Пестициди убијају и пчеле и кошнице

Pesticidi ubijaju i pčele i košnice

28 februara 2018

MASOVNO uginuće pčela poslednjih godina uznemirilo je i zabrinulo svetske i domaće stručnjake, jer je time dovedeno u opasnost više od 20.000 biljnih vrsta, čiji su glavni oprašivači upravo pčele. U strahu da se ne ostvari teza Alberta Ajnštajna da ukoliko bi pčele izumrle, čovečanstvu bi ostalo još svega četiri godine života, širom sveta se organizuju akcije za povećanje broja uzgajivača ovih korisnih insekata.

Profesor dr Mića Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu navodi da su poslednjih godina uginuća pčela u svetu, pa i kod nas mnogo veća nego ranije. Tako se u Srbiji, u zavisnosti od lokaliteta i biljnog pokrivača, gubici kreću od 20 do 37 odsto na godišnjem nivou, dok su se, recimo, u Americi gubici kretali i do 65,8 procenata, a do pre desetak godina je bilo uobičajeno oko 14,5 odsto.

NJEGOV kolega, profesor Univerziteta dr Svetomir Stamenković, koji je ujedno i predsednik Udruženja pčelara „Čačak“, navodi da su pčele glavni oprašivači i one povećavaju prinos ratarskih kultura od 20 do 40 procenata, a kod voćaka i do 80 odsto, najviše kod maline – 82 procenta.

– Ne bih se složio sa Ajnštajnom da bi čovečanstvo nestalo za četiri godine, ali za desetak, dvadeset bi se to sigurno dogodilo, pošto bi ljudi umirali od gladi, odnosno ne bi imalo hrane – kazao nam je dr Stamenković. – Na celoj zemaljskoj kugli primećeno je izumiranje pčela. Zato u Americi, recimo, voćari pčelarima plaćaju 87 dolara po pčelinjem društvu, samo da bi im pčele oprašile voćarsku vrstu. Tako za jednu sezonu tamošnji pčelari imaju i po osam selidbi, to jest pčele oprašuju osam kultura, i na tome imaju veliku zaradu. To kod nas još nije zaživelo, kod nas je potpuno drugačija slika, i mi molimo voćare samo da nam sačuvaju pčele. Molimo ih da ne tretiraju voće u vreme cvetanja, posebno ne preko dana.

PROFESOR Stamenković ističe da je vrednost jednog pčelinjeg društva mnogo veća nego što je njegovog proizvoda – meda. Švajcarski, nemački i holandski stručnjaci izračunali su da je vrednost društva 1.070 evra, od čega na med ide samo 100 evra, dok ostatak od 970 evra ide na oprašivačku funkciju pčela.

Stručnjaci navode da su glavni uzroci izumiranja pčela razne bolesti, štetočine, ali i trovanje pesticidima.

– Uzročnici su najčešće varoa, koja sama nanosi štetu sišući krv pčelama, ali i neadekvatni i neregistrovani lekovi. Još veći je problem što ona nanosi štetu pčelama i kao vektor virusa, odnosno što na pčele prenosi desetak veoma opasnih virusa koji ubijaju pčele i njihovo leglo – rekao nam je dr Mladenović. – Od oko dvadesetak uzroka, tu su još i GMO biljke, pesticidi od kojih su najopasniji imidaklopridi, kojima se tretiraju semena suncokreta, uljane repice, soje i kukuruza. Do nestajanja pčela, međutim, dovodi i jednolična ishrana, nedostatak vode, kratak period zimovanja, nedostatak polena i globalno zagrevanje sa povećanom emisijom ugljen-dioksida i metana, nekontrolisana i nestručna primena insekticida…

PČELAR iz Dragačeva Milovan Lukić, koji na svom imanju ima više od 50 košnica, kaže da je njemu, ali i njegovim kolegama lane uginulo više društava, a pojedincima se čak prepolovio broj košnica. On za sve krivi nesavesne voćare, koji tretiraju voće usred cvetanja, i to tokom dana, kada su pčele najaktivnije.

– Prskaju kad stignu, i po danu, i po vetru, ne mareći što će pesticidi doći i do košnica. Da znaju, kao što ne znaju, da im od pčela umnogome zavisi rod, ne bi to činili. Treba da se radi na edukaciji voćara, da im se jasno prezentuje značaj ovih insekata – zaključio je Lukić.

Dr Mladenović apeluje da pčelari, kojima se desi trovanje ili nestajanje pčela, a to se dešava najčešće posle izimljavanja u februaru, martu ili aprilu, uzorkuju mrtve pčele i pošalju na dijagnostikovanje nekoj akreditovanoj laboratoriji za bolesti pčela, nekom veterinarskom fakultetu ili institutu.

MALI BROJ

U SRBIJI ima oko 980.000 pčelinjih zajednica, od toga, recimo, samo u čačanskom kraju oko 12.000. To je, po oceni stručnjaka, mali broj s obzirom na to da je ovaj kraj poznat po voćarstvu i da ima sve uslove za razvoj pčelarstva.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Primum not nocere says:

    Ljudi truju i svoju decu,uskraćeni za saznanja o štetnosti različitih materija koje im se nameću. Pčele su samo simbolični lakmus papir stepena uništenja planete. Ali svaki industrijski prehrambeni artikal,piće ili roba masovne upotrebe ima bar nekoliko kancerogena koji se tu ne nalaze slučajno.Opstanak pčela, dece, nas... nije bitan "modernoj civilizaciji" bitna je d o b i t.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *