Politička prekretnica Evrope

Politička prekretnica Evrope

10 januara 2015

pol-marina-ragusPiše: Marina Raguš

Francuska je u šoku i žalosti, ostatak Evrope u komešanju. Saosećaju u žalosti svi koji su i dalje okrenuti racionalnom rasuđivanju. Nikom normalnom scene terora ne mogu izazvati drugčije reakcije-osim užasa i empatije s žrtvama. Uostalom, na prvo su računali oni koji su smislili da Pariz brutalizuju, tog prepodneva, 7. januara, tek započete godine.

U 11.30, u 11. Arondismanu, u Parizu, izvršen je teroristički napad na redakciju satiričnog lista „Šarli Ebdo“. Ubijeno je deset članova readkcije lista i dvojica policajaca. Među ubijenima su i četvorica poznatih karikaturista Žan Kabu, Bernar Tinju Verlak, Žorž Volinski i karikaturista i glavni urednik Stefan Šarbonije. Presudila im je „olovka“.

O Ebdou, manje-više, sada se mnogo toga zna: da su bili stalno izlagani pretnjama, da im je zgrada nekoliko puta demolirana eksplozivnim napravama, da je glavni urednik pod policijskom pratnjom od 2011… Takođe, da je satira često prelazila granice ukusa vređajući verske osećaje pripadnika različitih vera, pa i Islama. Jer, Ebdo je umeo da u karikaturni i satirični oblik izražavanja (po)stavi sve veroispovesti i tako prokomentariše svakodnevnu realnost. Kada je reč o Islamu, nekoliko puta im je savetovano da ne dolivaju ulje na vatru, ali je redakciji Ebdoa sloboda izražavanja bila iznad svega. I, na to su imali pravo!

Podjednako, koliko imaju prava svi oni koji pripadaju islamskoj veroispovesti a sada strepe da ih na kategorizuju u red radikalnih islamista. Jer, većina to nije! Konačno, jedan od ubijenih policajaca bio je musliman. Platio je životom jer je pokušao da pomogne nesretnim ljudima u Ebdou.

Stoga, postavlja se pitanje da li će ovaj teror roditi neki novi ili će preokret ići na drugu konstruktivniju stranu. Na ovu dilemu niko ozbiljan još uvek ne može da ima odgovor. Ali se svi slažu da će sedmi januar 2015, biti prekretnica kako u francuskom političkom životu, tako i u ostatku Evrope. Treba znati da je islamofobija, poput anti-imigrantske politike počela da okuplja sve veći procenat građana najuticajnijih zemalja Starog kontinenta. Samo u Drezdenu (Nemačka) 5. januara, 18 000 ljudi prisustvovalo je skupu protiv „islamizacije Evrope“. Organizator skupa je PEGIDA koja redovno održava proteste širom nemačkih gradova.

Francuska koja mesecima polemiše preko medija o poziciji Islama u ovoj državi, politici prema imigrantima, predstavlja sve dublje polarizovano društvo koje sve snažniju podršku daju desnom krilu političkog spektra. Ili, Nacionalnom frontu Mari le Pen. Ne bez razloga se le Penova sve češće pominje kao najozbiljniji kandidat za predsednika Francuske na izborima 2017. godine. Nacionalni front je potpisao ozbiljne izborne rezultate i beleži porast pristalica i simpatizera. Poslednji tragični događaj, sasvim sigurno ojačaće ulogu francuske desnice u događajima koji slede. Ekonomski devastirana, socijalno obespravljena i osiromašena nacija svakako ulazi u politički turbulentan period. Da li će se ideološke borbe zadržati debatama fokusiranim na trendovskim narativima: anti-imigrantske i anti-islamske politike s snažnim porivom izlaska iz EU, pa tako i vraćanju nacionalnim atributima, ostaje da se vidi.

Većina mejnstrim analitičara teroristički napad na „Šarli Ebdo“ vidi kao „opasan momenat“ za Evropu koji će biti teško kanalisati u situaciji naraslih socioekonomskih tenzija koje su inicirale porast ekstremista na svim postojećim polovima društva.

Da li će Šarli Ebdo biti okidač za eskaliranje ksenofobičnih i anti-islamskih sentimenata širom Starog kontinenta? Hoće li (ipak) biti razuma? Neka su od pitanja koja se postavljaju bez jasnih odgovora ali sa strepnjom i ne malim strahom da su aveti prošlosti izašli iz boca i (ponovo) se uselili u naše živote podsećajući nas da strahote poslednjeg svetskog rata baš i nisu tako daleko od nas.

Kakogod, širom Evrope spontana i masovna okupljanja u znak pomena na stradale članove redakcije Ebdoa obeležila su 8. januar dan žalosti u Francuskoj i strepnje za ostatak sveta.

I ukoliko je „Je suis Charlie“ (Ja sam Čarli) parola borbe za slobodu izražavanja i protiv terora, verujemo da će s njom na usnama mnogi pripadnici Četvrtog (medijskog) i narastajućeg Petog staleža beležiti svaki dan! Samo treba se podsetiti da su mnogi novinari, zviždači i svi oni hrabri ljudi koji su slobodom i životima platili borbu za istinu upravo stanovnici i zapadne u najvećem procentu hrišanske civilizacije. Kao i da teror ima više lica i naličja kada mu je „legitimna“ meta: pokorni građanin sveta.

Konačno, upravo zbog svega (prethodno napisanog) odlučili smo da započetu temu: Kraljevi i kraljice torture odložimo za sledeći put u nadi da nas neće presresti još neki teroristički napad nastao kao povratni udarac kampanje „Rat protiv terora“.

Danas Francuska žali, ostatak sveta strahuje i saoseća i stoga danas treba ostaviti sve debate za neki dan kasnije i dobro promisliti o tome za koje se vrednosti svi zalažemo.

Jer, kako stvari stoje:

Svi možemo (ako već i nismo) postati Šarli.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



5 komentara

  1. LADY GAGA / četnikuša mlada.......... says:

    Marina, nalupeta se ti,sestro slatka,ko maxim po diviziji. Kakva bre ksenofobija? Sa pravom u Nemačkoj demonstriraju protiv hordi Turaka i ostalih Tatara, koji od hrišćanske Evrope prave pašaluk, a nas SRBE boli levo mydo za to što se tamburaju po Parizu,jer su ti isti,rekoh,karikaturisti pravili uvredljive karikature na račun pobijene srpske nejači. Sa đavolom su tikve sadili,sada im se o glavu obijaju,i dosta bre tog foliranja i teatralnog žalovanja za onima koji su nam o glavi radili. Sa jedne strane su žvalave turbanlije sa koljačkom tradicijom,a sa druge judeomasonska i antipravoslavna srbomrzačka drolja Eurepa, a svi zajedno oastrašćeni srbofobi i učesnici u genocidnim radnjama protivu Srba. Jel ti Marina zaista misliš da je bilo kom pravom Srbinu zasuzilo oko na dešavanja u sifilističnom Parizu? E pa nije. Žao nam je što se sve brzo završilo,jer je direktan prenos fašističke CCN i rasističke BBC puš-karanja bio jedini zanimljiv program na srpskim tv zadnjih deset dana.

  2. ARTILJERAC says:

    Ja sam Srbin nisam taj tvoj čarli i nemoj mene tu gurati. Pogledaj Marina šta je tvoj tvorac rekao na sve to http://srbin.info/2015/01/09/seselj-o-muslimanskom-terorizmu-u-francuskoj/ Marina licemernija si od francuza. Sad lepo idi upali sveće ispred Nigerijske ambasade jer su tamo ubili 2000 hrišćana. Ali ti nećeš otići jer tamo nema kamera.

  3. ARTILJERAC says:

    Evo pametnog francuza http://www.blic.rs/Vesti/Svet/525517/Le-Pen-Zao-mi-je-ja-nisam-Sarli

  4. Branislav G. Romčević says:

    Cvijanovićev tekst "Ja nisam Šarli Ebdo" na ovoj strani je briljantna analiza. Ovaj tekst gospođice Raguš samo služi da se još bolje vidi kvalitet Cvijanovićevog.

  5. Dobrivoje M. says:

    Jeste kojim slučajem pročitali tekst ili samo delove? Prvo, žena je oplela i Šarli zbog neukusa jer je blatio sve vere. Ali, kao što vi izražavate ostrašćenost i imate pravo na to (sloboda izražavanja) tako su i oni imali pravo. po, vama svima u redu je da zbog karikature nekoga likvidiraš?! drugo, direktno je udarila po Americi i rekla da su sav haos oni napravili: "direktna posledica rata protiv terora" Treće, Cvijanović je u pravu. On nije Šarli, on je Željko. Četvrto, zar sloboda nije proterana iz srpskog medijskog prostora i zar se u Srbiji ne "ubijaju" oni koji drugačije misle? Svi su proterani na Internet pa i tu ih sakate. Zar to i nije pravo poređenje izraženo u poslednjoj rečenici?! Peto, njena tema i nije ubistvo karikaturista već ono što dolazi a jeste teror na tlu Evrope pa i u Srbiji. Ali, vama izgleda da sve to nije bitno...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *