Победа Колинде и политичка будућност региона

Победа Колинде и политичка будућност региона

6 фебруара 2015

Zubenica 546Пише: Мишел Зубеница

Победа кандидаткиње ХДЗ-а Колинде Грабар Китаровић на недавно одржаним председничким изборима у Хрватској за многе је била изненађујућа, имајући у виду предизборне анкете које су предвиђале убедљиву победу Иве Јосиповића већ у првом кругу гласања. Међутим када се анализирају процеси у региону, Европи и свету у светлу неформалног новог Хладног рата и значаја Балкана у међународним односима, долази се до закључка да овај сценарио и није био тако непредвидив.

Избијањем Украјинске политичке кризе 2013. године и оружаних сукоба на истоку те земље 2014. започела је нова ера међународних односа која се може и означити и борбом за интересне сфере региона који се пре свега географски а затим и политички, економски и културно налазе између Запада и Русије. Један од тих региона је и Балкан. Због све веће опасности од ширења руског политичког, економског и војног утицаја у источној Европи, стратези америчке спољне политике убрзали су окруживање својих интересних зона. Пошто још није решена политичка судбина Западног Балкана потребно је на време обезбедити да државе тог региона буду под неприкосновеним америчким утицајем све док решење украјинске кризе буде неизвесно.

Од пада Берлинског зида па до данас држава која је била највећи савезник Сједињених Америчких Држава на подручју Балкана била је Хрватска. Међутим гледано строго кроз спољну политику, Хрватска у последњих неколико година не игра сувише битну улогу регионалној политици. То је отворило врата Србији да се у последње две године издигне као политички лидер региона што је и потврдила немачка канцеларка Ангела Меркел на конференцији у Берлину у августу 2014. године. Међутим за Стејт департмент Србија је проблем што је превише под руским утицајем. Одбијање владе Србије да уведе санкције Русији, величанствен дочек председника Руске федерације Владимира Путина уз војну параду у Београду, повећање трговинске размене између ове две земље упалила је црвене лампице у Бриселу и Вашингтону, да Србија можда и није на сигурном европском курсу како се званично декларише. Због тога је био потребан нов јак регионални играч који би био најснажнији промотер евроатланских интереса.
Победом Колинде Грабар Китаровић Хрватска је на челу добила председницу која долази из врха НАТО структуре, најмоћније војне организације на свету. Пре тога госпођа Китаровић је била амбасадор Републике Хрватске у Вашингтону где је успоставила контакте са многим људима из тамошње елите. Нема сумње да ће Колинда Китаровић добити велику подршку својим иностраних партнера а суштина њене улоге што се тиче регионалне политике биће интеграција у НАТО пакт преосталих земаља Западног Балкана које још нису постале чланице. Изјавом да верује како и већина грађана Републике Српске жели да се БиХ интегрише у ЕУ и НАТО пакт, показује да ће Хрватска у будућност бити главни заступник и политичка подршка из комшилука политичким реформама у БиХ, што подразумева и могућу измену Дејтона коју припрема бриселска бирократија како би ова политички нестабилна земља постала део евроатлантских структура у будућем периоду. Амерички план за Хрватску јесте да и после отказивања Јужног тока уместо Србије та држава постане енергетски регионални лидер тако што ће изградити ЛНГ терминал на острву Крку чиме би регион био снабдеван америчким гасом из угљених шкриљаца.

Што се тиче односа са Србијом нема сумње да ће Хрватска као чланица ЕУ користити свој уцењивачки капацитет како би остварила своје интересе на уштрб Србије која жели да ускоро отвори прва преговарачка поља у вези европских интеграција. У којој ће мери Хрватска бити оштра према Србији највише зависи од резултата парламентарних избора у Хрватској крајем ове године, где постоји велика могућност да ХДЗ на челу са Томиславом Карамарком, који има изразито националистичку реторику, која се по његовом признању угледа на политику Фрање Туђмана из деведесетих година прошлог века освоји власт. Уколико дође до победе десног центра и премијер Хрватске постане Карамарко готово је извесно да ће Хрватска поставити пред Србијом услове границе на Дунаву, питање несталих, повратка културног блага, нове оптужнице а по неким најава функционера Хрватске странке права, коалиционе партије ХДЗ можда чак и питање ратне репарације. Опет питање је и како ће одређене европске земље које су у задње време изградиле добре везе са Србијом док је Хрватска на неки начин мировала у међународним односима, реаговати на такав могући сплет околности. Нема сумње да ће глобални политички процеси поготово они у Украјини али и локални одредити судбину и нашег региона и наше земље. Што се тиче Србије њен је интерес да нађе што више пријатеља на свим странама света. Зато је домаћи задатак српске дипломатије да спремно дочека будуће изазове који ће свакако бити озбиљни.

(Интермагазин.рс)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u