Поема за Путина

Poema za Putina

10 oktobra 2018

MUZIČKE ideje uvek dolaze proviđenjem. To je direktni kontakt s kosmosom ili sa Bogom. Ideja za simfonijsku poemu “Za život i mir” rodila se na moru pored Španije. Ukazivala mi se baš Putinova slika i bitka za mirno stanje u svetskoj geopolitičkoj situaciji.

Ovako, u razgovoru za “Novosti”, o svom novom delu, govori kompozitor i akademik Ivan Jevtić (1947), koji živi na relaciji Francuska – Srbija. U opusu koji broji oko stotinu kompozicija, nalaze se i dela posvećena Kosovu i Metohiji (“Zadužbine Kosova” iz 1989) ili srpskom progonu iz Hrvatske (“Izgon” iz 2000). Najnovije delo traje šesnaest minuta. Premijerno ga je prošle srede u “Kolarcu” izveo Simfonijski orkestar RTS, a posvećeno je “Rusiji, večnoj i V. V. Putinu”.

– Predsednik Rusije je uspeo na napravi mir u svojoj zemlji. Pa ipak, zapadni svet u Putinu vidi diktatora. Međutim, to nije tačno. Putin je stvaranjem mira u svojoj zemlji obezbedio i svetski mir – kaže Jevtić. – Stabilan mir može postojati samo u uslovima kada postoje bar dve supersile. Trenutno ih ima i više, jer tu je i Kina, a to je dobar balans sa Zapadom. Za to se trebalo izboriti.

KOMPOZITOR objašnjava da je forma dela sama ukazivala na ruskog predsednika:

– Muzika se odnosi na jedan decidirani i čvrst korak nekoga u svetu koji zna šta radi i šta hoće. Sam početak najavljuje taj oštar korak, doslednost ideji da se nešto ostvari. Ideje streme ka visinama, dok se u dubini čuju ratnički doboši. Plohe mira oslikavaju solo fagot i solo oboa. Srpski motivi mogu se primetiti u linijama dubokih limenih duvača. Razlikuje se ritam. Tri osmine, pet osmina ili šest četvrtina nisu ruski ritam. Smenjivanje pet osmina i četiri četvrtine je tipično za naš balkanski ritam. Mešaju se naš metar i ruska melodika.

PROMIŠLJENOM upotrebom udaraljki stvaraju se slike grmljavine, treska, pucanja topova, ali ih prekida bič, odnosno frusta.

– Instrument tam-tam, koji je kao veliki gong, može da stvara sliku haosa, kao da se nešto “kuva”, kao voz koji se klacka. Onda smo svirač i ja pronašli način kako da taj instrument svira sa obe ruke, što daje sliku haosa koji se pomalja kao neka aždaja iz Loh Nesa – oslikava Jevtić. – Kompozicija je pojačana narodnom pesmom “Kaćuša”. Taj naziv je za vreme rata poprimio drugačiji karakter, pa se misli na sistem raketa, takozvane Staljinove orgulje. To je i kod nas bilo, te mi je moja pokojna baka iz Kruševca pričala kako je “ono što preleće fijukalo”.

Preplitanje prepoznatljivih ruskih motiva, čiji “nezavršeni odlomci čine sliku pobede”, otkrivaju samo jednu kompozitorovu želju:

– Mislim da sam sasvim uspeo da ostvarim ono što sam muzički želeo, i sada bih samo voleo da se to delo svira i u Rusiji.

IDEJA POBEDE

U okviru tekuće Muzičke tribine kompozitora prvi put u Srbiji posle 37 godina, u ponedeljak od 20 časova u SKC-u biće izvedeno Jevtićevo delo “Viktorija”.

– Ta pobeda me odavno progoni. Još onda sam pisao o tome zbog imaginarne ideje o pobedi snage i svetlosti. Delo su izvodili mnogi orkestri, ali ovog puta će ga izvesti Balkan Conection Brass Quintet iz Zagreba – kaže kompozitor.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Deda Micko says:

    Naravno, da nema Hrvata da izvedu delo srpskog kompozitora, svi bismo pocrkali.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *