Пирати са Азова

Pirati sa Azova

7 decembra 2018

Piše: Bojan Bilbija

Sada postaje jasnije zašto su zapadni mediji mesecima ukazivali na potencijalnu destabilizaciju koja preti iz Azovskog mora – koje Krim, odnosno Kerčki moreuz, odvaja od Crnog mora. U prošlu nedelju, oko sedam časova ujutru, tri broda ukrajinske Ratne mornarice nezakonito su se uputila kroz Kerčki moreuz koji povezuje Azovsko i Crno more, uprkos tome što je ovaj morski prolaz još od 2014. pod punom kontrolom Ruske Federacije. Što je još gore, pokušali su bez odobrenja da plove ispod novog Krimskog mosta, dugačkog 19 kilometara, strateškog objekta koji Moskva čuva i po cenu izbijanja rata. Ukrajinski brodovi, pri tome, prekršili su sve procedure i Konvenciju UN o pravu mora, jer nisu obavestili ruske organe, niti su poštovali propisana pravila za ovako rizičnu vrstu kretanja.

Zato su im ruske pomorske snage najpre zatvorile prolaz ispod mosta, pregrađujući ga velikom teretnom lađom, a brodovi ruske obalske straže izveli su manevar presretanja i oštetili ukrajinsko plovilo. Kako se ukrajinska mornarica nije povukla, Rusi su posle nekoliko časova jurnjave po moru, otvorili vatru – na 20 kilometara od obale i 50 kilometara od mesta gde brodovi obično prolaze u takvim situacijama, neutrališući protivnička plovila. Lokacija sukoba ide u prilog tome da ukrajinska plovila nisu nameravala da mirno prođu kroz moreuz, već su došli s drugim planovima. Trojica ukrajinskih vojnika su ranjena, a tri broda izbačena iz stroja i zaplenjena. Kijev je to jedva dočekao i uveo „ratno stanje“ na 30 dana, a predsednik Petro Porošenko je proglasio delimičnu mobilizaciju – i obećao da „neće pokretati ofanzivne operacije“. Ne treba zaboraviti da su Rusija i Ukrajina od prevrata u Kijevu, februara 2014, u stanju neobjavljenog rata i niko ne može da garantuje da ukrajinski brodovi ne bi pokušali diverziju na mostu – ako bi mu se dovoljno približili.

CENA BRATSKOG OKLEVANJA

Redovna odbrana mosta poverena je graničarima Federalne službe bezbednosti RF, a u pripravnosti su helikopteri Ka-52 „Aligator“, kao i bombarderi Su-25, dok čitavim područjem patroliraju brodovi ruske ratne Crnomorske flote. Sve ovo garantuje apsolutnu bezbednost u slučaju vojnog sukoba, jer ruske snage višekratno premašuju kapacitete kojima raspolaže Ukrajina. Ovakve provokacije, gde ukrajinske posade traže da se prema njima primeni sila da bi Kijev bio žrtva ruske agresije, mogu da budu posebno opasne, s dalekosežnim posledicama. Ruski organi ne mogu da puste komšije da neometano vršljaju Kerčenskim moreuzom u blizini mosta, ali ne mogu ni da ih tek tako potope. Osim što se Moskva čuva da formalno ne izazove situaciju u kojoj bi mogla da slovi za agresora – čak i ako su pravni argumenti na njenoj strani – još je važnije da se dodatno ne pogoršavaju odnosi između dva bratska naroda.

Rusija zna, kada vlast u Kijevu izgubi sve kredite kod sopstvenih građana i oni se otrezne od „evromajdanske opijenosti“, da će se većina normalnih Ukrajinaca ponovo okrenuti Rusiji i zatražiti pomoć, kao i mnogo puta u istoriji. Taj trenutak treba dočekati u relativnom miru i sa, koliko je to moguće, manje narušenim odnosima. Ako se zna da je kijevska vlast u proteklih skoro pet godina koristila svaku mogućnost da napakosti Rusiji, i ako ni za koga nije tajna da se ovi napori preduzimaju po želji nalogodavaca iz Vašingtona, onda je jasno koliko je pred Kremljom težak zadatak da očuva mir i stabilnost u okolnostima neprestanih provokacija.

Kriza u Azovskom moru koja u mnogo čemu može da podseti na piratsku akciju – nosi potencijal ogromne destabilizacije. Još tokom rata u Donbasu na ovom području se vodila ogorčena bitka za primorski Mariupolj. Da su ga proruske snage tada zauzele, danas u Azovskom moru ne bi bilo ukrajinskih brodova. Međutim, procenjeno je da bi cena zauzimanja Mariupolja bila prevelika, upravo iz navedenih razloga, jer osvojiti tako veliki grad ne bi bilo moguće bez velikih razaranja i žrtava. Vlasti u Donbasu, ne bez saveta iz Moskve, odlučile su da odustanu od ove zamisli, iako su ih Ukrajinci nedeljama navlačili na to, tvrdeći da je Mariupolj gotovo nebranjen – mada je bilo jasno da su kijevske trupe dobro ukopane i u predgrađima, i u gradu. Cena ove odluke sada dolazi na naplatu, jer je Mariupolj idealan za delovanje „neprijatelju iza leđa“.

CILJ KIJEVA – PROVOCIRANJE NAPETOSTI…

U Ukrajini ima mnogo „heroja“ koji pozivaju na sukob s Rusijom. O tome se govori u parlamentu, to je tema koja okupira medije, često i kroz izjave zvaničnika. Ukrajina priprema stanovništvo, već prilično iscrpljeno sukobima i siromaštvom, na novi, veliki i odlučujući rat i pohod na Moskvu. Zato je ruski FSB u nedelju pozvao zvaničnike iz Kijeva da shvate kolike razmere sukoba mogu da budu u slučaju eskalacije u Azovskom moru. Rusi upozoravaju da je ukrajinskim akcijama prekršen niz pomorskih konvencija UN, jer je u Krečkom moreuzu plovidba dozvoljena samo uz odobrenje načelnika luke, a njega ukrajinska Ratna mornarica nije ni obavestila. To ukazuje da je njihov cilj provociranje ozbiljne napetosti.

Naravno da je ukrajinska ratna flota slaba i u katastrofalnom stanju. Predsednik Porošenko nedavno je bio oduševljen kada su im američki saveznici ustupili nekoliko starih, rashodovanih manjih patrolnih brodova i čamaca, što samo svedoči o slabosti kijevske mornarice. Ipak, i to je više nego dovoljno za ozbiljnu provokaciju. Premijer Krima Sergej Aksjonov ocenio je da iza ukrajinske provokacije stoje „zapadne gazde kijevskog ražima“. „Ukrajina, kao zemlja lišena suvereniteta i pod spoljnom upravom, predstavlja instrument stvaranja međunarodnih tenzija“, istakao je prvi čovek Krima.

Podsetimo, pomorska situacija zaoštrena je početkom godine, kada su u martu ukrajinske vlasti zadržale ruski ribarski brod „Nord“ i uhapsile 10 članova posade, što je dovelo do prve ozbiljnije krize. U avgustu je stopiran ruski tanker „Mehanik Pogodin“. Moskva je ove akcije okarakterisala kao „pomorski terorizam“ i pojačala pogranični nadzor u svom delu Azovskog mora. Međutim, kriza se širi i na delove Crnog mora, svuda gde dve ratne mornarice dolaze u dodir. Moskvu zabrinjavaju namere Vašingtona da izgradi pomorsku bazu na tlu Ukrajine, u gradu Očakov, samo 150 kilometara od obale Krima. Takvo jačanje nedaleko od ruskih granica dodatno će povećati napetosti. Nijedna crnomorska država, pa čak ni sve zajedno, ne mogu da probiju ruske vojne pozicije na Krimu – ali mogu da doprinesu povećanju tenzija, provokacija i stvaranju neprijateljske atmosfere, umesto smirivanja konflikta. Očito, to i jeste cilj.

Ruski senator Aleksej Puškov je uveren da je komandu za početak operacije izdao ukrajinski predsednik Porošenko. „Takve stvari bez uvida i saglasnosti, a mislim i bez inicijative šefa države se ne realizuju. Smatram da je to namerna provokacija koja ima nekoliko ciljeva“, istakao je Puškov. Kako navodi, provokacija mogla bi da bude odgovor Kijeva na samit u Istanbulu između predsednika Rusije i Turske, Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana. Tom prilikom obeležen je završetak pomorske, glavne deonice radova na gasovodu „Turski tok“, što će u perspektivi značajno smanjiti ukrajinski tranzit u transportu plavog energenta. „S druge strane, Porošenku je neophodno da podiže svoj rejting. Trenutno je na samo pet odsto. On nije popularan, na četvrtom je mestu među ukrajinskim političarima. Pola godine uoči predsedničkih izbora neophodno je da pojača tenzije, pozivajući da se zbiju redovi pred takozvanom ruskom agresijom, kako bi ostvario bolji rezultat na izborima, od onoga koji je sposoban da napravi u ovom trenutku“, podvukao je funkcioner gornjeg doma ruskog parlamenta. U ponedeljak Vrhovna rada je odredila i datum održavanja predsedničkih izbora u Ukrajini – to je 31. mart 2019. godine. Proglašavajući, istovremeno, i uvođenje ratnog stanja, Rada je praktično ozvaničila početak svojevrsne „predizborne diktature“.

SVE ŠTO JE DOBRO ZA „EVROPSKI PUT“

Ratno stanje, odnosno prelazak na praktično vojnu upravu, po ukrajinskom zakonu uvodi se u slučaju oružane agresije ili pretnje napada, opasnosti po nezavisnost i teritorijalnu celovitost zemlje. Državnim organima, uglavnom vojnim, daju se znatno proširena ovlašćenja, po kojima je dozvoljeno da se konfiskuje imovina građana i kompanija za vojne potrebe. Može se uvesti poseban režim kretanja građana, a napuštanje zemlje može biti zabranjeno. Uvodi se i zabrana održavanja javnih skupova, mitinga, šetnji i demonstracija, a može se proglasiti i policijski čas. Zakon dozvoljava i uvođenje radnih obaveza, kao i interniranje državljana zemlje koja preti napadom ili je izvršila agresiju. Dopušteno je i zabraniti rad medija za koje Vlada Ukrajine proceni da prete nacionalnoj bezbednosti, kao i radio-stanica i interneta.

Naravno da Porošenko to sve ne bi učinio bez odobrenja i podrške prekookeanskih prijatelja, a razlog treba tražiti u tome što se politička situacija u toj zemlji znatno komplikuje. Ne treba zaboraviti kako su Amerikanci i Zapad popili gorku pilulu početkom 2010, kada je na izborima pobedio Viktor Janukovič, pa su četiri godine kasnije morali da ga ruše putem revolucije i državnog udara. U današnjim okolnostima dolazak na vlast bilo koga ko nema radikalne antiruske poglede bio bi poguban za aktuelni projekat izgradnje Ukrajine kao svojevrsne „ne-Rusije“. A ovaj projekat je jedan od poslednjih jakih aduta protiv Moskve koje Zapad ima u svom špilu. Ako je uvođenje Porošenkove „male diktature“ cena da se ovaj projekat očuva, uvek će se naći i neko obrazloženje – zašto je to dobro za ukrajinsku slobodu i demokratiju, kao i za njen „evropski put“.

(Pečat)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Portopranco says:

    Mariupolj? Grad i luka na obali Azovskog mora.Trenutno pod okupacijom neonacista banderovaca.Nacionalni sastav stanovništva Mariupolja:50% Rusi,49% ruskojezični ukrajinci i 1% Grci,Jermeni i Židovi koji su svi ruskojezični.Cjelokupno stanovništvo Mariupolja govori ruskim jezikom.Niko,apsolutno niko u Mariupolju nikada nije govorio ukrajinskim jezikom.Mariupolj je administrativno u sastavu Donjecke oblasti.Kako onda objasniti da armija Donjecke Narodne Republike ne drži pod svojom kontrolom Mariupolj nego izdajom?

  2. Kulak says:

    Ameri su dosta sile uložili u ukrajinski projekt.Tu nestabilnu tvorevinu žele pretvoriti u Antirusiju koja bi trajno izazivala probleme za Rusiju.Rusko i ruskojezično stanovništvo se odnarođava i pretvara u nekakvu ukrajinsku naciju.Ameri su na vlast u Kijevu instalirali nekoliko tipova židovskog porekla:Waltzmana(tzv.Porošenko),Groismana i unijata poput Jacenjuka.Daljnji razvoj događaja najviše će ovisiti o Rusiji.Ako se Rusija i Predsednik Vladimir Putin budu ponašali mlitavo i neodlučno kao do sada,ovo će se produžiti u nedogled.Puno je bolje rešenje da Rusija aktivno i otvoreno pomogne oslobodioce u Donbasu i na prostoru sa ruskim i ruskojezičnim stanovništvom od Harkova do Odese formira državu Novorusiju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *