„Rusija i Putin su u Ukrajini pobedili ubedljivo i to menja prilike u celom svetu“

„Rusija i Putin su u Ukrajini pobedili ubedljivo i to menja prilike u celom svetu“

9 marta 2014

prorokovic-L2Bez obzira na težnje Zapada da se pitanje Kosova i Metohije zaboravi, to se neće dogoditi. Kosovo je jedna od tema koja je obeležila prvu deceniju 21. veka i njen značaj je ogroman. Kosovo je presedan, a ne poseban problem koji je tražio posebno rešenje. Sada, kada je uspostavljen presedan, on se može primenjivati bilo gde u svetu. Tvrdoglavošću na Kosovu, Zapad je destabilizovao svetski politički sistem. U narednim decenijama će nicati kao pečurke državolike tvorevine širom sveta. Neko će ih priznavati, a neko ne. Ali, ne postoji opasnost da Rusija prizna takozvanu Republiku Kosovo. Isto kao što ne postoji šansa da SAD priznaju Krim.

Dušan Proroković, direktor Centra za strateške alternative, ovako u razgovoru za „Novosti“ komentariše moguće posledice ukrajinske krize i izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina u kojoj je poredio Krim i Kosovo.

Naš sagovornik je uveren da će se problemi poput onog na Kosovu u budućnosti morati da rešavaju na osnovu međunarodnih normi i pravila, a ne svaki za sebe.

– U ovoj fazi odgovori velikih sila na ovo pitanje će biti asimetrični, ali u sledećoj moraće da se traži obrazac za sve te slučajeve.

Osim Kosova i Krima, ima li još nešto što povezuje ukrajinsku krizu i Srbiju? Da li bi naša zemlja mogla da izvuče neke pouke?

– Prvo, Ukrajini je potrebno od 22 do 35 milijardi evra da nekako pregura do kraja godine. Amerika i EU će kanalisati sredstva na tu stranu, jer su im tamo sada geopolitički prioriteti. Znači, za balkanske države neće ostati ništa u ionako mršavim međunarodnim fondovima. Naša ekonomska kriza dobija novu dimenziju. Drugo, privremena radikalizacija postavljanja SAD će biti sveobuhvatna, neće se ticati samo Ukrajine. Dovodim u direktnu vezu odluku o formiranju oružanih snaga Kosova i krize u Ukrajini. Treće, biće velikih pritisaka na Srbiju da se odustane od „Južnog toka“. SAD i pojedine evropske zemlje će gledati da istisnu svaki ruski uticaj sa Balkana. Četvrto, verovatno će biti i pritisaka da se uđe u NATO. I peto, nastaviće se pritisak da Srbija prizna Kosovo. Ako Srbija prizna Kosovo, drugima se izbija iz ruku mogućnost da se pozivaju na taj primer.

Sve izvesnije pripajanje Krima Rusiji, homogenizacija proruskog jugoistoka, dezorijentisanost novih vlasti u Kijevu… stvaraju utisak da je Rusija odnela pobedu u Ukrajini. Da li je tako?

– Na početku ukrajinske krize ruska pozicija nije bila dobra: oslanjali su se na anemičnog i opterećenog korupcijom Janukoviča, proruski jugoistok zemlje je bio neorganizovan i politički dezorijentisan, javno mnjenje u Rusiji nije shvatalo ozbiljnost pretnje. SAD su to osetile i zato su „ubrzale“ proces koji je trebalo da rezultira preuzimanjem pune kontrole „evromajdanovaca“ nad celom teritorijom zemlje. To se dešavalo tokom januara. Rusija nije smela da dozvoli prevrat, a nije mogla da reaguje. Da je u takvim okolnostima oštrije intervenisao, Vladimir Putin bi izazvao građanski rat širih razmera koji bi nepovratno odgurnuo celu Ukrajinu od Rusije, narušio svoj ugled u međunarodnoj politici, a još bi dobio i „Evromajdan“ u centru Moskve.

Stekla se slika o povlačenju Putina i nereagovanju zbog Olimpijskih igara u Sočiju…

– Da, ali pokazalo se nešto sasvim suprotno: on je imao odlične procene situacije, kupovao je vreme i „izvlačio“ od Janukoviča najviše što je mogao. Čekao je da se stvori prava slika o prirodi protesta u Kijevu i sazna ko iza njih stoji. Onda je krenuo u kontraudar sa punom podrškom ruskog javnog mnjenja i homogenizovanim proruskim jugoistokom Ukrajine. Putin je preuzeo kontrolu nad pola Ukrajine za manje od dve nedelje, bez ispaljenog metka. Pobeda Rusije je ubedljiva, ali je ovo samo prva trećina geopolitičke bitke u Ukrajini.

Postoji li opasnost da u preostale dve trećine dođe do oružanih sukoba ili će prednost imati diplomatija i pregovori?

– Sledi druga trećina. Propagandni rat je uveliko u toku, osećamo ga i u izveštavanju pojedinih medija u Srbiji. Hilari Klinton nije zvaničnik SAD, ali njen uticaj u Vašingtonu je ogroman. Ona je uporedila Putina sa Hitlerom. Vidite, posle takvih izjava je teško napraviti korak nazad. Nešto se mora preduzeti, a sa „Hitlerom“ se ne pregovara. Verovatno je da će SAD pokušati da radikalizuju krizu. Nešto slično kao što su radili i u Siriji. Već su se pojavile informacije u ukrajinskim medijima da je tokom prošle nedelje u Kijev i Odesu ubačeno oko trista pripadnika privatnih vojski. To su „psi rata“ iz Iraka, Avganistana i Sirije.

I, koje je preostala trećina „sučeljavanja“?

– U prvoj trećini Rusi su uspostavili faktičku kontrolu nad Krimom, Harkovom, Donjeckom i Dnjepropetrovskom, ali će u drugoj trećini SAD očigledno pokušati da učvrste pozicije u Kijevu, kojem prete bezvlašće, haos i nestašice, i izazovu krizu u najzapadnijoj proruskoj sredini i geostrateški vrlo važnoj Odesi. Priče o svetskom ratu su sredstvo već pomenutog propagandnog rata. Zapad neće vojno intervenisati u Ukrajini, ali danas postoje drugačiji načini ratovanja. Koristiće druge mehanizme da se umeša u sukob, između ostalog, i angažovanjem privatnih vojski i naoružavanjem „evromajdanovaca“. Treća trećina će biti diplomatski pregovori o budućnosti Ukrajine. A da bi se došlo do te faze, u drugoj trećini će sve strane pokušati da zauzmu što je moguće bolju pregovaračku poziciju.

image-620x320 Sojgu PutinIzjavili ste da „ruska igra“ u Ukrajini može promeniti prilike u Evropi u značajnoj meri. Na šta ste konkretno mislili?

– Prvo, kontrolom Ukrajine SAD žele da potisnu ruski geopolitički uticaj daleko ka severoistoku i evroazijskoj kontinentalnoj masi. Drugo, time sprečavaju EU da postane samostalan geopolitički igrač. U tom slučaju, EU dobija još blizu 50 miliona stanovnika koje će morati da izdržava, integriše i naoružava. I to da naoružava za mogući rat protiv Rusije. To onda postaje novi unutrašnji problem Brisela, usled kojeg EU ne može ni da razmišlja o spoljnopolitičkom angažovanju u drugim delovima sveta, već je prinuđena da slepo prati SAD uvek i svuda. Rusija je Briselu ponudila drugi koncept, reaktuelizovala je staru ideju Šarla de Gola o mogućnosti stvaranja ekonomskog saveza „od Lisabona do Vladivostoka“. Evropske zemlje su na početku prilično bezglavo ušle u ukrajinsku krizu i podržale SAD. Pošto je Rusija odnela pobedu u prvoj trećini, otvara se pitanje postavljanja pre svega Francuske, Nemačke i Italije u drugoj trećini. Da li žele dugoročan sukob ili dogovor sa Rusijom? U odnosu na to kako odgovore ove tri zemlje, znaćemo da li će, u kakvom obliku, i sa kavim nadležnostima postojati EU u budućnosti.

A koliko „ruska igra“ može promeniti prilike van granica Evrope?

– Ukrajinska kriza je promenila prilike u svetu. Zapad je u Ukrajini streljao demokratiju. Bilo je i do sada obojenih revolucija, ali se uvek vodilo računa da sve bude uvijeno u neku formu, izgleda legalno i moralno ispravno. U Ukrajini je izveden državni udar, i to oslanjanjem na neonacističke grupe. U centru Kijeva su masovno lepljeni plakati sa kukastim krstovima. Pored toga, nisu se ni najmanje potrudili da ispoštuju potpisani dogovor sa Janukovičem. Ko će ubuduće verovati takvom Zapadu?

EKONOMIJA PRESUDA

Da li to što pola Evrope zavisi od ruskog gasa može da utiče na stav EU prema ukrajinskoj krizi?

– Ekonomija je u mnogim stvarima presudna. Interesi kontinentalne Evrope i postsovjetskog prostora su isprepletani i međusobno komplementarni. Oni se ne tiču samo pitanja energetske bezbednosti. U nekoj perspektivi Rusija može poslužiti kao oslonac za transferisanje evropskih uticaja i interesa ka Kini i srednjoazijskim zemljama. Ne vidim nijedan razlog za problematizovanje odnosa EU-Rusija. Pogotovo ako se ima u vidu destabilizacija pojasa severne Afrike, odakle Evropi prete migracioni talasi. Kako će Evropa sa postojećim demografskim trendovima moći da odgovori na to pitanje ukoliko je otvoren i „istočni front“?

ČEKATI BOLjE OKOLNOSTI

Dosta se bavite i Kosovom. Kako ocenjujete tamošnju situaciju i šta bi bila razborita politika Srbije prema Kosovu?

– Srbija mora da teži čekanju boljih okolnosti za rešavanje kosovskog pitanja. To vreme nije daleko. Evo, otvorilo se sada pitanje Krima. Otvoriće se još neki slični problemi, koji će onda morati da se rešavaju na osnovu međunarodnih normi i pravila, a ne svaki za sebe. U tom kontekstu treba sada gledati da se mogućnosti koje pruža Briselski sporazum iskoriste maksimalno, ali ne treba odbacivati ni mogućnosti paralelnog vaninstitucionalnog organizovanja Srba na KiM.

ĆUTANjE NIJE LOŠE

Čini se da Beograd upadljivo ćuti kada je reč o ukrajinskoj krizi. Zbog čega?

– Sa jedne strane, ni Kina se nije mnogo oglašavala o ukrajinskoj krizi, pa ne znam zašto bi Srbija prednjačila u tome. Sa druge strane, u toku je spor sa Hrvatskom u Hagu. Sudije dolaze iz raznih zemalja, podložne su raznim pritiscima. Ovo je kritična faza u međunarodnim odnosima, pa bi i neki radikalan stav Srbije mogao da nas košta mnogo. Zato ćutanje i nije tako loše u ovom trenutku.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Miroljub Stojkovic says:

    SRBIJA NE SME DA CUTI MORA DA SE OSLONI SAMO NA BRATSKU RUSIJU INACE NAROO CE STRADATI ZBOG NJIHOVE EU satanske ORGANIZACIJE MORA DA BIRA AKO CUTI ONDA JE NAKLONJENA satanistima SA ZAPADA PUTIN SVE ZNA ALI SRBIJI BICE KASNO KOSOVO CE BITI VRACENO ALI NE KAO SRBIJA NEGO BICE AUTONOMNA OBLAST RF I GRADJANI KOSOVA VISE VOLE DA JE KOSOVO RUSIJA NEGO SRBIJA JER SRBIJA IM NISTA NIJE DALA SAMO IH USLOVLJAVA TO SVI ZNAMO . NA KOSOVU ZIVE KOJA JE STRANKA NA VLAST A OSTALI BEDNI I JADNO

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *