Пoбеда и поуке

Pobeda i pouke

13 novembra 2015

kecmanovic vladimir 234Piše: Vladimir Kecmanović

Pre svega, da čak i u orvelovskom svetu u kom živimo i te kako ima smisla voditi diplomatske bitke, što smo, istina je, imali prilike da uočimo i pre nekoliko godina, kada je slične ratove vodio bivši ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, i to u daleko težim okolnostima – s jedne strane zato što su mu globalne tendencije bile manje naklonjene, a s druge zato što je Jeremićeve inicijative u samoj Srbiji bojkotovao ko je stigao – od njegovih stranačkih kolega, preko koalicionih partnera i opozicije, pa sve do provincijalne i korumpirane samozvane elite.

Sadašnja globalna preraspodela moći, koja sa sobom nosi mnogobrojne opasnosti, otvara, međutim, širi prostor za delovanje u međunarodnim organizacijama.

Naravno, pod uslovom da ima ko da deluje.

U slučaju lobiranja u Unesku, pokazalo se da ima jer je država na mesto ambasadora u pravo vreme postavila pravog čoveka, ozbiljnog intelektualca sa bogatim diplomatskim iskustvom, profesora Darka Tanaskovića.

A onda su – što bi trebalo da se podrazumeva, ali nas mnogobrojna iskustva, uključujući pomenuto sa Vukom Jeremićem, uče da ono što bi trebalo da bidne, ne mora da znači – iza profesora Tanaskovića stali su svi realni faktori moći u srpskoj državnoj vlasti.

Naravno, i pored pomenutih povoljnih okolnosti, rezultat nije morao da bude povoljan. Ali – da država i njeni predstavnici nisu valjano obavili svoj posao – povoljan gotovo izvesno ne bi bio.

To što je Srbija dobila bitku u Unesku znači dosta i samo po sebi.

A još više bi – ukoliko ovaj pozitivan primer koordinacije onih koji su zaduženi za odbranu nacionalnih interesa postane praksa – moglo da znači na simboličkom nivou.

Naime, ovo uspešno sprečavanje legalizovanja otimačine moglo bi da predstavlja početak jedne ofanzivne i hrabre međunarodne politike koja će – iz činjenice da nam je potencijalni saveznik stvarna većina svetske populacije – biti spremna da izvlači realni maksimum koristi uz realni minimum štete.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. mija says:

    Ovakvo zamazivanje očiglednih činjenica ne pali. Da nije bilo energične diplomatske ofanzive Rusije, sad bismo od Vučića slušali objašnjenja kako je super to što je Kosovo* član UNESCO-a. On i njegovi ministri, osim što nemaju snage i umeća za ovakve medjunarodne igre na najvišem nivou, nisu imali ni ozbiljnu nameru i odlučnost da se izbore za naše interese. Njima je od naših interesa uvek važnije da zadovolje SAD i EU i time sebi obezbede još koji dan na vlasti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *