ПОЧИЊЕ БИТКА ЗА БАЛКАН: Значи да је време да Путин скине рукавице

POČINJE BITKA ZA BALKAN: Znači da je vreme da Putin skine rukavice

5 jula 2017

Nedavno saopštenje američke administracije da zvanični Damask priprema napad hemijskim oružjem ukazuje da iz duboke države i dalje stižu otrcane fraze i naredbe. U dubini duboke države krije se finansijska elita, navikla da još od napada na Irak i svrgavanja Sadama Huseina, svet poveruje u svaku njenu režiranu vest o upotrebi oružja za masovno uništenje. Stvari im tako lako prolaze da se nisu ni potrudili da budu kreativniji i za promenu, na primer, upozore na upotrebu biološkog oružja. Takav pristup dodatno svedoči o aroganciji. Drugi zaključak koji bi se mogao izvesti je da SAD planiraju izvesti novi napad pod lažnom zastavom, kako bi poboljšali svoj položaj u Siriji. Sve, opet, upućuje da „podižu ulog“. Pitanje koje lebdi u vazduhu odnosi se na rusku reakciju. Da li će i kako reagovati Rusija na očitu najavu napada na Asadove trupe? Istina, Lavrov je Tilersona već upozorio.

Što se tiče EU, tamo će, kao i do sada, poverovati u američke priče. Ovaj raštimovani orkestar nema ideju kako da resetuje odnose u Uniji, pre svega odbrambene i bezbednosne. Zbog američke kombinatorike EU su do bola ponižene. U Nemačkoj je samo u jednoj noći registrovano 80 silovanja koje su izveli migranti. „Viša politika“ zahteva da se podaci kriju, a bruka gura pod tepih. Mediji se konstantno pozivaju na poslušnost državi. Tako se „noć dugih noževa“ vratila kao noć „duge sramote“. Svemu treba dodati strah od terorističkih napada, prisutan ne samo u Nemačkoj, već širom EU. U Torinu je nakon upotrebe pirotehničkog sredstva i povika „bomba“ nastao stampedo navijača Juventusa koji su pratili finale Lige šampiona na džinovskom ekranu postavljenom na trgu San Karlo u tom gradu. Posledica je preko 1500 povređenih. Niko ne zna ko će, kada, koga, i sa čim da napadne. SAD su uspele da disciplinuju i umire EU, tako da će priča o Asadu i hemijskom oružju naići na topao prijem.

Duboku državu, odnosno bankare i multinacionalne korporacije, biznismen Tramp je testirao lansiranjem raketa tomahavk na regularne sirijske snage, tj. na vojnu bazu u Siriji. Svetski mešetari su dobro primili Trampov postupak. Zato sada Tramp razmišlja o ratu u Siriji, što bi bilo značajno „podizanje uloga“, što će ga održati na vlasti. Imajući u vidu da se politička omča oko njegovog vrata sve više steže, Tramp izlaz vidi u ratu, i naravno, u rušenju Asada i uništavanju snaga Sirijske arapske armije. Već je nakon obaranja sirijskog aviona na poklon dobio saglasnost Vrhovnog suda na odluku o zabrani ulaska državljana nekoliko islamskih zemalja u SAD. Naravno, delimičnu. Senat, većinom sastavljen od američkih državljana jevrejskog porekla, utišao je napade na Trampa, jer je industriji oružja doneo (sukcesivno) prihod od 300 milijardi dolara od Saudijske Arabije i nagovestio napad na Iran. Duboka država Trampa je dodatno nagradila i „curenjem snimka“ na kojem visoki čelnik CNN priznaje da su sve vesti o Trampovoj vezi s Rusima bile fake news. Sada Tramp može da odahne. Komi, smenjeni šef FBI, više ne predstavlja opasnost. Tramp se mirno može posvetiti Siriji i Iranu.

Šta su u tom kontekstu Trampovi prioriteti? Najvažniji je da SAD pobede u trci na Bliskom istoku. Američka koalicija bi, u dogovoru sa snagama Islamske države i Al kaide, tj. „umerenom opozicijom“, sinhronizovano zaposela „vakum prostor“ pre rusko – sirijsko – iransko – turske koalicije. Amerikancima na ruku ide što je teritorija pod kontrolom Islamske države, a koju po dogovoru treba da zaposednu, ogroman pustinjski i retko naseljen prostor, ispod kog se nalaze ogromne zalihe nafte. To je strateški cilj, čiju realizaciju ometa što suparnici u vidu ruske koalicije imaju inicijativu.

Čak i Njujork tajms, list potpuno naklonjen Demokratskoj partiji, aplaudira Trampovim potezima i gromoglasno podržava „Trampov rat“. U članku od 19. maja 2017. godine pod naslovom „Trampova doktrina za Bliski istok“ analizira se upotreba Soft power i Hard power u cilju stabilizacije prilika u Siriji, a time i na Bliskom istoku, uz najavu političko-vojnih planova u Iraku. Rat SAD protiv Islamske države u praksi se svodi na napade na Asadove snage i ugrožavanje sirijske i iranske vlade. Stoga je operativni cilj američke koalicije „rezanje“ veza iranskih i sirijskih snaga na terenu, a ne uništavanje jedinica Islamske države. Odsecanje sirijskih snaga od iranskih, i ulazak u Siriju snaga „koalicije“ dogovorene u Rijadu, bila bi uvertira za destabilizovanje Irana, a potom i njegovu fragmentaciju. U sve je duboko umešan Izrael jer planira korigovanja granica i zaštitu Golanske visoravni. Trampov glavni cilj koji je imao na umu tokom posete Rijadu bio je upravo stvaranje sunitskog saveza protiv šiita, odnosno Irana. Ubrzo je usledio prvi potez – disciplinovanje Katara. Zločin ravan genocidu, koji Saudijsci čine u Jemenu, deo je šireg plana o zauzimanju strateških tačaka u Persijskom zalivu.

Trampova strategija se ogleda u animiranju Kurda, pri čemu kopira Buša starijeg koji je pripremao Kurde za podelu Iraka, daleko pre američke intervencije. Tramp je Kurde naoružao i štošta im obećao. U svojoj borbi za opstanak Kurdi će, očekivano, prihvatiti savez sa SAD. U Rojavi je vrhovno vojno-političko telo Kurda. Oni veruju u Trampovo obećanje da će im nakon ulaska u Raku dozvoliti da izgrade državu.

Analiza Trampovih planova i ciljeva ukazuje na slabe tačke. Prvo, pitanje je da li će Tramp održati reč datu Kurdima. Za leđima Kurda nalazi se Turska, koja ima vlastite planove. Kako će Tramp održati obećanje dato Kurdima, ako uspe da privuče Tursku u svoju koaliciju, na čemu uporno radi? Da li bi „rešenje kurdskog pitanja“ bio turski udeo u cevovodu koji bi od Katara preko istočnog dela Sirije (trenutno pod kontrolom ID) vodio kraj Alepa prema Turskoj, umesto izgradnje Turskog toka, te deo Sirije uz pogranični pojas Turske, bili dovoljna koncesija da Turska poveruje Trampu da će nakon „podele Sirije“ oduzeti Kurdima oružje? Američka kombinatorika je nepresušna, podjednako kao i neispunjena obećanja. Istina je samo u sledećem: neprijatelji su Asad, Rusi i Iran.

Sve to znači da Tramp priprema „kreativan haos“ na Bliskom istoku. To je stara želja neokona, koji to otvoreno zagovaraju još od 2003. godine. U prevodu – na Bliskom istoku priprema se pokretanje naroda, cepanje državnih granica, masovna ubistva. To će, svakako, omogućiti realizaciju ideje, skovane u Bilderbegu, o drugom talasu migranata koji bi morskim putem zapljusnuo Balkan, i tako „rešio“ pravoslavno tj. „rusko pitanje“ na Balkanu. Inače, NATO na Balkanu nezavisno „radi svoj posao“. Samo neupućeni nisu razumeli izjavu Stoltenberga da je NATO spreman da deluje kako bi zaštitio mir na Balkanu i sprečio veće sukobe. Tako uviđamo da postoje dve „trke“, jedna u Siriji, a druga na Balkanu. Ko će pre preuzeti kontrolu političara i vlada u Makedoniji, BiH, i Srbiji, pre svega?

Iz diplomatskih krugova dolaze informacije da Mogerinijeva često plače zbog nemoći i očaja, jer uviđa da situacija klizi u haos. A Tramp je zvaničnike EU dodatno prestravio Rusijom i natovario im velike političke i odbrambene obaveze, dok privreda EU zbog sankcija Rusiji ide nadole. EU je nefunkcionalna zbog ogromnog aparata, tromosti i nesaradnje država članica. Imate utisak da administracija u Briselu i ne razume sve odluke koje donosi. Uočljivo je da, kada je reč o zaštiti kritične infrastrukture, ne postoje upustva šta se pod tim podrazumeva na zajedničkom nivou. Zemlje članice imaju različite prioritete i način zaštite. Navedena nefunkcionalnost naročito se ogleda po pitanju Balkana. EU je, navodno, dobila odgovornost da bezbednosno i politički pacifikuje i integriše Balkan pre Rusa, ali američki agenti vršljaju i mešetare po Balkanu isključivo za račun SAD.

Oni stvaraju uslove za disciplinovanje Srba, a time i EU, jer je slamanje kičme Srbima nemoguće bez sukoba, što Vašingtonu, opet, odgovara. SAD su u Makedoniji potrošile milione dolara svojih poreskih obveznika radi destabilizovanja vlade Nikole Gruevskog. To je trajalo godinama. Američki ambasador u Skoplju, Džes Bejli, tajno je koristio Soroševe fondove i finansirao Zaeva i pad Gruevskog. Bio je to eklatantan primer kršenja Bečke konvencije o diplomatskim odnosima. Samo za finansiranje Sorošovih demonstranata, odnosno „spontanog događanja naroda zbog kriminalne vlasti“, potrošeno je 12,5 miliona dolara. Dok se rukovodstvo Republike Srpske otvoreno suprotstavlja NATO i pokušaju Zapada da unitarizuje BiH, iz Rusije još ne stižu konkretne finansijske injekcije u privredu, ili banku koja bi finansirala preduzetnika. Rusija je dopustila da situacija u Srbiji ostane status kvo, uz prevagu prema Zapadu. NATO je u Srbiji porušio objekte i učinio štetu u iznosu od više milijardi dolara, ali se rat sa NATO zaboravlja.

Bečka konvencija je kršena od nekoliko ambasada u BiH, naročito od SAD. Na putu su da uz podršku Soroša i arapskog kapitala, a uz pomoć podaničke opozicije, ozbiljno devastiraju Republiku Srpsku. Ruski i kineski uticaj u pravoslavnom svetu mora biti inicijator projekata u Skoplju, Banja Luci i Beogradu. Najveće protivljenje NATO je u Srbiji i Republici Srpskoj, a donedavno i u Crnoj Gori, koja je živi primer američkih aktivnosti u podeli društva na pola. Zbog ruskog oklevanja Zapad već spekuliše sa idejom Velike Albanije i disciplinovanjem Republike Srpske, koja je žrtva standardne zamene teza. Moskva jeste za Dejton, ali Republika Srpska jedina brani slovo i izvorni Dejton, i zato dobija „po zubima“. Skoplje je stiglo do Tiranske platforme, a Beograd je na korak do priznanja Kosova i ulasku u NATO. Zapadne ambasade i Soroš uspeli su da mržnju podeljenih opcija na Balkanu dovedu do tačke kada bi se situacija mogla zapaliti. Rusija ne sme da zakasni. Ako zakasni u pustinjskom delu Sirije, dolazi u pitanje Turski tok. Ako je Mogerinijeva rekla da Srbima niko ne govori istinu, znači da je vreme da Putin skine rukavice.

Bliski istok i Balkan su uvod u veliku igru za osvajanje Evroazije. Dok SAD zabavljaju svet sirijskom dramaturgijom, gledaju u Kaspijski bazen i smišljaju balkanizaciju Irana. SAD su uspostavile političke i ratne sukobe u nekoliko regija, usko povezanih, i usmeravaju se ka metama, a to su Bliski istok, Arapsko poluostrvo, Kavkaz, Balkan. Tramp ne gubi vreme već oživljava tenzije u Južnoj Americi, priprema scenu u Indiji, čime ceo globus počinje da ključa. Trenutno su prioriteti Balkan, i Kavkaz, kojeg SAD smatraju prirodnim nastavkom Bliskog istoka, u šta računaju i deo severnog Irana, gdje već postoji jaka teroristička ćelija koja je izvela nedavni napad u Teheranu. Balkan nije samo kapija Zapada prema Hartlandu, već je strateški značajan za dalje operacije u istočnoj Evropi, na Bliskom istoku i na Kavkazu.

Na Balkanu je u toku nova geostrateška igra. Da li će, i kada će se igra pretvoriti u rat, opet zavisi od Moskve, koja kao da nije definisala prioritete. SAD nikoga nisu pitale za Bondstil, a smeta im ruski humanitarni centar u Nišu. Vučić ubeđuje Srbiju da je suverena država, ali se SAD ponašaju kao da nije. Srbija, suverena država, ne može zaštititi narod na još formalno svom Kosovu, a kamoli u Republici Srpskoj. Moskva čeka odluku suverene države i poštuje sva međunarodna pravila. SAD su u prednosti, jer krše sva međunarodna pravila, čak i ona koja su same uspostavile. Balkan je izuzetno, a i trenutno važan.

(Aleksandar Tihonov, Fond strateške kulture)

 

KOMENTARI



13 komentara

  1. Djordje says:

    E care ladimire vre me je da pocnes i ti sa priljavim igrama. Jer stoka anglosaxsonska nikad nije ni postovala nikakca medjunarodna prava.

  2. Igor says:

    Rusi....radite nesto pametno ili ne zabusavatejte vise. Dosta mi je tog zamajavanja. Migovi dolaze ima skoro godinu ali nikako da stignu. Kakvu igru igrate nek bude vasa stvar ali prema Srbima necete moci koliko dugo hocete.I nama je dosta vise vasih obecanja i ludog radovanja. Pomozite ovom jadnom narodu bez predrasuda ako hocete ako ne ,sretni vam puti i postedite nas od vasih iluzija i bratstva koje je samo protkano raznim forumima,sastancima o bratstvu ali od tog nema Srbin nikakvu korist. U Siriju ste doturili najbolje oruzje avione i cuda da branite Muslimane a nas uvek vucete za nos i razna obecanja,koliko para toliko i muzike. Te reci Roguzina se ne zaboravljaju.Idite u Siriju tamo dajete sve badava.

    • iskren says:

      da li si ti normalan covek? sve je upravo obrnuto od onoga sta i kako pricas. Rusi daju, ali Srpska vlada NE ZNA kako da uzme avione, a da se ne zameri Amerima i EU: Prodane duse....I dokle vise da lazete da su vam za sve Rusi krivi?

      • kuka says:

        Ma, kakvo zameranje. Ameri nemaju ništa protiv. Nego planiraju da ih prodaju nekoj drugoj zemlji, a ako daju izjavu da avioni ostaju u Srbiji (potvrda o krajnjem korisniku) ne mogu to da učine. Izmedju ostalog i zbog toga je AV pre par dana ručao sa Kolindom u Dubrovniku.

  3. Kulak says:

    Ćaća Se Vraća

  4. miladin says:

    Branko i Branka Trifković, kojima je u tom masakru ubijeno sedmoro članova porodice, bili su očevici. Branka, teško ranjena u napadu, nepomično je, dok su “kumovi” mislili da je mrtva, posmatrala kako joj ubijaju jednog po jednog člana porodice. Pred roditeljima, prvo su ubili sedamnaestogodišnjeg Rajka, zatim su velikim ekserom za grlo zakovali majku Janju i na kraju ubili oca Milenka. Meštanin Neđo Marinković, sklonjen u obližnje Masakr porodice Bunjevac: Stoja Damjanović priča da je i sama čula sa nekoliko stotina metara dalje, iz obližnjih stena gde se sakrila, iste one Milenkove krike, koje i danas ponekad sanja. Kao i sav onaj prizor užasa, koji je zatekla, pošto se vratila u selo. ”Ubijani su na najsvirepije načine. Zdravanu Damjanoviću izvadili su oba oka, bilo je leševa bez prstiju na rukama i nogama, bez pola glave, zaklanih... Pojedini su bili bez komada mesa po rukama i nogama, nekima su ruke i noge bile slomljene”, prepričava Stoja. Milan Damjanović preživeo je tako što je ostao u trapu kuće. Kada su napadači otišli, a on izašao iz trapa zatekao je ubijene svoju majku i dve kćerke, 26-godišnju Ranku i 31-godišnju Jadranku. ”Obe su bile zaklane”, svedočio je Petar Rašević, kada se posle napada vratio u selo. “Pobijena je cela porodica Bunjevac, takođe izbeglice iz okoline Breze. Njih sedmoro, u dobi od 26 do 66 godina. Tridesetjednogodišnji Goran uhvaćen je sa svojom majkom, pa su ga zaklali”, ispričao je Petar. Ništa manji užas Petar nije zatekao ni na koti Dernek, iznad Čemerna, gde je bilo smešteno tridesetak vojnika. Njih su napali iz pravca Mahmutovića rijeke, dovikujući im „ne pucajte, mi smo vaši“, što je unelo pometnju i zabunu, kako se priseća jedan iz grupe vojnika koja je uspela da pobegne. “Iz obližnje šume, gde sam se zatekao, video sam zarobljavanje nekoliko vojnika. Jedan od njih viče - 'ne ubijajte ih! Vežite ih, vodimo ih kao taoce u Brezu“, kaže ovaj čovek, koji ne želi da mu se pominje ime. Iz šume su morali da beže dalje, jer su se napadači ustremili na njih. A kada su se, nakon napada, vratili na kotu, zatekli su zarobljenike - pobijene. “Njih devet bilo je pobijeno u krugu od desetak metara: streljali su ih iz blizine, nekima su pucali u usta, nekima su na telu bili vidljivi tragovi od noža ili bajoneta“, kaže ovaj čovek. Sa kote je još mogao da vidi napadače kako se na jednoj nižoj koti razdvajaju i pozdravljaju...

    • miladin says:

      Rada Neđić koja je, da i sama ne zna kako, uspjela da preživi pokolj srpskih civila u svom rodnom mjestu Bradina, opština Konjic, koji su 25. i 26. maja 1992. godine izvršili tadašnji pripadnici Teritorijalne odbrane "Zelenih beretki", policije i drugih muslimansko-hrvatskih paravojnih formacija, danas živi u Višegradu, kako kaže, sa sve manje nade da će ikada pronaći posmrtne ostatke svoga brata Sretka. - Mom bratu su odsjekli glavu i odnijeli su je u Konjic gdje su s njom pred hotelom igrali fudbal. To su čak snimili i postoji video-zapis, ali niko neće da kaže gdje su zakopani posmrtni ostaci. Poznato je to dobro i Ziji Landži, ali njega oslobađa gospodin Švendimen koga pitam da li razmišlja gdje će mu duša - kaže Neđićeva. Ona u nastavku svoje tužne priče podsjeća "velikog tužioca" da su ti isti zločinci, koje on štiti, iz utrobe njene snahe, Sretkove supruge, na silu izvadili sedmomjesečnu bebu i namjerno joj oštetili mozak zbog čega to dijete nikada nije prohodalo. Samo u Bradini tog kobnog maja ubijeno je na kućnom pragu 36 nenaoružanih srpskih civila, među kojima je najstariji bio 78-godišnji Radomir Kuljanin, a najmlađi jedanaestogodišnji Srđan Žuža. Posmrtni ostaci njih 26 pronađeni su u masovnoj grobnici u dvorištu crkve Svetog vaznesenja Hristovog koja je opljačkana i zapaljena, kao uostalom i sve srpske kuće u Bradini u kojoj je nekada živjelo više od 750 Srba."

  5. ja says:

    mislim da termin balkanizacija irana nije bas prava rec kolko se ja secam kad je balkan bio balkanizovan ljudi su spavali pored puteva isli svuda ne misleci da im se uopste moze dogoditi nesto lose ispravno bi bilo amerikanizacija irana posto su nas vec amerikanizovali,jer jedino jekiji stvari resavaju pistoljem

  6. miroslav says:

    Miladine isto nas to ceka ako se ne uzmemo u pamet ako i dalje spavamo i dozvoljavamo da nas najobicniji olos vodi u eu propas. Ovo nisu nasi. Prodali su i sebe i Srbiju. To su zapadni dupelizci i kukavice bez morala. Mi smo potpuno razvaljeni kao narod, mi smo potpuno goloruki za odbranu a to su nasi dusmani i hteli da postignu. Mi kao neutralni ne mozemo da opstanemo. Samo tzv predsednik obmanjuje narod da smo neutralni a Srbiju je dao nato paktu. Mi nemamo kud bez Rusije smo gotovi, ko to ne shvata tesko njemu i nama.

  7. goran says:

    Srbija iscikava i ponizava Rusiju. Ja sam protiv kulta Putinove licnosti koji se u Srbiji gaji, ali objektivno gledano, mi igramo prljavu igru i Rusi imaju sva prava da od nas dignu ruke. Jedini razlog sto to ne cine jeste jer im je pitanje Kosova upotrebljivo u njihovoj "krimskoj prici". Mi nemamo nijednog saveznika, nijedan pametan potez, nista da ponudimo bilo kome. Sa natalitetom koji imamo, mi smo zavrsili pricu. Jedini lek je novi rat, da se malo probudimo.

    • kuka says:

      Hajde, gorane, na umivanje.

  8. Kulak says:

    Da.Ameri igraju prljavo.

  9. goran says:

    Kuka, ti si svojim komentarom dokazao upravo ono sto tvrdim. Srbi nemaju sta da kazu, samo reaguju, kevcu, zavide, olajavaju. Nemaju nista da kazu, da predloze, nemaju uvid u stvarnost onoga sto se desava, nemaju kriticku distancu, zive u mitu princa koji ce doci na belom konju i osloboditi Srbiju. Da Kuka i njegovi ne bi morali da prekidaju turu u kafani. A, ne daj boze da se umiju, to bi bio kraj svih nebuloza. Cuvajte se hladne vode, deco.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *