PLAĆENI REVOLUCIONARI – Srđu Popovića i „Otpor“ plaćaju Amerikanci da svrgavaju legalne režime u pohodu na Rusiju

PLAĆENI REVOLUCIONARI – Srđu Popovića i „Otpor“ plaćaju Amerikanci da svrgavaju legalne režime u pohodu na Rusiju

21 novembra 2013

srdja-popovic-2011-3-5-5-30-0Piše: Igor Gojković

Vikiliks potrvdio dokumentima ono što su u Srbiji svi znali. Amerikanci finasirali obaranje Miloševića i izazvali svetski revolucionarni haos. Srpski otporaši dobili kao nagradu u vlasništvo rajsko ostrvo na Maldivima. Dosadašnja svrgavanja legalnih režima „nenasilnim revolucijama“ priprema za pohod na Rusiju.

Najnovija dokumentima potkrepljena informacija Vikiliksa da je američkim parama srušen Slobodan Milošević, u Srbiji nije nikoga iznenadila,već je samo potvrdila ono što su svi znali. Na sajtu Vikiliksa prošle nedelje je objavljena interna prepiska zaposlenih u američkoj organizaciji za geopolitičku analizu „Stratfor”, u kojoj se pominje Srđa Popović, nekada istaknuti član organizacije “Otpor”, a danas izvršni direktor Centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategije (CANVAS), za koju se u pomenutim mejlovima tvrdi da širom sveta „obara diktatore i autokratske režime“ koji nisu po volji Vašingtona.

U mejlovima pisanim između 2007. i 2010. godine, aktivisti „Canvasa“ se opisuju kao bivši pripadnici “Otpora”, koji su, nakon što su oborili Miloševića, obukli odela i osnovali „Canvas“. Otporaši se tu karakterišu kao „impresivna“ grupa, koja ode, postavi „radnju“ u nekoj državi gde pokuša da ruši režim. „Kada se upotrebe pravilno, moćniji su od borbene grupe nosača aviona”, piše o „Canvasu“ jedan od saradnika „Stratfora”.

„Stratfor” dalje navodi da „Canvas“ dobija „mnogo američkih sredstava” i piše da je jedan od ljudi koji lobiraju za njihove finansije Majkl Makfol sa Huver instituta pri Stentforskom univerzitetu, koji je niko drugi do sadašnji američki ambasador u Moskvi.

U prepisci saradnika „Stratfora“ se precizira i da je “Otpor” finansiralo više američkih, takozvanih nevladinih organizacija, kao što su “Fridom haus”, „Međunarodni republikanski institut“, „Institut za otvoreno društvo“, „Institut Albert Ajnštajn“ i „Američki institut za mir“, preko kojih su bili povezani i sa državnim „JuEs Ejd“ (USAid) i Stejt departmentom, pa „Stratfor“ otkriva da im, pošto su osnivači „Canvasa“ isti ljudi kao i kod „Otpora“, i danas pare dolaze iz istih izvora.

Inače za „Stratfor“ koji ima status privatne američke obaveštajne kompanije važi epitet „CIA u senci“ ili „Mala CIA“, a njegovi analitičari su od nekadašnjih srpskih otporaša okupljenih u „Canvasu“ dobijali informacije i kontakte na terenu, budući da su se aktivisti „Canvasa“ pojavljivali kao promoteri takozvanog „nenasilnog otpora“ u mnogim zemljama u kojima su Amerikanci želeli da sruše aktuelne vlasti.

Glavni čovek za kontakt „Stratforu“ u Srbiji je bio nekadašnji lider „Otpora“ Srđa Popović koji je za tu priliku dobio i specijalnu šifru SR501, a njega je na vezi držao Marko Papić, „Stratforov“ geopolitički analitičar za Evroaziju. Vikiliks je objavio i da ta saradnja potiče od kraja 2007. godine od kada su nekadašnji otporaši dostavljali „Stratforu“ obaveštajne informacije iz Gruzije, Venecuele, ali i Srbije.

Papić pojašnjava da su nakon svrgavanja Miloševića, tadašnji klinci koji su vodili „Otpor“ odrasli, obukli odela i napravili „Canvas“ – Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategije ili „eksport revoluciju“, kao i da se i dalje finansiraju iz fondova SAD, i u stvari idu širom sveta pokušavajući da ruše režime koji ne prijaju Vašingtonu.

Prema ovim spisima, „Canvas“ i Popović su posebno bili angažovani na destabilizaciji i svrgavanju režima Uga Čavesa, a delovali su i u Iranu, Egiptu, i Azerbejdžanu gde su trenirali iranske aktivistkinje. U Gruziji su vršili obuku pokreta “Kmara“ koji je pokrenuo tamošnju revoluciju, u Ukrajini su obučavali pripadnike pokreta “PORA” narandžaste revolucije, u Libanu su obučavali grupe koje su izvele “Kedar revoluciju”, u Egiptu obučavali pokret “6. april” i više građanskih grupa koje su odigrale ključnu ulogu u svrgavanju Mubaraka, a na Maldivima uspešno izlobirali pobedu proameričkog kandidata Mohameda Našida na predsedničkim izborima.

Koliko su finansijski dobro prošli pripadnici „Canvasa“ posle svih ovih revolucija za sada nije poznato, ali se zna da su zbog konsultantskih revolucionarnih usluga na Maldivima osnivači „Otpora” dobili u vlasništvo, ni manje ni više nego celo jedno rajsko ostrvo pod imenom Tinadu, opkoljeno tirkiznim Indijskim okeanom, da se na njemu odmaraju ovi umorni ideolozi nenasilnih revolucija.

U isto vreme kada je Popoviću poklonio ostrvo, predsednik Maldiva je priznao Kosovo kao nezavisnu državu, što je u velikom stilu tada objavio najbogatiji Albanac Bedžet Pacoli. Srđa Popović je upravo u to vreme boravio na Maldivima, uživao na rajskom ostrvu Tinadu, i nijednog trenutka mu nije palo na pamet da pokuša da izlobira nešto i za svoju zemlju, kad je već toliko zadužio svog prijatelja Našida. Naravno, za ovo nije bilo američkih para.

Popovića od milošte „Stratfor“ u objavljenoj prepisci naziva „naš srpski revolucionarni prijatelj“, a intimiziranje ide dotle da Popović svoje kolege iz „Stratfora“ poziva i da mu budu gosti na svadbi u septembru 2011. godine.

„Stratfor“ je inače privatna američka obaveštajna kompanija koju je u Teksasu 1996. godine osnovao Džordž Fridman, a u Srbiji je postala poznata po svojim devnim obaveštajnim izveštajima za vreme NATO bombardovanju Jugoslavije, ali i po tome što je formiranje rusko-srpskog centra za vanredne situacije u Nišu prva okarakterisala kao rusku vojnu bazu na niškom aerodromu.

A jedan od lobista za američko finansiranje srpskih otporaša, sadašnji američki ambasador u Rusiji Majkl Makfol je svoje veze sa aktivistima „Otpora“ i „Canvasa“ detaljno opisao u svojim knjigama „Širenje demokratije u inostranstvu: Zašto smo dužni da to uradimo i kako to možemo da uradimo“(2009), „Demokratija i autoritet u postkomunističkom svetu“(2009), „Narandžasta revolucija: Uzroci demokratskog proboja Ukrajine“(2006), „Između diktature i demokratije: ruska postkomunistička politička reforma“(2004), i „Nezavršena revolucija u Rusiji: političke promene od Gorbačova do Putina“ (2001).

Dovoljno je samo pogledati ove naslove, ponovo povezati Makfola sa Popovićem i „Canvasom“, i sabrati dva i dva iz kojih se jasno vidi da su srpski „Otpor“ i kasnije „Canvas“ bili samo uvertira za nešto mnogo krupnije. Kao krajnji rezultat dobija se slika želja aktuelne američke administracije usmerenih prema Rusiji, koje Vašington, na sreću, nikada neće moći da ostvari.

(Glas Rusija)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Miško says:

    Očigledni špijun , kao iotac mu. Zašto se ćuti da je bivši radnik DB Jugoslavije Ćuruvija osnovao list Telegraf i da je prvi stavio znak OTPOR-a na naslovnicu.Na naslvnoj strani je pisalo da Šešelj kolje sa zarđalim kašikama.... Pa taj Ćuruvija je pred bombardovanje govorio(svedočio) u američkom Kongresu protiv svoje zemlje, posle tog govora se glasalo o agresiji na "lošu" Srbiju!? To je istina , Ćuruvija se hvalio sa time, i ko zna ko ga je likvidirao i ko je imao motiv da napravi haos.Moguće je sve je moguće, i treba naći čiji e bio motiv ali stvarni za taj haos.

  2. pero says:

    Kako neko ne smakne ovu fukaru???

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *