Poljska studija o Kosovskom boju

Tweet

Poznanjska katedra za istoriju Univerziteta Adam Mickjevič i Institut za balkanistiku UAM u pogledu izučavanja Balkana i Srbije spadaju u najaktivnije u Poljskoj (Vitold Šulc, Jan Lešni, Ilona Čamanjska, Ježi Jauzinjski, Tadeuš Čekalski, Zđislav Grot, Vojćeh Ščepanjski i dr.). To između ostalog potvrđuje i nedavno objavljena studija o Kosovskom boju, čije pisanje je započeo prerano umrli profesor Jan Lešni (1947–1994) a dovršila Ilona Čamanjska. Profesor Lešni je objavio više kapitalnih studija iz oblasti medievistike: „Arhaični oblici plemenskih i državnih granica Zapadnih Slovena uVIIi VIIIveku”,„Ćirilo i Metodije – apostoli Slovena. Njihovo delo i sudbina”, „Studije o počecima srpske monarhije Nemanjića”, bio je koautor  „Istorije Albanije i Kosovske bitke”,  preveo je „Letopis popa Dukljanina”i „Mickjevič i Jugosloveni”Ljubomira Đurkovića i objavio niz radova iz oblasti srednjovekovne istorije i arheologije Balkana. Ilona Čamanjska je takođe profesor Poznanjskog univerziteta Adam Mickjevič, proučava i predaje istoriju Srednje i Jugoistočne Evrope od 15. do 18. veka, direktor je Instituta za balkanistiku UAM i redaktor više publikacija koje je Institut objavio. Autor je studija: „Moldavija i Vlaška u odnosu na Poljsku, Mađarsku i Tursku u 14. i 15. veku”, „Drakula. Vampir, tiranin ili junak?”, „Višnjovjecki. Monografija roda”, koautor je „Rečnika vladara srednjovekovne Evrope”, „Rečnika vladara novovekovne i savremene Evrope”…

Nedavno objavljenu, dosad najkompletniju poljsku studiju o Kosovskom boju (Poznanj, 2015) posvetila je profesorima Janu Lešnom i Jelki Ređep, najzaslužnijim za nastanak ovog dela, koje je počeo da piše profesor Lešni, izrazivši zahvalnost i profesorima Laslu Rokaju i Svetlani Tomin. Studija se sastoji od devet poglavlja: Izvori i istoriografija, Balkan između Maričke bitke (1371) i Kosovske bitke (1389), Neposredni uzroci rata iz 1389. i koalicije angažovane u ratu, Ratna veština glavnih rivala, Koncentracija vojske i putevi marša, Lokalizacija bojnog polja, Tok bitke, Rezultati Kosovske bitke, Tradicija i mitologija Kosovske bitke, sa iscrpnom bibliografijom, ilustracijama, mapama, indeksima.

Koristeći rezultate veoma kompleksnih istraživanja (arheologija, geografija, politička, društvena i kulturna istorija srednjovekovne Srbije i njenih suseda) profesora Lešnog, veoma cenjenog od strane srpskih medievalista, dopunila ih je svojim rezultatima istraživanja srednjovekovne Mađarske i Rumunije, kao i nizom evropskih, turskih, albanskih izvora. Uoči predaje knjige u štampu još jednom je u jesen 2014, tokom jednoipomesečnog boravka u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Dubrovniku i Makedoniji proverila lokaciju na kojoj se Kosovska bitka odigrala, koliko kilometara je sa svojom vojskom prešao turski sultan Murat, a koliko knez Lazar i njegovi saveznici, zbog čega, po njoj, Vuk Branković nije izdajnik i mnogo šta drugo. Dosta pažnje posvetila je kosovskom mitu i srpskim narodnim pesmama, osobito u analizama pojedinih junaka, stvarnih i literarnih. Veoma detaljno je obradila poglavlja o organizaciji obe vojske, naoružanju, poreklu oružja, upotrebi tokom bitke, trajanju bitke, s obzirom na neslaganja na te teme u istorijskim izvorima.

Veoma savremeno je obrazložila pojmove tradicija i mitologija, sindrom mučenika i sindrom izdajnika, koji, po Čamanjskoj, nisu samo srpska specifika već i drugih naroda, između ostalih Turaka. Jer, Kosovska bitka je spadala u retke u kojoj su poginula oba vladara, Murat i Lazar. I jedan i drugi nisu tretirani kao gubitnici već kao mučenici, koji su se borili u svetom ratu, jedan za islamsku, drugi za hrišćansku veru, odrekavši se carstva zemaljskog, izabravši carstvo nebesko. Slično su tretirani i junaci Kosovske bitke, čija je najveća vrlina što su izginuli u najznačajnijem boju u srpskoj istoriji, bez obzira da li su stvarno postojali ili su bili mitski. Posebnu pažnju posvetila je uobličavanju kosovskog mita u Vojvodini posle Velike seobe Srba, Fruškogorskim manastirima, školama narodnih pevača, s obzirom da su ih Habsburgovci naseljavali da bi se borili s Turcima i protiv prodora islama, kao i da su kosovski mit i narodna poezija uticali na razvoj srpskog jezika, književnosti i kulture uopšte u 19. veku.

Knjiga Ilone Čamanjske, pored izuzetnog vladanja problematikom napisana je s retkom objektivnošću, da bi je zbog toga trebalo uvrstiti u obaveznu literaturu o toj za nas veoma značajnoj temi, a možda i prevesti.

(Politika)

Tweet