ПОЧИЊЕ ОРБАНОВА РЕВОЛУЦИЈА: Пет тачака за преображај Европе

POČINJE ORBANOVA REVOLUCIJA: Pet tačaka za preobražaj Evrope

30 jula 2018

Sažimanjem svojih već dobro poznatih političkih ideja u pet jasno formulisanih tačaka, mađarski premijer Viktor Orban je pokazao ambiciju da se profiliše kao vođa evropskih neokonzervativaca.

Istup mađarskog premijera Viktora Orbana na Balvanjoši letnjem otvorenom univerzitetu, koji se 29. put održava u rumunskom gradu Bajile Tušandu, ukazuje da Orban ima ambicije koje nadilaze granice Mađarske.



Mađarska je za vreme vladavine Viktora Orbana i njegove partije FIDES napravila ogroman skok u ekonomskom razvoju, ali se i usprotivila glavnom toku briselske politike, pre svega u domenu migrantske politike.

Svaki korak Orbanove vlade, bio on vezan za ekonomska ili politička pitanja, bio je originalan, tako da neki analitičari ekonomski sistem koji je uspostavio nazivaju „orbanomikom“, aludirajući tako na reganomiku i tačerizam, skup ekonomskih ideja koje su osamdesetih godina prošlog veka zastupali američki predsednik Ronald Regan i britanska premijerka Margaret Tačer.

Sada kada je pokazao da su mere koje je uveo u mađarsku ekonomiju dale dobre rezultate i kada je sve očevidnije da neće odustati od antiimigracione i politike koja se u mnogo čemu protivi stavovima briselskih birokrata, Orban je u Balvanjošiju istupio sa kratko i jasno definisanim političkim programom, definisanim u pet tačaka.

Stogodišnja „usamljenost“ Mađarske je završena, rekao je mađarski premijer, a region bi trebalo povezati auto-putevima i prugama. Kada bude gotovo sa obnovom Karpatskog basena, trebalo bi formirati novi, snažan i bezbedan region — Centralnu Evropu (u koju Orban ubraja i Srbiju).

Alternativa globalizmu postoji, nastavio je Orban, a centralnoevropski put je put saveza nezavisnih nacionalnih država, povezanih na pet principa: sve države imaju pravo na zaštitu svoje hrišćanske kulture i odbijanje ideologije multikulturalizma; sve države imaju pravo da štite model tradicionalne porodice, a sva deca imaju pravo na majku i oca; države imaju pravo da štite ključne sektore nacionalne ekonomije; imaju prava na zaštitu granica i odbijanje imigracije, kao i da se drže principa „jedna nacija, jedan glas“ u okviru organa EU.

Orban do sada nije na ovakav način formulisao svoje stavove o budućnosti Evrope i EU, kaže istoričar Srđan Graovac, predsednik Upravnog odbora Centra za društvenu stabilnost iz Novog Sada.

„Kada pogledamo te tačke, zaključićemo da je to nešto što zastupaju različite neokonzervativne stranke u Evropi prethodnih decenija. Ali ono što je zanimljivo jeste da je Orban svojim istupanjem, kada su u pitanju ti stavovi, pokazao jasnu nameru da se profiliše kao vođa neokonzervativne struje u EU, koja deli iste vrednosti sa njim“, napominje Graovac.

Sedamdeset odsto podrške dobijene na prošlim izborima daje Orbanu kapacitet da se profiliše kao vođa evropskih neokonzervativaca. Ta je njegova ambicija jasna, pa i opravdana, kaže Graovac, jer je Orban uspeo da se nametne kao vodeći politički činilac u svojoj zemlji, za razliku od drugih evropskih (neokonzervativnih) lidera.

Orbanova ideja Centralne Evrope nema mnogo sličnosti sa idejom koja se isto nazivala tokom postojanja Austrougarske, jer Orban, kada govori o regionu Centralne Evrope, u koji, prema njegovim rečima, spada i Srbija, pokušava da, kako Graovac kaže, za sve te zemlje nađe mesto u EU. Mesto, kaže, koje će biti ravnopravno sa zemljama „stare Evrope“.

Njegova osnovna poruka je da će se glas zemalja „mlade Evrope“ jače čuti ako zajednički istupaju.

Orban je u svom govoru oštro kritikovao briselski establišment, nazivajući ga nekompetentnim zbog toga što nije uspeo da se izbori sa problemom migranata. Evropska komisija (EK), koja bi u teoriji trebalo da bude nepristrasna i objektivna, favorizuje, prema Orbanovim rečima, liberalizam i podržava evrosocijaliste u njihovom pohodu na Centralnu Evropu.

Liberalna demokratija postala je, prema Orbanovim rečima, liberalna nedemokratija, a na Zapadu je postalo uobičajeno ograničenje slobode govora u ime takozvane političke korektnosti.

Ono što Orban pokušava da predoči Evropi je nešto što joj je dobro poznato, kaže Graovac — to su temelji na kojima su evropski narodi vekovima živeli i na čemu su izgradili kulturu i način života.

„On smatra da Evropa mora da počiva na hrišćanskim vrednostima, na kojima je uvek i počivala i da je to njena izvorna snaga, a ne slabost. Orban nudi stare vrednosti koje su Evropu učinili onakvom kakva je bila nekada — moćna i jaka“, kaže Graovac.

Ono čime Orban za sada može da se pohvali jesu ekonomski uspesi — dok je Mađarska 2009. beležila pad BDP-a od 6 odsto, prošle godine zabeležila je rast od 4 odsto. Kredit uzet od MMF-a na početku ekonomske krize 2008. otplaćen je, a MMF poslat kući.

U istom periodu, izvoz je porastao na 31,1 milijardu forinti, dok je 2009. iznosio 19,69 milijardi forinti. Nezaposlenost je takođe pala na oko 6 odsto.

Orban je takođe uspešan i na političkom planu, uprkos tome što je „zaratio“ sa mnogim svetskim moćnicima, ne samo sa onima iz Brisela i uprkos pritiscima svetskog javnog mnenja. Među njima najpoznatije je ime Džordža Soroša, čijem je „Fondu za otvoreno društvo“ takođe uskratio gostoprimstvo. Jedino otvoreno pitanje ostaje koliko su ideje koje je Viktor Orban primenio na Mađarsku, i koje su se pokazale uspešnim, primenjive na ostatak Evrope.

(Sputnjik)

KOMENTARI



2 komentara

  1. opet ja says:

    E da je nama u Srbiji neko makar upola kao Viktor Orban... Svaka mu čast na svemu što je uradio za Mađare.

    • Dunav Tisa Dunav says:

      E da je nam je, pa e da nam je... A gde je Srbija kad se bira čovek koji će da je vodi? Pola Srbije taj dan prosedi kući... I da ga dobijemo na poklon, našli bi mu neku manu za manje od sto dana mandata, zbog koje bi ga strasno mrzeli narednih osam godina. Kao i Picoustog, Manekena, Neobaveštenog, Zlobu, verujem da je i Stambolić imao prigodan nadimak u narodu... Zapravo, ne sećam se ni jednog jedinog predsednika Srbije od 1945 a da je Srbima baš valjao. Srbi ne zaslužuju Orbana ni čoveka njegovog kova na čelu države, jer nisu evoluirali u trezven, radan i praktičan narod koji je u dodiru sa realnošću sveta u kome žive. Srbi više vole svoje epske spevove o hajdučkim jatacima, šumskim zasedama, megadanima i topuzima... To umnogome potpiruje i pravoslavni kulturološki okvir, za razliku od katoličkog koji je praktičniji i teže podleže mitomanskim groznicama koje znaju da potraju generacijama. A katolike i muslimane smo škartirali iz svog nacionalnog korpusa... Vekovima smo u nekakvim rovovima pa već haluciniramo neprijatelje čim se na horizontu pojavi nepoznati čovek, dušman nam je komšija a braća večito daleko. I to je ušlo u genetiku, u samu osnovu obrasca formiranja ličnosti u ovom narodu. Kako pobediti nasleđe predaka, da decu svoju ne osudiš na isti kijamet u kome shvataš da stari?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *