Песник традиције и језика

Pesnik tradicije i jezika

24 juna 2015

Gojko_Djogo_(1940)Uručenjem nagrade „Jefimijin vez”, pesniku Gojku Đogu, u porti manastira Ljubostinja, završena je 28. Kulturno-duhovna manifestacija „Jefimijini dani”, koja je u Trsteniku otvorena 16. juna.

Žiri, koji je radio u sastavu: Miloš Petrović, Živorad Nedeljković i Aleksandar B. Laković (predsednik), doneo je odluku da se nagrada „Jefimijin vez” dodeli Đogu za knjigu pesama „Grana od oblaka” (izabrane i nove pesme), koju je objavio „Orfeus” iz Novog Sada. Pesnik Gojko Đogo, široj javnosti poznatiji kao prva i jedina pesnička žrtva završne četvrtine 20. veka, kaže se u obrazloženju žirija, jeste i pesnik kritičke književnosti, koja je bila moćan, autentičan i ubedljiv, opravdan odgovor na pokušaj ideologizacije naših književnih i uopšte kulturnih prostora. Uz to Đogo je pesnik tradicije i jezika, pesnik asocijacija i meditacija, kojima odslikava svet oko sebe i sebe nesnađenog u stvarnosti koja to nije. Pesnik se nikako nije mogao privići na laž, zavist, prevaru, privid, ništenje moralnih vrednosti, koji su bili suprotnost onome čemu je on težio.

Naše srednjovekovno duhovno pesništvo, iako ima prevashodno sakralnu funkciju, istakao je u svom slovu Gojko Đogo, ima i visoku književnoumetničku vrednost; to je naša stara pesnička baština, mi druge pisane, svetovne poezije, u ono vreme, gotovo da nismo ni imali, ili ona nije sačuvana.

Jefimijin vez pozlaćenom srebrnom žicom na crvenoj svili pokrova za ćivot sa moštima svetog kneza Lazara, kao i njeno: Moljenje Gospodu Isusu Hristu, izvezeno na zavesi za hilandarske carske dveri, ili njena majčinska: Tuga za mladencem Uglješom, ispisana na srebrnoj ikonici Bogorodice sa Hristom, u kojima Crna Gospa „plače pevajući”, zlatne su stranice velike pesmarice koja započinje sa Savinom „Službom svetom Simeonu”, i koju više od osam vekova dopisuju srpski pesnici.

Mi možemo samo pretpostaviti kako su čitana Jefimijina vezena i rukopisana „prinošenija”, molitve, pohvale i plačevi, ako ih je bilo još, pored ovih što su kao artefakti doprli do nas. Sudeći prema doslednom poštovanju žanrovskih i retoričkih pravila, melodiji i ritmu kazivanja, moglo bi se verovati da ovo nisu bile jedine njene umotvorine i rukotvorine. Izvanredno poznavanje zanatske veštine veza, zacelo, nije bio najskuplji dar ove samotnice. Činjenica da je njena „Pohvala knezu Lazaru”, kako je utvrdio Lazar Mirković, pisana trinaest godina posle Kosovske bitke, i uneta u Službu knezu Lazaru, čiji se kult vrlo brzo širio u narodu i crkvi, sugeriše da je Jefimija, već u to vreme, mogla biti pesnikinja na glasu. Takvu pesničku privilegiju, u kulturi koja je već imala blistavu dvovekovnu tradiciju u ovoj vrsti duhovnog stvaralaštva, zaključuje Đogo, trebalo je zaslužiti.

Veroljub Vukašinović, predsednik Organizacionog odbora „Jefimijinih dana”, zamoljen da oceni ovogodišnju manifestaciju, rekao je: „Odbor manifestacije se opredelio za visok nivo umetničkih i duhovnih sadržaja ovogodišnjih „Jefimijinih dana” koji se održavaju u znaku obeležavanja 610 godina od smrti kneginje Milice. Njoj je posvećen zbornik radova „Kneginja Milica – monahinja Jevgenija i njeno doba”, kao i beseda prof. dr Miodraga Radovića iz Novog Sada, u okviru svečane akademije pod nazivom „Od roda svetla i slavna”. Kroz „Pesnička prinošenja”, dodelu nagrade „Jefimijin vez” pesniku Gojku Đogu i susret sa pesnikom i prevodiocem iz Jermenije Babkenom Simonjanom „Jefimijini dani” jedinstveni su spoj savremene poezije i srednjevekovnog pesništva iz koga, kao dragulj, svetli Jefimijina „Pohvala svetom knezu Lazaru”, izvezena u manastiru Ljubostinji, gde se tradicionalno i održava centralni program manifestacije pod nazivom „Jefimiji u čast”.

Inače, „Jefimijini dani” otvoreni su u Likovnom salonu Doma kulture u Trsteniku posthumnom izložbom slika i crteža akademske slikarke Nevenke Rajković i koncertom muzičkog sastava „Duo moderato”. U svojoj besedi, Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik, između ostalog, kazao je: „Dela koja su za srpsku državu učinile Jefimija i Milica, ne smemo zaboraviti, posebno mi koji živimo u Trsteniku, jer su ove dve hrabre i časne žene, nakon smrti Lazara, a u najtežim trenucima za Srbe i Srbiju upravljale zemljom. Kroz sećanje na Jefimiju i Milicu sećamo se i učimo o Srbiji, Kosovu i o sebi. Da bismo danas znali kuda idemo i šta želimo, moramo, pre svega, da znamo ko smo i gde su nam koreni. Da bismo donosili odluke o budućnosti  Kosova, moramo da se prisetimo prošlosti ove svete zemlje u kojoj su veliku ulogu imale Jefimija i Milica”.

Posebnu pažnju izazvalo je gostovanje dr Babkena Simonjana, jermenskog pesnika, esejiste, prevodioca, profesora Univerziteta i počasnog konzula Republike Srbije u Republici Jermeniji koji je, pored dela najznačajnih srpskih pesnika i pisaca, na jermenski jezik preveo i dela Jefimije Mrnjavčević. U delu programa „Pesnička prinošenja“, učestvovali su: Ivan Negrišorac, Selimir Radulović, Milica Jeftimijević Lilić, Sunčica Denić, Miroslav Cera Mihajlović, Živorad Nedeljković i Babken Simonjan.

„Ovakvi susreti i književne večeri obogaćuju srpsko-jermensko prijateljstvo i pružaju priliku da ljudi nešto više saznaju i o Jermenima i o Srbima. Upravo zbog toga sam prihvatio poziv da budem gost Trstenika i obiđem sveto mesto gde se upokojila monahinja Jefimija, čiju sam čudesnu pesmu ‘Pohvalu knezu Lazaru’, pre petnaest godina, preveo na jermenski jezik”, rekao je Babken Simonjan.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *