Петрија је као живот сам

Petrija je kao život sam

27 novembra 2018

JEDNA od najpoznatijih junakinja srpske literature dvadesetog veka u subotu uveče će se premijerno naći na sceni Ateljea 212: „Petrijin venac“ Dragoslava Mihailovića (u dramatizaciji Mile Mašović Nikolić) režirao je Boban Skerlić.

– Valjalo je da neko čestit i čist, sa rukopoloženom glavom i darom prođe kroz težak život, da upozna oštrinu bola, gonički bič sudbine, mrzlu usamljenost, da sve to izbliza pogleda nezamućenog oka i nenagnječene duše, da dođe pravedan i prav iz pravog života, da bi mogao da nam ispriča svoje tako različite, a tako iste ljude – citirao je juče upravnik Branimir Brstina Mihizove reči o svom savremeniku, koji se ovim delom posle mnogo godina vraća na scenu Ateljea 212.

Naš veliki pisac „ušao“ je prvi put u Atelje davne 1971. godine kada je izveden njegov „Put“, potom „Lilika“, „Petrijin venac“ (ali kao monodrama, sa Snežanom Savić u glavnoj ulozi), dok je poslednja premijera bila pre četiri decenije – predstava „Protuve piju čaj“, s rediteljskim potpisom Zorana Ratkovića.

Dramaturg Jelena Mijović podsetila je da je roman „Petrijin venac“ objavljen 1975. godine, a kao monodrama pojavio se već naredne sezone u Beogradu, Leskovcu, Nišu, Zaječaru, Subotici…

Mila Mašović, koja je uradila dramatizaciju, ističe da je priča o sudbini glavne junakinje i danas društveno aktuelno pitanje: u ovoj inscenaciji gledaćemo tri glumice, i to kao mladu Petriju (Marta Bjelica), gradsku Petriju (Jovana Gavrilović), dok udovicu Petriju igra kći pisca – Milica Mihajlović.

Boban Skerlić prvi put režira u Ateljeu, ali se drugi put susreće sa istim autorom, budući da je na sceni BDP već postavio „Kad su cvetale tikve“:

– Velika je odgovornost kad se susretnete sa literaturom koja vas je uvodila u svet književnosti, uz mogućnost da se njom bavite u novim medijima – ističe reditelj Skerlić. – Roman je pisan u prvom licu, zgodan je da se pretvori u monodramu i ispovedni diskurs. Ovog puta dobili smo uzbudljivu dramsku formu o borbi žene koju gnječi patrijarhalni sistem vrednosti kojem se ona ne suprotstavlja već pokušava da ga preživi svojom beskrajnom vitalnošću.

Mlada Marta Bjelica za Petriju kaže da se uzdiže svojom jednostavnošću, srčanošću, snagom i toplinom s kojom ide kroz život, dok Jovana Gavrilović ističe da je predstava, zapravo, pesma o ženi, slobodi, jakim leđima.

– Živimo u svetu koji je uobličen besom, uvređenošću, velikim očekivanjima od života. Ovo je priča o ženi koja na njega ne polaže nikakvo pravo, ona je život sam – objašnjava Milica Mihajlović. – A život je nesnosan ako ga trpiš bez humora, vedrine, samoironije. U njemu ti ništa nije obećano, ali tvoje je da živiš dalje…

EKIPA

U PREDSTAVI igraju i Ivan Marković, Tihomir Stanić, Igor Đorđević, Branislav Zeremski, Isidora Minić, Jelena Rakočević i Vladislav Mihailović. Kostimograf je Tatjana Radušić, scenograf Goran Stojčetović, kompozitor Jelena Tvrtković, dok je u ovom slučaju zahtevan posao lektora – uradio Radovan Knežević.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *