Поезија мора да преврће стомаке

Poezija mora da prevrće stomake

16 maja 2017

U svakoj zemlji ima dobrih pesnika. Ti dobri pesnici uspevaju ne samo da opišu stvarnost, nego, što je najbitnije, uspevaju da istaknu jezivi užas ili pak retku lepotu jednog vidljivog ili nevidljivog detalja – kaže, za “Novosti”, kiparski pesnik Jorgos Hristodulidis (1968), jedan od učesnika ovogodišnjeg Beogradskog festivala poezije i knjige “Trgni se! Poezija!”.

Rođen je u Moskvi, detinjstvo je proveo u Larnaki na Kipru, pa se vratio u Rusiju, gde je studirao žurnalistiku na Univerzitetu Lomonosov, a sada živi i radi u Nikoziji. Za prvu zbirku pesama “Neke” (1996) pripala mu je nagrada za novog književnika, dok mu je za drugu, “Šmirgla za snove” (2001), uručena Državna nagrada za poeziju Republike Kipar. Usledile su zbirke “Priručnik jednog uzgajivača” (2004), “Neostvarivo” (2010), “Put između neba i zemlje” (2013) i, u januaru 2016. godine, “Izranjavane zone/obnažene priče”.

Pesme su mu prevedene na nemački, francuski, bugarski, španski, portugalski i turski, a uvršten je i u nekoliko novijih antologija kiparske književnosti. Poslednja zbirka biće prevedena na srpski, u okviru projekta “Književnost sa Kipra na srpskom jeziku”, koji se finansira iz fonda Kreativne Evrope.

* Koliko vam znači dolazak u Beograd na festival poezije i knjige “Trgni se! Poezija!”?

– Učešće na tom festivalu je značajano iz više razloga. Prvenstveno jer nikada nisam bio u Beogradu. Pruža mi se prilika da osetim miris jednog nepoznatog grada i da se nađem u društvu jednog velikog naroda. Desilo se da upoznam Srbe na Kipru. Ponosni su, iskreni i vođeni strašću. Pored toga, svaki književni događaj u inostranstvu je izazov da vidiš koliko vrediš kao pisac; mogu li to što pišeš prihvatiti ljudi koji ne govore tvojim jezikom, koji su deo drugačije kulture… Dakle, da ispitaš mogu li tvoji stihovi da nađu sagovornika i simpatije izvan sigurnih granica tvoje zemlje. I, na kraju, očigledno je reč o važnom događaju kog želim da budem vredan.

* Koje teme i životne situacije vas podstiču na pisanje?

– Smatram da u poeziji nije neophodno da si potpuno svestan toga što pišeš u trenutku pisanja. Dovoljan je osećaj nekog dubljeg traženja. Bitnija je jaka nada da će u nekom trenutku onaj koji čita, toga postati svestan. Imam osećaj da je manje-više sve već napisano; mislim na teme svevremenske, svakodnevne, transcendentalne. Izazov pesnika je da ih ponovo opiše na način kojim će pokazati da ima nešto novo da kaže. Ako poseduješ osoben način sagledavanja života i pisanja poezije, u mogućnosti si da istražiš iznova dubinu stvari.

* Šta želite da postignete?

– Pišem jer želim da potvrdim da sam živ i jer znam da u nekom trenutku to neću biti. Želim da povicima dokažem da sam živeo i trudio se. Da nisam bio predodređen da postojim samo kao telo koje truli, nego i duh koji je ostavio traga. Da sam posmatrao i kopao ne samo u sebi već i oko sebe. Da mi nisu promakla stradanja ljudi. Njihov bol. Da prepoznajem i krvnike i žrtve, kako svakodnevice, tako i rata. I da je moj glas predstavljao nakratko i one koji ga nisu imali. Ne bih želeo da moja poezija samo oslikava diktaturu/fašizam kao čin oružjem na građane. Želim da ide korak dalje, predstavljajući demokratiju/slobodu kao čin građana koji idu protiv oružja. Da podsetim, dakle, na ono što svi dobro znamo, ali nam vazda promiče.

– Trenutno sam u fazi stvaranja poezije prevashodno bazirane na doživljajima. Pišem o sebi i drugima, i puštam da me očara ta natprirodna mogućnost da o njima brinem.

* Uspeva li poezija da opiše i objasni naše vreme i svakodnevicu, ili joj ona izmiče?

– Pesma treba da govori o nečemu konkretnom, čak i kada to nije očigledno. Pesma nisu reči, nemojmo uzdizati reči, one su samo neophodno prevozno sredstvo poezije. Njena odora. Pesma je teret koji pesnik nameće rečima kako bi skupa prenele ono što je želeo da kaže, a ne ono što im je definicija.

– Stoga ne trpim u poeziji, i generalno u književnosti, niti redak prosečnosti. Ako ne prevrće stomake, ako ne daje neki smisao, na bilo koji način (nadrealizam, poetry slam…), nema ni razlog postojanja. Tako sam se polako ali sigurno okrenuo prikupljanju velikih pesama. Postao sam kolekcionar pesama koje su napisane, a ne izučavalac dela određenih pesnika ili epoha. Poput pčele koja uzima samo polen. Interesuje me samo najzrelija voćka, jer sada znam da su i najveći pesnici imali svoje velike oscilacije, uprkos legendama. Zato biram da iznova čitam sve što prouzrokuje zemljotrese iznad osmog podeoka Rihterove skale.

* Koliko je boravak u Rusiji uticao na vaš pristup poeziji? Postoje li bitne razlike između poezije koja nastaje na zapadu i na istoku Evrope?

– Rusija me je oblikovala u velikoj meri. Društveno, politički, pa stoga i poetski. Živeo sam tamo u najburnije vreme, u periodu od 1987. do 1993. Doživeo sam srozavanje i propast velikog jedinstva naroda koje je, s jedne strane, obmanula i oskrnavila vlast, a s druge osujetio Zapad. Doživeo sam pad sistema vrednosti i idola.

– Kada je o književnosti reč, Rusija me je naučila epu i svevremenskim vrednostima koje mu zadaju tempo. Književnost sa Zapada, pa i poezija, kojom se poslednjih godina bavim, otkrila mi je važnost detalja u jednoj pesmi. Da ono što se čini nebitnim u životu, može u pesmi postati najbitnije.

 

* Kažete da se, ipak, nalazite u početnom stadijumu usvajanja…

– Učim kako umetnost treba da bude zastrašujuća i da te tera da se budiš iz stvarnosti. I to da u svakoj epohi jedan pesnik stvara istinu koja se čini lažnom. Kao i to da postaješ pesnik ne samo onim što si napisao, nego i onim što si naučio da odstranjuješ i da bacaš. Da nije potrebno da napišeš pet opširnih knjiga već jednu koju bi svi želeli da napišu. I, na kraju, da je bolje da pročitaš jednu kvalitetnu pesmu 1.000 puta nego 1.000 pesama kojih se nećeš sećati.

RAŠA LIVADA I VASKO POPA

* Poznajete li srpsku poeziju i književnost?

– Čitao sam pesme Raše Livade, Dejana Đorđevića, Vaska Pope i još ponekih. Nažalost, na Kipru nema dovoljno prevoda i sramota me je da priznam da slika srpske poezije koju imam nije nimalo zadovoljavajuća. Iskreno se nadam da će se to promeniti mojim dolaskom u Beograd.

(Večernje novosti)

 

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *