babaserinim najkvalitetnijim proizvodima. Kada bi se u blizini našli Ana Brnabić, Ivica Dačić i Rasim Ljajići, onda bi Babasera zaradila duplu dnevnicu. ……………Ipak, mislim da je ovo zadnja medijumska upotreba Teofila Pančića. Da, njegov medijumski nivo je zaista istrošen.
Gagi says:
Svaki moguci sljam je dosao u ovu Srbiju. Nije problem sto su oni dosli, veci je problem ko im daje utociste i obezbedjuje im zivotnu egzistenciju za ovo pljuvanje Srbije. To znaci da u Srbiji postoji jaka politicka i drzavna struktura koja to aminuje. A onda idemo malo u rikverc, jos 45-te su instalirani antisrbi da vladaju nasom drzavom i kao sto vidimo, to traje do danas. Samo se menjaju modaliteti da bi se narod zbunio i hipnotisao. Najsmesnija je bila najezda "disidenata" u post titovskom politickom zivotu, odjednom dobismo kurazne i hrabre likove koji su mogli da odbruse tiletu i kazu mu istorijsko NE. U doba strahovlade kada je i ptica stradala ako nije pevala kako treba, vreme represije i Golok otoka, pokusajte da zamislite postojanje disidenata koji su imali hrabrost da kritikuju postojeci system i aktuelnog vodju. U medjuvremenu, ti lazni disidenti primise ove nove disidente i otvorise im sirom vrata Srbije, da je zapisavaju gde i kako stignu.