Пиће стиже из кућне радионице

Пиће стиже из кућне радионице

30 јуна 2017

НЕКАДА су на рафове стизала пре свега са дугачких индустријских трака, а данас се све више пију она произведена у занатским радионицама. У српску индустрију пива полако улазе мали, такозвани крафт произвођачи, док у случају пића богова, породичне винарије скоро да су преузеле примат.

ПИВО хоће боље

У Србији се годишње произведе око пет милиона хектолитара пива. Око 90 одсто стиже из погона великих компанија, девет одсто од регионалних играча, док свега један одсто тржишта држе мале занатске пиваре.

– Српско пиво је познато у региону, тако да традиционално највећу количину пива извозимо у бивше југословенске републике – каже Димитрије Ивановић, секретар Удружења за прехрамбену индустрију ПКС. – Битно је рећи да су „крафт“ радионице праве породичне, занатске радионице. Они производе мале количине и тиме се баве људи из љубави. Ту нема велике зараде, али породица може да живи. Колико је наше пиво интересантно, говори и податак да су велике мултинационалне компаније инвестирале у нашу производњу пива. Индустрија пива и слада Србији има традицију дугу три века, запошљава више од 2.500 радника и сарађује са гранама привреде које запошљавају око 35.000 људи.

Српске пиваре, међутим, тренутно користе свега половину расположивог капацитета, а могле би да испоруче чак 12 милиона хектолитара пива годишње.

– Регистровано је око 20 занатских пивара, са тенденцијом пораста – додаје Ивановић. – Занатске пиваре не производе велику количину пива, али су асортиманом пива разноврсни и имају шта да понуде. Капацитети занатских пивара такође су шаролики и варирају. Произвођачи крафт пива су заинтересовани да заједнички иступају и организовани су у Групацији произвођача пива при Привредној комори Србије, заједно са произвођачима индустријског капацитета.

ВИНО СА ПОРЕКЛОМ

У Србији су дефинисана три виноградарска региона, 22 рејона и 77 виногорја. Располажемо са 22.150 хектара под виновом лозом, а годишње се произведе око 170.000 тона грожђа.

– Данас се производња грожђа у Србији претежно обавља на породичним газдинствима, која највећим делом имају винограде до 50 ари, са изузетком неколико великих винарија које поседују сопствене винограде – каже Димитрије Ивановић. – Током 2015. године регистрована је производња од 42 милиона литара вина. Производња вина регистрована у индустрији током 2015. године била је на нивоу од око 24 милиона литара. Производњом грожђа у Србији се бави приближно 80.000 газдинставa, док је за производњу вина регистровано 289 произвођача. Њих стотинак озбиљно ради. Производња вина тражи велика улагања, али држава даје добре подстицаје.

Према подацима Управе царине, Србија годишње извезе вина у вредности око 20 милиона долара, док је увоз знатно већи и креће се у вредности од око 40 милиона долара. Највећи обим трговине вином остварујемо у оквиру региона ЦЕФТА, при чему је и даље нарочито изражен увоз са овог тржишта. Део трговине вином одвија се са земљама ЕУ, а знатан део и са Руском Федерацијом.

– Посматрано по земљама, највећа количина вина увезена је из Македоније, око 72 одсто, и Црне Горе, 16,5 одсто – додаје Ивановић. – Највећа количина вина извезена је на тржиште Русије, око 36 одсто, и Босне и Херцеговине, нешто више од 36 одсто. Кина је велики потенцијал, јер ту можемо доста да извозимо. Србија као земља са дугом винском традицијом и као земља која тежи уласку у Европску унију усагласила је законску регулативу која регулише географско порекло вина са ЕУ захтевима. Наиме, најновијом регулативом успостављен је такозвани ПДО/ПГИ систем географског порекла за вина који је обавезујући за све произвођаче. У Србији су вина класификована на она без географског порекла и она са географским пореклом. Како би се истакло богатство различитости наших виноградарских региона, уведено је обележавање вина са географским пореклом евиденционим маркицама. Тренутно има око 200 вина у систему ознаке географског порекла.

У току је доношење новог закона о вину и пратећих подзаконских аката у чијој изради ПКС има активно учешће, а који ће у потпуности бити усаглашени са ЕУ регулативом коју у корак пратимо. Брига у наредном периоду ће бити да се повећа конкурентност домаћих вина на страним тржиштима.

ЦЕНЕ У ПЛУСУ

ПРОСЕЧНА произвођачка цена грожђа за јело у 2015. години износила је 0,58 евра по килограму, док је просечна произвођачка цена грожђа за прераду у истој години била на нивоу од 0,32 евра по килограму. У односу на годину раније, цена грожђа за јело нижа је за 6,23 одсто, док је цена грожђа за прераду виша за чак 58,4 одсто, превасходно због одговарајућег квалитета грожђа из бербе 2015. године.

Цене вина у малопродаји имале су растући тренд, али од 2014. године долази до стагнације цена и њиховог благог пада. Током 2015. године, цена белог вина у малопродаји износила је 1,89 евра по литру, што је нешто нижа цена у односу на претходну годину, али је за 3,5 одсто виша од просека претходног петогодишњег периода. Просечна цена црвеног вина у 2015. години била је 2,03 евра по литру, што је за 2,4 одсто виши ниво цене у односу на 2014. годину и 3,5 одсто више од нивоа петогодишњег просека.

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u