Подгорица је свет

Podgorica je svet

16 oktobra 2015

CEDOMIR Antic 7876Piše: Čedomir Antić

Već dvadeset dana traju najveći građanski protesti u istoriji Crne Gore. Opozicioni savez bori se na taj način za uspostavu demokratije, građanskih sloboda i puno poštovanje ljudskih prava. Neko bi rekao da je Crna Gora već dvadeset i pet godina slovom ustava „demokratska država“, međutim ona to, čak ni formalno, više nije.

Na stranicama „Politike bilo je do sada reči, a i sâm sam često pisao u ovom listu, o lošem stanju u kom se nalazi srpski narod u Crnoj Gori. O tome da mu režim Mila Đukanovića osporava zakonom propisana prava, da je neravnopravan, višestruko manje zastupljen među zaposlenima u javnim službama i činovništvu, da je progonjena pravoslavna crkva i posebno sveštenici sa srpskim državljanstvom, konačno da je meta kampanje grdnji i uvreda. Iako su srpski mediji pisali o svemu ovome, zvanična Srbija nikada nije zauzela stav, a kamoli da je na osnovu tog stava vodila dugoročnu politiku.

Takvo držanje Srbije možemo donekle i razumeti. Do nacionalne podele između Crnogoraca i Srba došlo je tek početkom ovog, 21. veka, borba za zajedničku državu vođena je u nepovoljnim uslovima opšte krize i autoritarnog Miloševićevog režima, na temeljima koje niti je istorijski odredio niti demokratski formulisao naš narod. Brojni Srbi iz Crne Gore, kojima je matična država uskratila politička prava, većinom nikada nisu sa odobravanjem gledali na mešanje Srbije u unutrašnja pitanja njihovog zavičaja… Konačno, SAD, Britanija i Nemačka ne samo da su gledale neblagonaklono na svako pa i načelno zanimanje srpskih vlada za srpski narod izvan naših granica, već se ni same za prava Srba nikada i nigde nisu zanimale.

Ako bismo Đinđiću, Koštunici, Tadiću i Vučiću mogli da oprostimo bezobzirno, sebično i kukavičko oglušavanje o moralnu, nacionalnu i ustavnu obavezu da se makar zanimaju za prava naše braće i sunarodnika, današnja ćutnja srpske vlade nedopustiva je i neoprostiva.

U Crnoj Gori jedan prevaziđeni režim, koji nikada nije trpeo postojanje demokratskih ustanova, već godinama nema ni onu „demokratsku“ legitimaciju koju imaju tirani. Niz nelegitimnih i sumnjivih izbora vrhunac je doživeo kada su pre više od dve godine očigledno falsifikovani predsednički izbori. Takođe, krajnje su nelegitimni i rezultati prethodnog popisa. Tanka glazura demokratske šminke odavno se rastopila i rugoba diktature očigledna je svima osim onima u SAD i EU, za koje je Crna Gora u perspektivi samo najveći i najjeftiniji nosač aviona Šeste američke flote.

Pre nekoliko godina sadašnji prvi potpredsednik srpske vlade Ivica Dačić izjavio je nešto o „resetovanju“ odnosa Srbije i Crne Gore. Dačiću, šta to bi? Da li je to nestalo struje? Gde je to resetovanje?

Ovdašnja politička elita se opredeljivala kada je u demokratskoj Makedoniji jedna grupa stranaka pokušala da na ulici smeni vladu čiji se najveći greh zvao „Turski tok“ (neizgrađeni gasovod). Većina je održavala vladu Gruevskog zato što su je obarale i agentoidne grupe iza kojih već decenijama širom sveta idu novi autoritarni režimi, a ponegde i odredi smrti. Manjina se izjasnila za opoziciju uz slične, loše prevedene, optužbe protiv Gruevskog – koje već sleduju svakome ko ne sledi grupu birokrata iz Brisela i avanturista iz Vašingtona. Vlada Srbije se posebno zanimala za slučaj, navodno iz obzira prema činjenici da je makedonsku vladu podržavao i DPSM, stranka tamošnjih Srba.

U Crnoj Gori traju najveće demonstracije posvećene slobodi i demokratiji koje je Balkan video u ovom veku. Nekoliko hiljada građana u Podgorici, čije je stanovništvo desetostruko malobrojnije od beogradskog – to su desetine hiljada na Terazijama i Trgu Nikole Pašića. U Crnoj Gori danas protestuje narod, tamo je žrtva buntovnika veća nego što je pre dvadeset godina bila naša u Srbiji. Ko je tamo protiv režima nema posla ni zaposlenja, nema mesta u društvu, ni mira, ni napretka, ni budućnosti…

Aleksandar Vučić je bio na vlasti kada smo izgubili Kosovo i Metohiju. Danas strastveno brani prava Srbije na Kosovu. Činjenica da čak ni moralno ne podržava borbu naših suseda za slobodu i demokratiju govori o tome kakav je odnosno kakav nije državnik. Ako zaboravimo naše prijatelje Srbe, Crnogorce, Albance, Bošnjake, Muslimane, Hrvate i Rome koji su ustali da mirnim sredstvima izbore slobodu, ni sami ne zaslužujemo da budemo slobodni. Svi treba da živimo sa posledicama svojih dela. Đukanović treba da zna da više nema Haga u koji bi mogao da pobegne; Vučić, da je Srbija koja ga je izabrala danas demokratska i da se sramote iz 1995. i 1999. više ne mogu ponoviti na isti način.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *