Писмо досељеника из Шведске у Србију

Писмо досељеника из Шведске у Србију

6 септембра 2017

Пише: Михаило Меденица

Коначно смо се преселили у Србију, живот у Шведској постао је неподношљив, толико сам срећан што ћеммо коначно живети ко људи…

Отишао сам до основне школе, недалеко од предивне гарсоњере коју смо изнајмили за само 450 евра, да упишем ћеркицу у школу.

Примио ме је директор лично, диван човек, непосредан, у брател мајци и с ногама на столу…
Ја: Добар дан, желео бих…

Он: Желео бих и ја Монику Белучи ал не иде то тако, пријатељу!

Ја: Молим?!

Он: Моли се у цркви, бре- 500 евра…

Ја: Не разумем, шта 500 евра?!

Он: Испод те цене стварно не могу, па ни брат- брату не би учинио за мање…

Ја: Али нисте ме ни саслушали због чега сам дошао?

Он: И не морам, за шта год да си дошао је 500 евра, али што више одуговлачиш цена расте.

Ја: Желео бих да упишем ћерку, недавно смо се доселили из Шведске, па…

Он: Ауууу, из Шведске кажеш?! То је већ међународна ситуација- 1000 евра, јбг, долазите из далеко неразвијеније државе, а овде постоји неки систем, знаш?!

Ја: Знам, зато смо и дошли, па…

Он: Онда знаш и да систем не иде ваздух…

Ја: Али само желим да упишем дете у школу.

Он: И ја само желим да су уместо тебе сада овде две Моника и она мала Џенифер Лопез али, јбг! 700 евра, ко за брата!

Ја: Па зар мало пре није било 500?

Он: Јесте, ал ти дођи мало пре, хахахах… Рекох ти да цена расте, време је новац а као што видиш моје време је драгоцено!

Ја: Али, не радите ништа, дремате за столом…

Он: Зато и јесте само 500 евра, то ти је аутлет цена, брате…

Ја: Добро, изволите новац, шта још треба за упис детета у школу?

Он: Е, сељачино шведска, новац се лепо стави у коверат, коверат у кесу с висикијем а не тако простачки! Види се да долазиш из државе без система!

Добро, дај шта имаш од папира за малу да не спуштам овај бурек на сто…

Ја: Изволите, била је ђак генерацје у Шведској, треба да крене у четврти разред и…

Он. Ђак генерације, а?! Мангупира се, значи, учи?! Хоће да ми изиграва некакву опозицију овде, јел?! 1500 евра онда, знам ја ко вас плаћа, има се- може се…

Ја: Не, дивно је и културно дете, само не говори српски, знате, па…

Он: Ма, шта те заболе за српски, бре, не говори га ваљано ни пола владе, скупштине, престолонаследник… Кој ће јој то, бре, и овако ће да пали одавде кад заврши школу!

Ја: Не, не, ми желимо да останемо у Србији трајно.

Он: Јели, бре, јел се ти дрогираш, а?! Има се за хероин а овде ми се бечиш за је.ених 700 евра, бедо! Па, срећа детета нема цену, барем нигде овако повољну…

Ја: У реду, шта ће јој требати за школу?

Он: Па да повремено сврати, хахахаха… Шта, бре, шта ће јој требати- ништа, свве јој ми обезбеђујемо!

Ја: Заиста?! Па то је дивно! Добиће уџбенике и све остало бесплатно?

Он: Наравно! 400 евра је скоро па бесплатно! Испод сваке цене, срамота ме и да изговорим тако мизерну цифру кад више оставим с другарима из странке на музик у кафани…

Ја: Има ли нешто од оброка урачунато у ту цену, или..?

Он: Има, дабоме! Кафу за понети код сестре у пекари, лево од главног улаза, ако пије кафу, а доручак је симболичних 20 евра код моје Радмиле. Душа од жене, осетљива на децу у пизду материну.

Ја: А, ручак?

Он: Ручак је такође обезбеђен код буразера у кафани, одмах прекопута школе, ђаци имају попуст на све врсте печења и роштиљ, супа гратис.

Ја: Али, ћерка не зна ни реч српског, рекох, како ће се снаћи?

Он: У, бре, што си балван, па ћевап ти је ћевап на свим језицима, баш као и 30 евра! Само каже: „Ланч, анкл Стево“ и то је то…

Ја: А, мислите ли да треба да узима додатне часове српског језика?!

Он: Није обавезно, али понављаће годину ако их не узима, а случајно моја супруга држи приватно часове за само 50 евра, ал кида- има дете да научи све псовке за два часа!

Ја: Нисам поменуо да смо супруга и ја доктори наука и да можемо…

Он: Можете, дабоме да можете код мог Стеве у кафану, она у кухињи ти ко конобар, па ако се покажете убацим вас ја у странку, само чекаћете неко време, имамо ми довољно доктора наука и без вас!

Ја: Не, ми смо научници и хоћемо…

Он: А, научници, јел?! Да вас убацим обоје у Икеу на склапању столица, такви им баш требају, 5000 евра по особи?!

Ја: Не, не..ми смо прави научници, не бисмо да склапамо столице…

Он: А, нећете, јел?! Дошли из оне сиротиње па још бирају послове?!

Ок: Ја хтео да вам учиним, рачунам говорите језик оних из Икее, али ако ћете ђоном онда изађите па поново куцајте…

Ја: У реду, ево излазим па улазим поново.

Он: Изволите, шта могу да учиним за Вас и Ваших 1000 евра?!

(Двауједан)

KOMENTARI



Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u