Platforma

Tweet

Piše: Čedomir Antić

Ovo je vreme državnika negativaca. Prvak reformi u regionu, devet godina uspešni i hvaljeni Nikola Gruevski postao je za kratko vreme nepoželjni, autoritarni diktator. To se najbolje vidi iz delovanja najamničkih nevladinih organizacija i nato-intelektualaca u Beogradu. Do pre nekoliko meseci nisu znali ko je Nikola Gruevski, smejali su se neoklasicističkom i novoromantičarskom Skoplju, ali su se sa strahopoštovanjem sećali britanskog premijera kako plovi Ohridskim jezerom u ribarskom čamcu i grdi „bezobrazne Grke“. Sada je ruevski postao autoritarac. Te ne mari za opozcijiju (koja nikako da pobedi na izborima) – koja je zbog nečega napustila parlament. Te ne poštuje Albance, čija je najveća partija sa njim u vladi. Trebalo je da nikako ne napadne teroriste u Kumanovu. Bolje bi bilo da ih je opkolio i sa njima jedno dva meseca pregovarao tako produbljujući krizu u zemlji i uveravajući sve da je za Makedoniju najbolje da vlade menja bez izbora – kada zatreba ambasadorima. Najbolje bi bilo, ustvari, da ih je pistio. Kao što je JNA pustila hrvatske tovare sa oružjem. Da je snimcima američke službe kojima ga kompromituju suprostavio svoje – kako agresorske trupe sa Kosova, iz zone koju kontroliše američka vojska napadaju jednu suverenu i međunarodno priznatu državu. I samo spokojno da sačeka da sučesnici, poslovni ortaci i fisovski rođaci otaca kosovske zločinačke države, sa solitera oko trga na kome se okupi pedesetak hiljada nezadovoljnih opozicionara zapucaju iz snajpera… Onda bi ovi što ga danas savetuju da sa gubitnicima izbora, makedonskim socijaldemokratskim šovinistima – čija je potpredsednica pozvala poslanika Srbina da napusti  Makedoniju, koji su gonili srpske sveštenike, a arhiepiskopa Jovana Šestog poslali u zatvor… – napravi zajedničku vladu, došli sa dve fotografije. Doneli bi mu portrete Janukoviča i Miliševića. Može da beži odmah, kao prvi, pa mu neće biti ništa, a može da zabrši i kao drugi. Uzgred, kada je Milošević 1996. falsifikovao opštinske izbore, diplomatije istih država su bile mnogo bolećivije – nije bilo ruskog gasovoda a i trebao im je sparing partner za kosovski rat koga su već dovoljno oblatili.

Nasmejao me je pre neki dan jedan borac za prava srpskog naroda na programu televizije koja promoviše vladajuću SNS. Dok su nato-intelektualci nabrajali grehe Gruevskog: 1. Vlada predugo, 2. Autoritaran, 3. Nacionalista, 4. Populista, 5. Snimci o zloupotrebama… On navede slična, mnogo gora dela, tri puta dužu vladavinu i potpiše Mila Đukanovića… Natovci se mršte… Nisu tako mislili. Prvo što Srbi u Crnoj Gori nisu nacija, već „ostatak mračnog svetosavlja, okupacije sovijetsko-briselske zemljice Duklje, nato-države Pravalitane, a drugo, kako može neko  da misli loše o Đukanoviću kada Van Rompaj kaže drugačije?!

Srećom, negativci su u regionu, a u Srbiji je sve potaman. Što kaže narodna poslovica: „gde američki ambasador okom, Vučić skokom“. Na „evropskom putu“ naš je žirant albanska „Republjik Kosova“. Sprema se promena ustava, a Doris Pak nam je već poručila da je preambula sadašnjeg najvišeg državnog akta (koji je Brisel pre devet godina podržao) protivna našem nastojanju budemo članovi EU. I dok Vučićeva vlada nastoji da povećanjem najmanjih plata i penzija i, desetostruko manjim od predviđenog, ulaganjem u „Beograd na vodi“ pripremi narod za izbore, predsednik Nikolić pokušava da pridobije rodoljubive glasove. Danima traje debata o „Platformi“ koju je navodno napisao, a još uvek nije objavljena. Koliko je ta „Platforma“ važna  svedoči činjenica da ju je komentarisao premijer Vučić. Kaže ne dozvoljava da ga svađaju sa Nikolićem, mada njemu ništa (čitaj prodica, novac, ambicija, novac… Kosovo i Metohija“) nije važno, osim, naravno, dobrog života građana.

Šta da napišem o „Platformi“ čiji sadržaj niko u javnosti ne zna? Možda sadržaj više i nije važan. Setimo se, Nikolić je bio na vlasti i 1998. godine. Tada je vlada, kojoj je pripadao, prekršila odluku naroda sa referenduma, pa zatim i pogazila ustav predajući Kosovo i Metohiju NATO-u. Kasnije, vlasti su prihvatile nasilno stvaranje albanske države i integraciju Srba sa centralnog i severnog Kosova u njen sastav. Pre dve godine Nikolić je takođe napisao jednu „Paltformu“, njome je predviđeno stvaranje srpske autonomije i političko povezivanje Kosova i Metohije sa Srbijom. Tu platformu podržale su druge ustanove naše države. Ipak, samo tri meseca kasnije Nikolić i Vučić stali su iza sasvim drugačijeg sadržaja Briselskog sporazuma. Nikolić je izgleda do sada zaboravio na taj dokument. Sada se ponovo igra Srbina i daje povoda da ga neko vreme u Vašingtonu i Briselu gledaju kao „negativca“. Tako pruža privid rodoljubivosti vlasti, pluralizma u našoj državi, utemeljuje svoju sledeću kandidaturu, potvrđuje svoj uticaj u SNS-u. Jedino o čemu čini se ne misli, to je da ponovo, po ko zna koji put, narušava kredibilitet srpske države.   

(Napredni Klub)

Tweet