Politička šizofrenija

Politička šizofrenija

28 decembra 2013

121139_zarko-markovic-1_ifPiše: Žarko Marković

Godina političke šizofrenije u BiH je na izmaku, a da niko ne sme da se usudi da kaže da će sledeća biti drugačija. Nema šanse! Sledeća godina je izborna, a u njoj ludilo, po pravilu, doseže vrhunac. U odnosu na neke prethodne izborne godine, stvari će ove 2014. biti mnogo gore, jer vladajućima se opasno drmaju pozicije, dok se hvataju za slamke spasa, a opozicionari su namirisali krv pa jurišaju osokoljeni, jedva čekajući da uskoče u fotelje iz kojih, osim ljudi, teško da će biti moguće išta promeniti. Ako se vlast i promeni u oktobru, matrica vladanja u ovoj zemlji ostaće ista. Bar četiri naredne godine.

Politički diletanti iz senke koji čekaju svoju priliku da se usele u zgrade na Marijin Dvoru, zgradu Vlade ili Palatu Republike u Banjaluci, ni po čemu ne pokazuju da su spremni da nas povrate iz moralnog i društvenog sunovrata. Njihova metodologija zasnovana je na resavskoj školi, odnosno prepisivanju od onih protiv kojih se, lafo, bore. I oni kreiraju crne liste, etiketiraju nepoželjne, gube se u svojoj samodopadljivosti i dopuštaju da ih ponesu emocije. Manje su bahati samo zato što iza sebe nemaju instrumente budžeta i sile, ali revanšizam i ostrašćenost čine ih opasnim. Zato će se u tom presudnom oktobru naš birač, koji još ne dozvoljava da mu se politički stav kreira pod šatorom, biti prinuđen da bira između manjeg zla od dve grupe despota, primitivaca, narcisa, kočijaša i drugih jahača apokalipse.

Pametni, elokventni i računarski pismeni ljudi rekli bi da nas treba resetovati. Ali, nije ni to rešenje, jer nakon reseta se samo privremeno deblokiraju određeni procesi skloni blokadama. Nama treba mnogo jači zahvat na društvenoj mašini, koji podrazumeva pad sistema, i instaliranje novog, bržeg, modernijeg, efikasnijeg, i na kraju krajeva, poštenijeg. U praksi, međutim, to zvuči kao žestoka utopija.

Politički diskurs u ovoj zemlji spao je na najniže grane i nikome nije interes da ga pokuša podići na viši nivo. Političari to ne žele, a intelektualci, nazovielita, kojima obrazovanje i pamet služe kako bi se što bolje snašli u tom nakaradnom sistemu i zaradili što više, čekaju penziju u potaji. One koji bi hteli da nešto promene, sistem ekspresno označi kao crne ovce. I to preko medija, odavno izbačenih iz koloseka. U takvoj situaciji, dobrom delu sredstava informisanja, nije interes da se bave podizanjem svesti, već, potpuno suprotno, zajedno sa onima koji javno mnjenje kreiraju, doprinose neminovnoj društvenoj propasti. Dok se trude da opstanu, razapeti između političara i tajkunčića, jedino o čemu novinari ovde mogu da razmišljaju jeste kako da se što bolje uklope u novonastalu situaciju. E, takva će im (nam) biti i sledeća godina. Ko se bolje uklopi i preživi – pričaće.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *