Podstrek za poplavu novih laži

Podstrek za poplavu novih laži

25 maja 2014

TurlakovSlikaPiše: Slobodan Turlakov

Naravno, to nije od juče. U ovoj se zemlji sve politizira, Partijska strast jača je od državne ideje, već i zato što se njenom primenom stiče lična i stranačka korist.

Ali, jeste od juče, da se na lažima toliko insistira, kako bi se obezbedila vlast i sve ono što ona donosi i omogućava.

Eto, sad nas je zadesila takoreći biblijska poplava, ali odmah uz nju su se nakalemile svakojake laži, kojima se hoće da odbrani sve ono što se ne može nikavom politikanskom spretnošću odbraniti. Jer, poplave su počele u Istočnoj Srbiji, još u vreme Dačićevog predsednikovanja Vladom, gde se on, po funkciji, kao šef republičkog Štaba za vanredne situacije, jedva dovukao da bi izjavio, da štete od poplava spadaju u greh lokalnih vlasti i tom izjavom odbranio sebe od bilo kakvog prigovora. Čak i Vučićevog!

Međutim, kako je Republički Štab organizovan po vertikali, on kao predsednik Vlade i kao šef tog Štaba, morao je već od ranije znati, da se nigde ne preduzimaju nužne mere zaštite, i kad se konačno desila ova epohalna poplava, on je, kao predsednik vlade, do pre nekoliko nedelja, morao da se oseća odgovornim što nas je ta poplava zadesila onoliko nespremne, koliko nas je zadesila. Ni čamaca, ni gumenih ni aluminijskih, ni drvenih, ni pumpi, ni džakova sa peskom za zaštitu nasipa na obalama, pa čak ni lopata! On je čovek bio u Briselu, emocionalno odvojen od ovdašnjih strahota, sa zadatkom koji je započeo (ili dovršio) 19. aprila prošle godine. I što je najinteresantnije, niko ga nije pomenuo kao krivca, niti se on oglasio saučešćem, kao prvi potpredsednik Vlade.

I to tako ide, kako svakad ide. Pa čak i funkcija mu je data koje nema u Ustavu, u kom se samo pominje postojanje jednog ili više potpredsednika Vlade, nikako i njihovo rangiranje, što je Vučić u prethodnoj Vladi prisvojio za sebe i tim rangom se okitio i kitio..

I eto, došla nam je poplava, kao dar neba i nesavesnih ljudi, a neki kažu i kao kazna Božja krivokletnicima.

Naime, zna se da su se Nikolić i Vučić, u Sabornoj crkvi, zakleli Šešelju na vernost, i to je potvrđeno pisanim poveljama overenim od strane prisusutnih arhijereja koju ni Šešelj, a ni oni više ne pominju. Vučić je čak prisustvovao sednici Arhijerejskog sabora, povodom Kosova, što kao krivokletnik nikako nije mogao, ni smeo.

Uostalom, samo je Milan Stojadinović 1937. kao predsednik Vlade, prisustvovao sednici Sabora, povodom Konkordata sa katoličkom crkvom. Niko drugi, sem sada ovog krivokletnika, što govori ne samo o njemu i njegovom moralu, već i o samoj SPC i njenim velikodostojnicima! Strašno!

Javljeno je da je, po navodnoj molbi predsednika Nikolića, Putin odmah uputio i dalje upućuje, pomoć u stručnim spasiocima i u materijalu, čak u pratnji zamenika ministra za vanredne situacije. Oni su stigli, preko Niša, odmah se uključili u spasavanje, ne samo u Obrenovcu, ali ni jedna televizija nije ih snimila, niti uzela izjavu od rečenog zvaničnika Ruske federacije, da bi se tek posle nekoliko dana oglasio Vučić, koji je uputio pismo predsedniku ruske vlade, Medvedovu, sa zahvalčnošću na brzoj i izdašnoj pomoći. Ali je zato prvih dana izjavio nešto što je naprosto čista laž: „Bez pomoći EU ne bismo imali šansu da prebrodimo krizu“! A onda se oglasio Dačić sa strane, obaveštavajući nas da će pomoć EU stići najranije u – septembru!

Šta to znači?

Doduše, oglasila se i Joksimovićeva, ministarka za saradnju sa EU, da bi kazala da se intenzivno radi na proceni štete, koja će biti urađena za deset nedelja, kako je komisija EU izvolela ograničiti.

Dalje, licitiraju se i visine eventualne EU pomoći, u zavisnosti od procenta štete u odnosu iznos lokalnog BDP, pa je tako Bugarska, koja je, pre desetak godina, imala veliku poplavu, čija je šteta iznosila 150 miliona evra, dobila iz fondova EU, svega 12 miliona!, te je tako bila primorana da štetu sanira sopstvenim snagama i sredstvima, što i nas čeka.

Nazdravlje!

Bilo je simpatično što se u brzoj pomoći u spasilačkim ekipama i u materijalu oglasila i Slovenija, jedina zemlja EU! Kasnije su se i druge pojedinačno oglašavali, a sad će Vučić ići u Berlin, kao što je Nikolić bio u Parizu, s tom raazlikom, što Vučić odlazi u Berlin kad se stihija smirila, dok je Nikolić, kao predsednik države išao u Pariz, u njenom najvećem jeku, da bi tek 24. maja došao u Obrenovac, doduše sa 15 kamiona pomoći. Bolje ikad, nego nikad.

Pričalo se i veruje se, ne bez razloga, da je ovolika padavina izazvana i delovanjem američkih antena oko Beograda, čak je bila najavljena i nova padavina, ali je javljeno da su ruski helikopteri uspeli da rasteraju kišne oblake, pa je tako, posle katastrofalne noći, između 16 i 17. maja, nastalo opet suvo i sunčano vreme. Treba još reći, i to, da su ruski spasioci spasili više od 400 poplavljenih. A jedan među njima je skočio čak u najveću bujicu da bi pružio pomoć, što je TV prikazala, ali ne i uručivanje najvišeg ordena tom ruskom heroju, koji uostalom nije ni odlikovan. Sramota!

Oglasila se i Ruska pravoslavna crkva sa svojom Ruskom pravoslavnom gardom, čiji članovi još pristižu, donoseći obilnu pomoć u hrani i odeći, preko Niša. To treba koliko zapamtiti, toliko i obradovati se tom bratskom osećanju, koji će, nadamo se, znatno uticati na podizanje opale nacionalne svesti srpskog naroda . U dobri čas!

„Politika“ je pred samu katastrofu, objavila imovinsku kartu ministara, među kojima je na prvom mestu V.Ilić, ministar za vanredne situacije, koji je opterećen čitavim nizom latifundija, ogromnim gazdinstvom, gotovo nesagledivim, i sve kao – nasledstvo, kao da je nasledio čitavu grofofiju. Nije rečeno, a trebalo je, i za njega i za ministre Gašića i Udovičića, koji su pravi vinogradari, imaju li upravitelje i održivače, pa i graditelje, u proširivanju tih svojih bogatstava, ali kad je reč o Iliću, nemoguće je zamisliti da taj čovek sa tim basnoslovnim dobrom, bude redom i ministar – i infrastrukture, i koridora, i građevina, i za vanredne situacije, dakle sve vreme 5-to oktobarskih Vlada, uz stalni razvoj njegovih ličnih imanja, sela i čitluka… da se čovek, iole zdrave pameti, mora zapitati, šta su mu trebali i još mu trebaju, sve te državne funkcije, na kojima se, prirodno, nije ničim istakao i zaslužio priznanje, jer nije ni imao vremena, ali ni interesovanja da se aktivno angažuje, kakvo je inače imao kad je procvat njegovog imanja bio u pitanju..

I sad kad je trebalo da se, kao ministar za vanredne sitaucije, razleti po celom ugroženom prostoru, da se svuda oseća njegovo zalaganje za spas i ljudi i nasenja, Vučić postavlja, kraj živog Ilića, samog načelnika Generalštba za šefa kriznog štaba u Šapcu, što je naravno van pameti, na što je Lazanski svojim dvama napisima ukazao. Uopšte, u tim tekstovima videlo se da je Lazanski čovek od vojske, čak tako i toliko da bi mu mogao biti ponuđen najviši vojni položaj, pa i samo vojno Ministarstvo, jer boljeg poznavaoca i prilika i potreba u vojsci, tog kapaciteta, nismo imali, kom Vučić drsko i bezobrazno odgovara, kako on radi 24 sata dnevno, a šta radi taj Lazanski!

Šta radi? Uči i njega i ostale pameti, ali izgleda da je to neizvodivo i nezamislivo, što će se jednom videti i dokazati.

Naposletku, čekaju nas grozna vremena i strahovita iskušenja, koja bi tek za neku nijansu bila manja da nije bilo ovih katastrofalnih poplava, a sa njima, to će biti prosto kataklizma. Uostalom, dovoljno je pogledati grupni portret ove Vlade, pa zaključiti da od te „izgledne audicije“ ništa utešno i bolje ne možemo ni očekivati.

Vučiću ostaju samo pretnje, uz politizaciju poplave, jer se iz nje mogu izvući mnogi garanti za opstanak na vlasti i na njenom vrhu. No, očigledno, ni taj vrh ne može da mu ulije nužno dostojnstvo, pa je tako nabacio da među onima koji nisu stigli ni do Obrenovca – jer zato nisu plaćeni – među kojima su bile i one koje dolaze na posao, samo zato da bi „prošetali najmodernije cipele sa visokim štiklama, i najskupljim tašnama, koje se zapošljavaju u Ministarstvima zato da sede i ne rade ništa!“

Aman, čoveče sa vrha, ko je zapošljavao te damice sa vrtoglavim štiklama i skupocenim tašnama, ko im im je određivao „radna mesta“ sa visokim platama? U čemu je, sa njihove tačke gledišta, prošla Vučićeva dvogodišnja strahovlada?!

Nekadašnja portparolka i ministarka energetike, Zorana Mihajlović, stigla je u ovim smutnim vremenima, da konačno reši pitanje svog modernog šešira, u vidu belog šlema – koji je, mora se priznati, odlično stoji – da dậ samo jedan demanti, tj. da nije tačno da su žrtvovali Obrenovac, da bi sačuvali u pogonu električnu centralu „Nikola Tesla!“ Jedna stravična podmetačina, koju čak nije trebalo ni pominjati, a kamoli demantovati. Ali, potpredsednica sa belim šlemom, nije mislila tako, shvatila je to kao mogućnost sopstvenog isticanja, koje je u poslednje vreme u izvesnoj stagnaciji.. Tužno i ružno.

Isto tako nije trebalo ni iznositi u javnost ni kriminalnu radnju pojedinaca u pogledu preprodaje humanitarne pomoći!

Nije svaka istina potrebna, tu rugobu je trebalo održati u tajnosti, a pustiti policiju u prvi plan da deluje sa svom rigoroznošću. Ali, i ta rugoba omogućila je nekim ministrima da se istaknu, u njenom komentarisanju, što im ne služi ni na građansku čast.

Pojavila se i Guvernerka sa svojim uverenjem da će „Vučić proglasiti radnu akciju obnove“, koja neće biti besplatna, što bi mogla biti nekadašnja

„Nacionalna služba rada za obnovu Srbije“, samo bez plaćanja, jer je ruševine od nemačkog bombardovanja Beograda i strahovite eksplozije municije u Smederevu, takva dobrovoljna „Nacionalna služba“ bila nužnost i dužnost mladih Srba, pa bi i sada dobrodošla i omogućila mnogim mladima da svoje besposleno vreme provode na obnovi svoje zemlje .

Mnogi imućni ljudi, oni koji plaćaju najveći porez, koji su se doskora zvali tajkunima, a sada posle razgovora Vučića sa njima – savetnicima kakva ekonomska politika treba da se vodi, što, kao metod, treba pozdraviti i zadržati, mogli bi da se postaraju da se ta i takva „Nacionalna radna služba za obnovu Srbije“, opremi i izdržava dok traju najnužniji radovi. I na jednoj i na drugoj strani, i kod mladih i kod imućnih, bio bi to nezaboravni dokaz solidarnosti sa sopstvenim narodom u jednom od njegovih najtežih vremena.

Šta li sve ima da dočekamo, s kim i s kojim sposobnostima!

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *