POLA UKRAJINE SMATRA DA JE ZELENSKI NA KOKAINU

Tweet

NAJMANJE pola Ukrajine je uvereno da je Vladimir Zelenski „na kokainu“.

Na to je u vreme prethodne predsedničke izborne kampanje (koju je izgubio jer su protiv njega bili ruski i proruski glasovi) ukazivao i eks-predsednik Ukrajine Petar Porošenko. Čak je uspeo da izdejstvuje da i on i Zelenski prođu „proveru na narkotike“, ali su Amerikanci – kojima je bila potrebna promena vlasti u Kijevu – sprečili da njeni rezultati budu objavljeni.

O Zelenskom kao o „verovatnom narkomanu“ javno je govorio i bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov.

Samo što je progovorio i general Vladimir Čirkin, bivši komandant Kopnenih snaga Rusije. On je bio vojnički kratak i direktan: „Pogledajte ukrajinskog hrabrog vrhovnog komandanta Ze(lenskog). Na njemu se vidi potpuna dezintegracija ličnosti pod drogom“.

Jedan profesionalni narkolog je u video-klipu – uporedivši ponašanje, grimase i „prinudne radnje“ Zelenskog sa tipičnim reakcijama 12 američkih kokainista – došao do zaključaka poraznih po predsednika Ukrajine.

Petar Porošenko i Vladimir Zelenski prilikom davanja krvi na narko-analizu

Pogledajte taj video. Jezik narkologa je ruski, ali evo prevoda na srpski njegovih ukazivanja i opservacija:

„Moja analiza ponašanja i gestova pacijenta (Zelenskog) izazvala je veliko interesovanje i u ovom trenutku ima više od tri miliona pregleda i oko 20 hiljada preuzimanja. A ono što je zanimljivo, jer ja čitam sve komentare, oko 12 posto gledalaca brani pacijenta. Kako oni to čine?

Citiram: «On je umoran», «SBU će naći doktora», «Vi lažete», «Vi ste agenti Kremlja», «Ja takođe trljam nos i nisam narkoman». Ali, ne navode nikakve argumente.

Postoji još jedan procenat onih koji su sada zauzeti izučavanjem videa i proveravanjem po bolnicama, gledaju kako da me pronađu.

To je Služba bezbednosti Ukrajine i dobro je što ima čime da se bavi. Umesto da traže narkomana, traže onog ko o njemu govori. Ipak, niko od njih ne može da negira da je ponašanje na javnim događajima i prilikom nastupa mog budućeg pacijenta izazivalo sve više pitanja.

Objavio sam svoje mišljenje i dijagnozu zasnovanu na mom ličnom i profesionalnom iskustvu i onih pacijenata koji se nalaze kod mene na lečenju. Ali, u našoj državi, koja ne živi dobro, uvreženo je da se orijentiše na Zapad i na njegovo mišljenje. A ljudi koji ulaze u pomenutu grupu od 12 posto komentatora, po svemu sudeći, pripadaju toj orijentaciji.

Bez obzira što vidimo kako čitav zapadni svet i SAD žele da se odreknu našeg pacijenta, ja sam ipak odlučio da iskoristim zapadno iskustvo.

Predlažem da se uporede mimika, gestovi i specifičnosti ponašanja našeg pacijenta sa realnim, potvrđenim. a može se reći i klinički potvrđenim kokainskim narkomanima iz Sjedinjenih Država.

Analiza koja sledi može pokazati da li je specifično ponašanje pacijenta (Zelenskog) izazvano umorom ili je to nešto osobenije.

U ovome će nam pomagati Norman, Entoni, Marija, Keti, Bridžit, Kouki, Kiki Erik, Marlon, Skouter, Džesi i Gabi.

Oni su dijagnostikovani kokainski narkomani sa dugogodišnjim stažom. Sve ih objedinjuje jedno — zavisnost od te droge.

Njihova mimika će biti primer kako narkotici menjaju ponašanje pacijenta i kakve vidljive posebnosti mogu da potvrde upotrebu kokaina.

Prvo što možete primetiti kada vidite narkomana, to su njegove oči. Izmene kod očiju prilikom upotrebe kokaina dovode do dejstva na mišiće zenica i krvne sudove. Zenice su proširene do 50-60 minuta nakon upotrebe. I, ne menjaju se pod dejstvom svetlosti.

Problem je u tome što naš pacijent ima smeđe oči. A efekat proširenih zenica bolje se vidi kod ljudi sa svetlim očima.

Kao što možemo da vidimo kod zavisnika, oči su umorne i brzo se prelaze sa jednog predmeta na drugi.

U početku se kokainska intoksikacija kod pacijenta može primetiti i kao bljesak u očima.

Kod nazalnog uzimanja narkotika dolazi do iritacije sluzokože nosa. To dovodi do povećane sekrecije iz nosa, do šmrcanja, stalnog dodirivanja nosa, potrebe da se nos stalno trlja. A dolazi i do tanjenja nosne pregrade. Pritom nema nikakvih znakova da je pacijent prehlađen ilida ima povišenu temperaturu, da kašlje i ima crveno grlo.

Jedan od očiglednih znakova zavisnosti je stalno češkanje po vratu, licu i udovima.

Kao što se vidi, narkomani stalno dotiču lice, češu se i stalno nešto žele da poprave oko očiju i sl.

Uzroci mogu biti različiti kao i taktilne reakcije iscrpljenog nervnog sistema. To je povezano sa korišćenjem visoke doze kokaina koji izaziva psihička rastrojstva.

U datom slučaju, može se govoriti o psihičkoj opijenosti. Ona može da se okarakteriše i taktilnim halucinacijama i to je samo jedna vrsta, osim toga mogu se javiti halucinacije sluha i vida.

Period akutne kokainske intoksikacije prate somatski i neurološki poremećaji, kao što su: suva usta, znojenje, drhtanje, svrab, stiskanje očiju, proširene zenice, glavobolja i td.

Zbog suvih usta zavisnik često liže usne.

Kao što možemo da vidimo, svi naši pacijenti regularno prelaze jezikom preko svojih usana.

Kokain ima stimulišuće dejstvo na centralni nervni sistem. U tom periodu bolesnici su dobro raspoloženi, osećaju da imaju povećane mogućnosti, da nemaju nikakvih stega, hiperaktivni su.

Štaviše, ponašanje zavisnika može da se oceni i kao manijakalno. To se ispoljava u poremećaju rasuđivanja, impulsivnosti, u naglom preuveličavanju značaja sopstvene ličnosti, mogućnosti, u kompulsivnim i ponavljajućim aktivnostima.

Često se može primetiti psihomotorno uzbuđenje.

Kod uzimanja isuviše velikih doza ili kod dugih epizoda – euforija može biti u kombinaciji sa uznemirenošću i razdražljivošću.

Nisu retke ni psihoze, kokainski delirijum, paranoja i psihoza koji imaju tranzitorni karakter.

Sve to nestaje kada se završi kokainska epizoda. Ovaj defekt nestaje nakon noćnog sna. Ponekad su prisutne psihotične epizode koje traju po nekoliko dana i više.

Dugotrajne kokainske paranoidne napade treba diferencirati od autonomnog psihičkog oboljenja isprovociranog upotrebom kokaina.

Kod kokainske intoksikacije tipična su dva suprotna afektivna stanja.

Euforija i diseuforija.

Kod dugotrajne upotrebe kokaina jedno stanje prelazi u drugo tako što poništava i pobućuje efkat prethodnog. Pacijent pati od tzv. emotivnog stresa. To traje sve dok progresivna tolerancija ne zasmeta euforiji i ne nastupi stabilni diseuforijski status. Taj status se menja sa snom i završava – depresijom.

(Fakti)

Tweet