Političko suđenje

Tweet

Piše: Čedomir Antić

Da li Đukanovićev režim zaista misli da će mu ovo proći? Da će šapatom, preko dirigovanog, partijskog, režimskog suda da zatre iskru narodne slobode u Crnoj Gori? Prvo uhapse, pa puste, onda dirigovani narodni predstavnici oduzmu imunitet, zatim podignu optužni predlog… Šteta je što suđenje ne može da bude tajno… A Đukanović i formalno ovlašćen u meri u kojoj u svojoj totalitarnoj i primitivnoj družini zaista i poseduje moći… Tada bi mogao da prvake opozicije u Crnoj Gori, predvodnike srpskog naroda u ovoj državi, hapsi kada hoće i koliko hoće… Može mu se… Pa pre nekoliko godina je njegovo režimsko sudstvo omogućilo da u pritvoru mesec dana leži maloletni sin Andrije Mandića, predsednika Nove srpske demokratije… Time je Crna Gora ponovo zadivila Evropu pošto tamo maleletnici nemaju tako dobar status.

Đukanović i njegovi saučesnici misle da su oni država… Pa je moguće da prezir i odvratnost koje svako normalan mora osećati prema njima, vlastodršcima što više ne rade ništa drugo nego građanima Crne Gore oduzimaju godine, mogu biti kvalifikovani drugačije nego kao rodoljublje?

Kakav je to ustavni poredak koji su navodno ugrozili Andrija Mandić i Slaven Radunović? Da li je uopšte moguće ugroziti ustavnost države čija vlast redovno falisfikuje izbore? Da ustav možda nije lažni „prešijednik Filip“? Da li se dobro sećam ili ustav garantuje slobode i demokratska prava kojih u Crnoj Gori nema? Postoji li neki evropski premijer i socijalista koji javno kaže da će se boriti protiv jedne crkve (kojoj pripada većina građana) i zalagati za drugu? Zar nije ono Crna Gora prihavtila neke obaveze oko promene ustava, donošenja identitetsih zakona, kako bi napredovala ka punopravnom članstvu u EU? Ako je sve ovo tako onda Mandića i Radunovića treba odlikovati, a ne progoniti na ovaj bedni, nečojstveni i kukavan način?

Nekadašnji vunderkindi vlasti, kao i njihov mentor Slobodan Milošević, misle da je najvažnije da podele i utišaju opoziciju… Zatrta opozicija i stalno pronalaženje nekih „pozitivnih“, „ora“-ha i sličnih… Propuštanje navodno umerenih i progon istinskih opozicinara… Ulagivanje strancima, korumpiranje srpskih vlada… Da li stvarno misle da je to ispravna računica?
Da sam na mestu Mila Đukanovića i njegovih sakrivaca nikad se ne bih poigravao političkim procesima. Pre svega uvek postoji granica koju jedan političar, posebno takvog neodređenog, želatinastog, ljigavog tipa, ne sme da pređe. Političkii proces protiv Mandića i Radunovića podstiče nas, njihove poštovaoce, istomišljenike i prijatelje da osnujemo jedan komitet za njihovu odbranu. Tokom sledeće sedmice biće objavljeno osnivanje odbora u Beogradu, glavnom gradu matične države srpskog naroda. Odbor će u svoj sastav uzeti ugledne javne ličnosti međunarodnog ugleda i pomoći javnoj i pravnoj odbrani progonjenih srpskih vođa…

Videćemo kako će se poslednji diktator u Evropi nositi sa pritiskom međunarodne javnosti. Takođe, njegova dva „prijatelja“ u Begradu istrošila su „izdajničku rezervu“ sponzorišući dolazak Hašima Tačija na mesto predsednika „Republjik Kosova“. Sada do izbora, tačnije do fomiranja nove vlade u Srbiji, nema prostora za tolerisanje inače uvaženih podgoričkih drugara očigledno nesposobnih da vode politiku koja nije motivisana šovinističkom mržnjom prema srpskom narodu u Crnoj Gori i Srbiji. Srbija se već obrukala što toleriše sramotne crnogorske ekstradicije svojih građana rasističkim sudovima Republike Hrvatske. Srpska vlada već je propsutila da reaguje na bestidno otimanje državljanstva Predragu Popoviću, tadašnjem narodnom poslaniku u Skupštini Crne Gore…

Događaji od prošlog oktobra predstavljaju jednu stepenicu ka demokratskoj Crnoj Gori. Koliko god režim verovao da postoji mogućnost povratka niz te stepenice, to svakako ne može biti slučaj. Sudbinu je moguće samo odlagati, ali ni to u nedogled. Uskoro neće više biti šta da se izda u zamenu za podršku stranih sila. Osoba koja je je spojila ideje socijalizma i sultanata neće biti više od značaja za odnose NATO-a i Rusije. Sada su samo važne beskompromisnost i upornost… Sila je, kako je lucidno primetio Borhes, poslednje utočište slabog… Na čast je srpskom narodu što brani slobodu i čast države koju je u prošlosti bio i osnovao koju mu otima grupa bivših komunističkih aparatčika čiju su vlast obezbedile izdaja, savitljivost, beskrupuloznost i mržnja…

Kada dođu sloboda, deokratija i ravnopravost svih naroda, zajedno sa režimom, baš kao i u Srbiji 2000. godine, zauvek će nestati i sve one satelitske partijice koje su lično i stranačko stavile iznad načela i građana… Vreme je da se pokaže ko krši svaki ustav i izdaje svaku zemlju u kojoj vlada – što DPS i njegovi prethodnici komunisti tradicionalno rade. I u Srbiji je došao čas da se kaže da više nema nazad. Izdaja sunarodnika mora postati deo prošlosti – u suprotnom Srbija će ostati bez budućnosti.

(Napredni klub)

Tweet