Po Ženama u crnom, niko nije izbacivao Srbe iz svojih ustava, niko nije otvarao logore za Srbe i mučio ih i ubijao u tim istim logorima

Po Ženama u crnom, niko nije izbacivao Srbe iz svojih ustava, niko nije otvarao logore za Srbe i mučio ih i ubijao u tim istim logorima

12 jula 2013

Zene_u_crnom_priznajjem_genocid2Piše: Stevan Lazić

Iako znam da ne vredi trošiti reči na Žene u crnom, ipak… Još koju. One to zaslužuju.

One su uporne. Od svih žena u drugim bojama – one su upornije. I od onih koje su proživele i preživele zla Drugog svetskog rata, a Bogu hvala još su žive, i zla poslednjih građanskih ratova na tlu bivše Jugoslavije koje su preživele, i od onih koje nisu ni mirovne ni nevladine, nego su dobile otkaze, nemaju od čega da žive i nemaju čime da hrane svoju decu, i od onih koje boluju od nebrojeno uranijumskih bolesti, i od onih koje mukotrpno rade ne bi li kako sačuvale svoje radno mesto, ne bi li kako preživele, i od onih… i tako dalje. Od svih njih one su upornije.

Jer Žene u crnom obuku se u crno. I u crnom one su paćenice, mučenice. Jedino što nose crvenu boju i njome farbaju beton, asfalt, trg, ulicu. Jer to je performans – metafora krvi, zločina, genocida, agresije, nesuočavanja sa svojom prošlošću…

I sve to ide na račun Srba. Oni su ti zbog kojih su one navukle svoju crnu boju. Oni su ti  zbog koji su se one uvukle u svoju crnu boju. Oni su ti protiv kojih su one isturile svoju crnu boju. Oni su ti koji su sve to, sve te genocide, zločine, agresije… Oni su ti koji neće da priznaju, koji neće da se suoče, koji su sve to prvi i poslednji…

Nikad niko po muci i nauci Žena u crnom nije Srbe izbacivao iz svojih ustava, oduzimao im jezik i pismo, palio knjige na njihovom, i ne samo njihovom, pismu, nikad ih niko nije preglasavao, nikad ih niko nije ubijao u svadbama, otvarao za njih stotine logora, mučio ih i ubijao po tim logorima…

Ništa to Ženama u crnom ne znači. One su paćenice i, verovatno, dobro uvežbane plaćenice. One su dobre učenice i za svoje dobro dobre mučenice: čist račun – duga ljubav! Jer performans sa crnom i crvenom bojom uvek je potrebno dobro uvežbati. I bez greške ga na ulici, dok se demonstrira, i dok se sve to bez prekida snima, izvesti. A one su uporne, one su vešte, one znaju kako se to radi.

Iskreno govoreći, one se sprdaju sa svim žrtvama proteklih ratova. One se sprdaju i sa istorijom, i ovom novijom i onom daljom, koja bi trebalo da je prošlost.

Iskreno govoreći, one svojom crninom i onim što skrivaju ispod te crnine (mislim na ideje, sadržaj, a ne… daleko bilo) vređaju žrtve na svim stranama u proteklim ratovima.

One se drže presude koje bi neki novi sudovi mogli glatko da ukinu, jer s pravom i pravdom imaju veze kao ljubičica s belim lukom. One i ne čekaju bilo kakve presude – one presuđuju same, one unapred proglašavaju ko je zločinac… I to na ulici, obučene u crno, sa crvenom bojom u rukama, koju će za koji trenutak razliti po trgu, ulici. Kao opomena svim Srbima! Jer one su mirovne, nevladine!

Iako znam da ne vredi trošiti reči na Žene u crnom, ipak…

Neka čitalac zamisli nekakve hrvatske žene u crnom kako ispred Hrvatskog sabora, na Gornjem Gradu, razlivaju crvenu boju i nose trasparente protiv izbacivanja Srba iz Ustava Hrvatske, o zločinima u Pakračkoj poljani, u Osijeku, Gospiću, Sisku, Lori… Neka samo pokuša da zamisli! U Beogradu se to može. Beograd je druga pesma, druga priča – Beograd je sav nekako najpogodniji da bude mirovni, nevladin…

Da, zločina je bilo na svim zaraćenim stranama. Što beogradske, ili bogzna čije su one, Žene u crnom to nikad neće reći. One, verovatno, nisu za to plaćene.

One, paćenice, mučenice. I gde će im duša kad se jednog dana sve to što se dešavalo na ovim prostorima i drugačijim svetlom pravde i istine rasvetli!? Gde će im… Baš njih briga – gde će im: uvuku se u crno, pa šiške-riške crveno po trgu, ulici… A žrtve? Šta je sa žrtvama, drugarice gospođe i gospođice?! Sa svim žrtvama! Pa dokle, pobogu brate!?

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *