ПЕТ ЗЕМАЉА ОБЈАВИЛО ДА НЕ МОЖЕ ДА ВРАЋА ДУГОВЕ – ОВЕ ДВЕ ЗЕМЉЕ СУ СЛЕДЕЋЕ!?

ПЕТ ЗЕМАЉА ОБЈАВИЛО ДА НЕ МОЖЕ ДА ВРАЋА ДУГОВЕ – ОВЕ ДВЕ ЗЕМЉЕ СУ СЛЕДЕЋЕ!?

24 новембра 2020

ПАНДЕМИЈА је додатно погоршала ионако експлозиван проблем нагомиланих дугова у глобалном економском систему.

Дугови држава расту рекордним темпом од почетка века.



Развијене земље могу неко време акумулирати дуг без ризика од колапса финансијског система, али се земље у развоју већ суочавају са претећим последицама.

Од почетка године, пет држава већ је прогласило сопствену неспособност плаћања обавеза. Током 2021. године њихов број ће се повећавати, а и неке велике економије такође могу бити међу банкротима.

Већ је јасно да је економска криза 2020. године најгора у последњих пола века.

Рецесија у светској економији, према ММФ-у, биће 4,9 одсто, а 2008-ме је светски БДП опао за само 1 одсто. За многе земље ово значи двоцифрени пад БДП-а, а ситуација утиче и на велике, релативно диверсификоване економије у развоју као што је бразилска (очекивани пад биће – 10,5 одсто).

Економски пад значи неизбежно смањење пореске основице, што заузврат ставља многе државе пред избор – да врате дугове (њихово сервисирање може износити до трећине буџетских расхода) или да некако подрже економију у колапсу и испуне друге владине обавезе.

У априлу су се министри финансија земаља Г20 договорили о привременом мораторијуму на плаћања међудржавног дуга 73 најсиромашније државе света, али ће важити само до краја 2020-те.

Пет земаља је од почетка 2020. већ прогласило свој дужнички дефолт. То су: Аргентина, Либан, Еквадор, Белизе и Суринам.

Аргентина

Аргентина у мају није била у стању да кредиторима врати 500 милиона долара. У међувремену јевлада Алберта Фернандеза успела да се договори са повериоцима о реструктуирању 65 милијарди долара дугова. Са смањивањем просечне каматне стопе са 7 одсто на 3 одсто.

Ово су веома добре вести за Аргентину економију која ће 2020-ту завршити са падом БДП од најмање 12 одсто.

Либан

За разлику од Аргентине, Либан је новајлија у клубу држава у стечају. Чак и током грађанског рата 70-их и 80-их година прошлог века, држава је редовно плаћала спољне и унутрашње обавезе. Ипак, проблеми „блискоисточне Швајцарске“ били су јасно видљиви последњих година па је државни дуг достигао 150 одсто БДП.

Ова земља 9. марта није била у стању да плати еврообвезнице у износу од 1,2 милијарде долара, што је довело до колапса националне валуте. Либанска фунта је званично везана за долар, али је на црном тржишту пала за 40 одсто.

Очекује се да ће се БДП бити смањен за 25 одсто.

Држава месечно троши стотине милиона долара на субвенционисање хране, али јој новца понестаје. У суштини је пред дилемом: хранити грађане или вратити бар део дуга.

Еквадор

У априлу је влада Еквадора била приморана да одложи исплату 800 милиона долара дуга. Ипак, земља има више од две милијарде долара златних и девизних резерви, што је пристојан износ у односу на величину њене економије. Крајем септембра, Кито је успео да се договори о програму помоћи ММФ вредном 6,5 милијарди долара.

Замбија

Прва држава чије су се јавне финансије срушиле у другом таласу пандемије била је Замбија која 16. новембра прогласила своју несолвентност.

Током последњих неколико година Замбија је акумулирала 12 милијарди долара дуга – пре свега према Кини.

За читаву Африку дужничка криза у Замбији је страшан сигнал.

Нови кандидати за банкротирање према свету су – Ангола, Камерун, Кенија и Пакистан.

У наредне три године, држава Јужне Азије са популацијом већом од 200 милиона људи мораће да пронађу више од 27 милијарди долара да би отплаћивале дугове.

Исламабаду може помоћи једино Кина која жели да преко његов територије сагради економски коридор до Индијског океана.

Турска засад није у `црвеној зони`, али су њене компаније и банке спољним кредиторима већ дужне преко $300 милијарди.

Посртање Турске може имати домино-ефекат за добар део света који се суочава са економским проблемима без преседана.

KOMENTARI



8 коментара

  1. petrovgrad says:

    GDE SU TU GRADJANI ODNOSNO POJEDINCI. Izneću samo malo analizu zaduženja. Klijent se zadužio sa 10.000 evra. Vratio 2.000. Mnoge banke su promenile vlasnika, neke su svoja potraživanja prodali. Sada je dug u najmanju ruku udvostručen.Agencije su pokrenule prinudno izvršenje. Ako se klijent zaposli odlazi mu 2/3 dela plate. Plata od 600 evra ide na blokadu 400 evra. Šta im preostaje, jedino bežanija iz zemlje. Te štedionice ili kvazi banke nemaju ingirenciju van zemlje. Takva je situacija u Hrvatskoj, BiH, Srbiji BJRM i Crnoj Gori. Sve je po zakonu.Za ovakve slučajeve nema spasa. Jedini izlaz je da država nacionalizuje banke. Hrvati beže iz Hrvatske sa svojim porodicama, ne od Srba, već od izvršitelja. Ne zna se ko su veće ovce za šišanje Hrvati ili Mi Srbi, mislim gradjani. Zelenaške banke ne poznaju naciju ni veru, već profit. Njima je to Ivan Perner, kao zastupnik u njihovoj skupštini godinama trubio, ali ne vredi.

    • GIBBS says:

      . MISLIM DA GREŠIŠ . NIGDE SE NE MOŽEŠ SAKRITI NI OD PLAČANJA SAOBRAČAJNE KAZNE IZ TUĐE ZEMLJA, A KAMOLI OD NEKOG VEĆEG DUGA .. .. .

    • ja says:

      Hrvati su mislili ako pevaš danke dojčland,da će plata biti 1500-2000 eura,a radiš jako malo oko 8 sati nerada,ali dojčland nije mislio na taj način,već je mislio na arbajt gde si oko 5 popodne spreman za krevet od umora.Onda su hrvati smislili imamo more poklonili nam ludi Srbi celu obalu,sad ćemo živeti od turizma i lepo je bilo dok nisu došli bankomati,a švabo turi karticu i ode para kroz automat nazad za dojčland,sve što plati na obali u croaciji vrati se dojčlandu osim 22 posto što ostaje hrvatskoj,a to nije dovoljno za sve,već samo za političare.

  2. Риста says:

    А коме су дужни? Нека спирала у облику балона се навалила на цео свет. Ово се никаквим бомбама не може наплатити. Једноставно, нема пара. Па ко их даде толик? Како се те паре потрошише? Знам ја да су питања доста наивна,а лично сам осетио и оно са каматама још у прошлом веку, али то су ипак животна питања. Чини ми се , све животнија. Сад сам се сетио оног канадског посланика који је изнео неке ствари о томе да се дугови могу поништити али се морамо одрећи свега што је у вашем власништву. А ко ће бонда бити власник свега? Ако и на то натерају људе, онда стварно немам идеју у ком правцу се то све може развити. Углавном, страх у људском роду ће да превагне. Сатеран у ћошак, шта ће људски род урадити? Мислим, ништа. Сва технологија, полиција и војска има кога слуша а то није народ.

  3. Риста says:

    Не могу да верујем. Иако су постављана питања да ли се исплати лечити корону са убиственим лековима, као што је затварање народа по кућама, откази, гашење послова и уопште, пропаст економије, одговор је би немушт. Лечили су нас и лече нас са лековима који су смртоноснији од короне бар милион пута. Још ако помало усвојимо и мишљење да пандемије уопште није било, закључак ће бити трагичан. Ја не верујем ни својим очима ни осталим чулима да се догађа ово што се догађа. Негде сам застао, стао и сада ми више ништа није јасно. Ово као неки армагедон без астероида.

  4. Gospodnja je zemlja i sve na njoj says:

    Korona je maska za legalno uništavanje živih bića na planeti nazvanih ljudi od početka stvaranja. To su čovek i čovečica. Znači neće ljudi izumreti zbog neke planetarne kataklizme već zbog nedostatka ekonomske podrške o kojoj će im visiti životi. Knez ovog sveta upravlja ekonomijom i uskoro namerava da zaključa svoje riznice. Nećete moći niti kupiti niti prodati šta ako nemate žig MMF-a tj, žig zveri jer i jeste zver koja je dobila moć od Kneza ovog sveta. Knez ovog sveta vlada iz vazduha kroz sinove nepokornosti Bogu. Sve je lepo zapisano u Bibliji, da ko čita može i da razume. Dakle pokajte se i obratite Bogu, Ocu našem nebeskom preko jedinog posrednika za nas ljude koji je Sin Očev, a naš Gospod i Spasitelj Hristos. I pored kneza tame, pokazaće se slava i sila pravog vlasnika svega što postoji, Oca našeg nebeskog koji pobeđuje svako zlo da bi ljudima učinio milost kroz Sina svog Isusa Hrista.

  5. petrovgrad says:

    Šta će biti kasnije sa naplatom bankarskih obaveza neznam. Govorim za trenutno stanje u nazad 5 godina. Stranci izvršavaju naše presude samo iz porodičnih odnosa dakle alimentacija i izdržavanje srodnika i to od podnošenje zahteva, a na od kada je doneta presuda. Što se tiče krdita nije mi poznato da su išli na naplatu prema klijentima odnosno dužnicima koji se nalaze van Srbije. Možda za velike dugove korporacija ili dobro plaćenih sportista ili glumaca. Ja govorim o fizičkim licima i o potrošačkim kreditima, kao i delom stambenih kredita za ne obezbedjen deo kroz zalogu. Kada dolaze u zemlju ti dužnici uzimaju sve na lizing i ne mogu na granici da im oduzmu vozila, skupocene satove,nakit opremu mobilne i sl.

  6. petrovgrad says:

    Što se tiče izvršavanje naplate stranih odluka pre svega saobraćajnih prekršaja iz zapadno evropskih zemalja stižu nalozi u našu zamlju, ali prinudnu naplatu za račun stranih država nisam sreo da rade Javni izvršitelji u Srbiji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u