ПИТАЊЕ СВИХ ПИТАЊА: Зашто Јасеновац никада није ослобађан?

PITANJE SVIH PITANJA: Zašto Jasenovac nikada nije oslobađan?

30 septembra 2019

Višedecenijska ravnodušnost najvišeg hrvatskog, srpskog i jugoslovenskog rukovodstva prema jasenovačkom stratištu ostaviće za sobom nesagledive posledice. Naročito njihovo nerazumevanje i neshvatanje da su Drugim svetskim ratom i genocidom nad Srbima u NDH, pa samim tim i postojanjem ovog logora, duboko poremećeni odnosi između dva najbrojnija naroda Jugoslavije, i da se oni mogu prevazići samo suočavanjem sa istinom, a ne njenim ignorisanjem. Sve istine koje se prećute u vremenima koja dolaze postaju otrovi. I taj otrov, na našu nesreću, danas je vododelnica između srpskog i hrvatskog naroda, i pogubno deluje na ekstremiste i političare koji umanjuju ili povećavaju broj srpskih žrtava u „endehaziji“, ili pak dokazuju kako je u Jasenovcu zapravo bio radni logor.

Na pitanje zašto Jasenovac nije oslobođen, pored desetine istorijskih knjiga, memoara, zbornika, sećanja ratnih komandanata i preživelih logoraša, s punim pravom možemo da konstatujemo da zasad nema pravog naučnog i istoriografskog odgovora. Dvojica vrsnih istraživača, Slavko Odić i Slavko Komarica, u knjizi koju su upravo nazvali „Zašto Jasenovac nije oslobođen“, a koja je objavljena 1993. godine, utvrdili su da i pored povoljnih atmosferskih uslova i ogromne vojne nadmoći, od početka 1945. pa do kraja rata, nema pisanih tragova u arhivama partizanskih jedinica, bilo kakvog plana ili ideje oslobađanja ovog logora ili nekog njegovog dela.



Više od šest meseci posle oslobađanja Beograda, 2. maja 1945, partizanske jedinice su ušle u Jasenovac, i to tek pošto su ga ustaše mirno napustile, posle desetak dana sistematskog zatiranja tragova velikog zločina. Od 22. aprila do 1. maja 1945. do temelja su srušili jasenovački logor i spalili arhivu, rušili zgrade, postrojenja i mučilišta u kojima su ubijali hiljade i hiljade nikad ne izbrojanih žrtava, među kojima je najviše bilo Srba, ali i mnoštvo Jevreja, Roma i hrvatskih antifašista. Dva dana docnije, 4. maja, Generalštab, tada već Jugoslavenske armije, saopštava da su pripadnici Prvog bataljona Četvrte srpske brigade 21. srpske divizije brzim prodorom na zapad zauzeli i oslobodili Jasenovac.

Ono što nisu stigle da sruše ustaše, uradila je tek uspostavljena komunistička vlast u Hrvatskoj. Naložila je da se do temelja ukloni zid oko jasenovačkog logora, poruše sve stražarnice i osmatračnice, žičane ograde i poljski bunkeri. Uskoro je srušena i ciglarska peć koju su ustaše pretvorile u krematorijum.

Tragova o jasenovačkim zločinima, pogotovu o eventualnim odgovorima na pitanje zašto su ga partizani zaobilazili, nema ni u najznačajnijim publikacijama koje predstavljaju zvaničnu istoriju Narodnooslobodilačkog rata. U prvom izdanju Vojne enciklopedije iz 1961, u kojoj su obrađene sve teme i događaji iz rata, nema ni spomena o Jasenovacu. I u drugom izdanju objavljenom 11 godina kasnije – 1972, ne postoji nijedan podatak o oslobađanju logora i logoraša.

U dvotomnoj ediciji „Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941-1945“, koja ima 1.300 stranica, jasenovački logor spominje se samo jednom, povodom ofanzive na Kozaru 1942. godine: „Od oko 50.000 stanovnika, većinom žena, dece i staraca… Jedan deo je na zverski način pobijen, a ostatak oteran u zloglasni ustaški logor u Jasenovcu.“

U sabranim delima Josipa Broza Tita, u 21. tomu, Jasenovac je spomenut četiri puta, u objašnjenju Titovog pisma iz Foče 31. marta 1942. godine, Operativnom štabu za Bosansku Krajinu otkucanom na pisaćoj mašini. U post- skriptumu ove direktive Broz je, zelenim mastilom, rukom dopisao: „R. S. Ispitajte mogućnost eventualnog napada na koncentracijski logor u Jasenovcu, gde je bilo oko 10.000 naših zatvorenika, a sada je ostalo svega još oko 1.500 živih drugova. Sve ostalo su poubijali ustaški banditi. Taj napad trebalo bi organizovati zajedno sa štabom iz Hrvatske, ali tako da sigurno uspije.“ Svoj potpis je overio pečatom Vrhovnog štaba. Međutim, u Titovoj ratnoj arhivi uopšte nema dokumenata iz kojih bi se moglo videti da je on tu naredbu izdao, ili o tome bar obavestio štab partizanskih snaga u Hrvatskoj.

Šest meseci posle Titove direktive štabu za Bosansku Krajinu, oktobra 1942, dvojica vodećih krajiških komandanata, Boško Šiljegović i Josip Mažar Šoša, predložili su slavonskim brigadama da zajedno napadnu Jasenovac i Staru Gradišku, ali Slavonci su taj predlog odbili. Odgovorili su da te akcije u tom trenutku nisu moguće i da će to doći u obzir malo kasnije. Ipak, do kraja rata nije više zabeležena nijedna slična inicijativa, iako je jasenovački logor čuvalo samo 1.500 ustaša.

Slavko Odić i Slavko Komarica su utvrdili da se u „Hronologiji oslobodilačkog rata naroda Jugoslavije 1941-1945“ na 1.265 stranica enciklopedijskog formata logor Jasenovac spominje devet puta, i to uglavnom pogrešno. „Prvi put se pod datumom 14. avgust 1941. pogrešno konstatuje da je iz Tuzle ustaška policija počela deportaciju Srba i Židova u koncentracioni logor Jasenovac, jer taj logor tada još nije postojao. Zatim se pod pet različitih datuma 1942. i 1944. godine govori o ispadima ustaških jedinica na oslobođenoj teritoriji oko Jasenovca. Samo se pod dva datuma, 30. maja i 26. juna 1944, govori o manjim akcijama jedinica NOV-a i POJ-a na Savi u blizini Jasenovca. Napokon, pod datumom 30. april 1945. nalazimo konstataciju da su tog dana (što nije točno!) dijelovi 45. divizije Jugoslavenske armije (JA) oslobodili Jasenovac. I to je sve.“

Za gotovo pola veka bivstvovanja druge, Titove Jugoslavije, organizovano je na desetine simpozijuma i okruglih stolova posvećenih Jasenovcu. Od 1966, kada je konačno otkriven spomenik, održavani su u Jasenovcu skupovi na kojima su govorili čelnici Jugoslavije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i lideri Saveza komunista i Saveza boraca. Na svim tim manifestacijama niko nikad nije spomenuo „ustanak logoraša“ 22. aprila, a pogotovu zašto im nije pružena pomoć spolja. Pitanje zašto tokom celog rata nijedan štab NOV-a i POJ-a nije pripremao i pokušao akciju oslobađanja jasenovačkih logoraša visilo je u vazduhu. Ali niko ga nije postavljao.



Tokom savezničkih bombardovanja Jugoslavije, u martu i aprilu 1945. godine, nekoliko puta je gađan Jasenovac. Na spisku ciljeva koji je Generalštab JA dostavljao saveznicima nema ovog logora, što znači da ove akcije nisu bile plod koordiniranog plana, već inicijative samih pilota. Od bombardovanja su uništeni mnogi objekti. Od preostalih logoraša formirane su radne grupe koje su iskopavale i uništavale leševe ranijih žrtava. Komandant logora Maks Luburić je naredio da se 21. aprila likvidira poslednja grupa od 700 žena. Istog dana su svi preživeli muškarci, a bilo ih je 1.073, zatvoreni u dvospratnicu u istočnom delu logora. U noći između 21. i 22. aprila, deo logoraša, znajući da će narednog dana biti ubijeni, odlučio se na proboj. Preživelo ih je 106. Nekoliko sati kasnije, započeo je i proboj zatočenika iz dela logora Kožara. Od njih 176, spaslo se samo 11.

Spomen-područje Jasenovac od 1966. do 1990. godine posetilo je nekoliko miliona ljudi. Najčešće su kustosima postavljali pitanje da li su partizani pokušali napad na logor kako bi oslobodili logoraše. Dobijali su odgovor da se nastojalo pronaći rešenje, da se i drug Tito stalno interesovao za stanje u jasenovačkom logoru, da su nepristupačan teren (pruga Zagreb-Beograd), reke Sava, Una, Veliki Strug i nekoliko vrlo važnih i jakih neprijateljskih uporišta u blizini (Novska, Okučani, Banova Jaruga i druga), gotovo onemogućavali svaku veću akciju.

A šta dokumenti kažu o Titovom interesovanju za Jasenovac?
Četvrtog aprila 1942. javlja Moskvi da se najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj nalazi u Jasenovcu… „Dželat Pavelić je u ovaj koncentracioni logor bacio više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske“, ne pominjući da je u Jasenovcu zatočeno najviše Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Krajem 1942. „Borba“, koja je izlazila u jednom selu kod Bosanskog Petrovca, štampala je brošuru „Jasenovački logor“, koja je otkrivala najstrašnije zločine ustaških zlikovaca. Brošura je bila napravljena na osnovu potresnih iskaza desetak logoraša iz Jasenovca koji su uspeli da pobegnu. Štampana je u 2.000 primeraka, na šezdesetak stranica, omanjeg formata, a svedočenja jasenovačkih logoraša priredio je krajiški novinar Nikola Pavlić.

Osam meseci posle prve, Tito je u Moskvu krajem 1942. poslao drugu, poslednju depešu, u kojoj je pomenut logor smrti u Jasenovcu. Podatak je utoliko važniji ako se zna da je Moskva većinu Titovih depeša objavljivala preko sovjetske radio-stanice Slobodna Jugoslavija, jedne od najjačih u Evropi, a mnoge je svojim razgranatim obaveštajnim kanalima širila po svetu. U depeši je rečeno da ustaški sadizam ide tako daleko da su u Jasenovcu izgradili lomaču i na njoj spalili žive ljude, a opisani su i neki od najjezivijih ustaških zločina. I u ovoj depeši nije rečeno da Srbi čine najveći broj jasenovačkih stradalnika.

Odnos prema jasenovačkom stratištu Srba može najpre i najbolje da se vidi iz podatka da je postojeći spomenik žrtvama jednog od najvećih koncentracionih logora u Evropi – „Kameni cvet“, vajara Bogdana Bogdanovića, na jedvite jade podignut tek početkom jula 1966. Ideji za podizanje spomenika uporno se suprotstavljao jedan od Titovih najbližih saradnika i njegov intimni prijatelj, predsednik Sabora Hrvatske Ivan Krajačić. Odluka o podizanju spomenika doneta je tek na intervenciju hrvatskog generala, saveznog sekretara za narodnu odbranu Ivana Gošnjaka:

– Nemojte tamo skrivati ustaške zločine – rekao je hrvatskom rukovodstvu.

– Ako vi nećete da podignete spomenik, onda će to učiniti Armija i Federacija.

Od septembra 1942, ako ne i ranije, Tito i njegovi najbliži saradnici praktično su znali šta se dešava u Jasenovcu. O tome su ih obavestili sekretar Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i njegov saradnik Mladen Iveković, koje su ustaše septembra 1942, sa tridesetak drugih logoraša, pustile iz Jasenovca u zamenu za oslobađanje dvojice ustaških funkcionera. Kada je 1948. otkrivena saradnja Hebranga sa ustašama, počela je da provejava teza da je on, u stvari, bio čovek koji je kočio bilo koji plan za oslobođenje logora smrti.

(Novosti)

KOMENTARI



18 komentara

  1. Ivana says:

    Tito i Pavelić radili su isti posao zatiranje Srba svim sredstvima slično tome dana petokolonaši vode Srbe i Srbiju u daljnju propast i nestanak a narod spava i ćuti.

    • Za Srbiju says:

      2.svet.rat, vodio se protiv Srba, kao i Veliki rat i ovaj poslednji, koji još traje. Pogledajte emisiju na TV Palma "Pitanja i odgovori" sa Radovanom Kalabićem.

    • Miraš says:

      A mi Tita i dan danas uzgajamo u kući cveća usred najelitnijeg dela grada Beograda. Ne pravi se groblje usred grada, a to mesto nije ni proglašeno za groblje. Tradicionalno mi izbegavamo sahrane van groblja; živi sa živima, a mrtvi sa mrtvima. Simbolično time smo dozvolili da bude pretvorena u groblje bilo koja ideja obnove istinske Srbije. Što te dve lešine zajedno sa kućom cveća ne prebace na obalu Dunava tamo na Novom Beogradu pored Parka prijateljstva, spomenika Domovina Jugoslavija i stare zgrade SIV-a u pravcu hotela Jugoslavija. Novi Beograd se i razvio za vreme njegove vladavine. Tu bi bolje skoncentrisano mogla da bude smeštena jugoslovenska komunističko-socijalistička epoha.

  2. Djoka Brica says:

    Jasenovac i ostala stradalista ustashkog zlocina mora biti svakom Srbinu jasno da se nikada nesme zaboraviti ko su ustashe. To ljudski um nemoze da razume koliko je soton u hrvata usao. Memorijalni centre moraju se graditi gde god je moguce. Daj Boze, a Sv, Jasenovackih Novomucenici nek nam oproste sto ih nismo mogli spasiti.

  3. Velika Metla says:

    Ovi koje nazivate "hrvatima" NISU NAROD. Prema tome,nemojte mešati babe i žabe. Oni su otpadnici od srbskog naroda,iliti pokatoličeni. Svi oni koji nemaju svoj maternji jezik,svoj jezik,nego ukraden od drugog naroda ne mogu biti narod NIKAKO.Kad bude postojao američki jezik,švajcarski,austrijski,australijanski onda mogu da razmišljam da im i ja priznam njihov jezik. Do tada ništa.

    • Za Srbiju says:

      Hrvati su nacija- otpad od naroda, veštački projektovan od strane Vatikana, koji je katoličenjem pravio nacije po Evropi. Poljaci, Slovaci, Ukrajinci, Mađari, Belorusi. Zahvaljući ruskom Mitropolitu, Belorusi su vraćeni, ali unijati i dalje rade da ih odvoje od ruskog roda. Pogledajte na sajtu Srbija Global, video zapis o Uniji i unijaćenju, kao i video o stvaranju rumunske nacije.

  4. Sasulja says:

    Tito je vise zla nanio Srbima od pavelica ustase,jer je duze vladao i radio na strategiji unistenja srpskog naroda.Sam je negde izjavio da ovo sto radi Srbima "Za 50 godina nece znati ni ko su ni sta su a za 100 godina nece ni postojati".Samo mi jedna stvar nije jasna,od tolikih srpskih generala i obavestajaca,nijedan nije "video" sta broz "radi" Srbima i da likvidira bandita.

    • Za Srbiju says:

      Neki su ga čuvali iz koristoljublja, neki iz ubeđenja da su Srbi krivi za sve, a oni koji su imali nameru da ga ugroze ili likvidiraju, bili su likvidirani. Ne zaboravi da su Broza čuvale zapadne agencije MI6, CIA, BND, Vatikanski agenti. Mene užasava ona sponzoruša, lička pi*ka, koja je mogla da ga likvidira na spavanju. Ali onda ne bi mogla da živi ko kraljica.

      • RASPUCHIN says:

        Priča se da je ta lička radila u Pavelićevoj komandi a da ju je "Stevo" Krajačić odvukao Brozu. Inače , drug "Stevo" se šetao po Pavelićevom Zagrebu slobodnije od nacista.

  5. Kulak says:

    Prikrivanje zločina ustaškog genocida nad Srbima, Židovima i Romima u Jasenovcu jasan je dokaz ko je u jugi imao stvarnu vlast. Mi Srbi nismo,to je sasvim sigurno.

  6. Predrag says:

    najvažnije od svega je da se takav zločin ne sme oprostiti ni po koju cenu takađe prema balijama i šiptarima. to im se mora vratiti sa kamatom i nama će trebati surov vladar spreman na odmazdu. Ako im prećutimo oni će nas sve spaliti na lomači.

    • Za Srbiju says:

      Slažem se.

  7. Za Srbiju says:

    Jasenovac je otvoren u Junu 1941. Pre Aušvica i pre nemačkog plana za likvidaciju Jevreja. NDH nije nacistička država, već monstruozno-demonska država, kako kaže Gideon Grajf. Ja bih dodao: Nakazna Država Hrvacka - NDH.

  8. RASPUCHIN says:

    Nije mi jasno da svi tako lako upadnu u postavljenu zamku? Sve ovo što nam se događa , ne samo u prošlom vijeku nego mnogo dublje u prošlost i na mnogo većoj teritoriji , je jedan rat a periodi mira su samo predasi između bitaka. Kada govorim i o zamkama mislim upravo na Jasenovac. Da uzmemo broj od 750.000 zvijerski ubijenih kao tačan opet ostaje više od milon onih koje ne pominjemo a koji su na isti zvjerski način ubijani van ograda logora u Jasenovcu. Dokumenti o logoru koji nisu uništeni nalaze se u Vatikanu ali i u drugima "prijateljskim" i manje prijateljskim državama. Ova priča ide u pravcu djelimičnog priznavanja zločina u Jasenovcu u zamjenu za zaborav svih ostalih pa i ovih najnovijih iz devedesetih. Ili tačnije , u zamjenu za novo e"U"ropsko bratsvo i jedinstvo kao zamjena za ono j"U"goslovensko. Nekako i ovaj tekst miriše na taj poduhvat jer autor nema blagog pojma ili namjerno izostavlja bar dva plana za oslobađanje Jasenovca koji su planeri platili glavama. Radi se o Nikoli Demonji i Vasilju Gaćeši koji su oba nakon iznošenja planova upali u ustaške zasjede u kojima su likvidirani. To vam svima može ispričati priličan broj Banijaca jer su oba bili sa Banije. U stvari , jako se malo zna o tim vremenima mimo zvanične tj. komunističke istorije jer su i nakon rata mnogi Srbi sa Banije ali i Korduna , Like , Dalmacije i Slavonije likvidirani da bi se sakrila istina i obezbjedila ovakva budućnost našem narodu koja , po svemu sudeći , vodi u potpuni nestanak. Kao što rekoh , mnogo toga se skriva po inostranstvu ali je još pogubnije da se mnogi dokazi i dan danas skrivaju u Beogradu.

  9. Miroslav Popović says:

    Zašto se ne spominje pokušaj oslobađanja Jasenovca od strane Banijske divizije pod komandom Petra Mećave. Ustvari on je zaista krenuo svojevoljno na Jasenovac ali ga je Broz radio depešom vratio. Nakon par mjeseci Mećava je ubijen negdje u Bosni a niko ne zna ko ga je ubio.

    • persida says:

      Broz je vece zlo i od Pavelica. Unuci njegovih slugu danas vladaju Srbijom.

    • RASPUCHIN says:

      Možda Janko Bobetko i njegova ekipa iz šume Brezovica?

  10. petrovgrad says:

    Šta je sve radio otac Vuka Draškovića, Nataše Kandić, šta je radio Ranković, Krcun sve je to plan i strategija Komunističke partije Jugoslavije. Komunizam je najveće zlo za pravoslavlje. Joza Broz je samo radio za svojoj narod sa ciljem da istrebi što više Srba, kao što su Germani radili sa Generalplanom OST.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *