Polovina građana EU govori samo jednim stranim jezikom

Polovina građana EU govori samo jednim stranim jezikom

30 septembra 2013

euflagZvanični cilj Evropske unije iza kojeg stoje i šefovi država i vlada članica glasi da bi svaki Evropljanin, osim svog maternjeg jezika trebalo da govori još dva strana jezika. Međutim, prema jednom ispitivanju svega polovina građana ove zajednice država govori samo jedan strani jezik.

Razlike među pojedinim članicama su ogromne. Na listi zemalja s najvećim procentom građana koji vladaju nekim stranim jezikom je Luksemburg gde 99 odsto građana tečno govori neki strani jezik. Slede Švedska i Malta gde preko 80 odsto građana vlada jednim stranim jezikom (uglavnom engleskim). Na dnu lestvice su Francuzi i Britanci. U Francuskoj svega 14 odsto građana vlada engleskim, dok francuski govori svega sedam odsto Britanaca.

“U Evropskoj uniji imamo 24 službena jezika i više od 60 regionalnih jezika manjina. I mi želimo da slavimo ovu raznolikost. No mi istovremeno želimo i učenike i odrasle da ohrabrimo da više vremena investiraju u učenje jezika“, kaže Denis Ebot, portparol evropske poverenice za kulturu Andrule Vasiliu, koji pored engleskog govori i francuski, ali i pomalo poljski, nemački, grčki pa čak i velški.

Šef Evropskog centra za strane jezike u Gracu, Poljak Valdemar Martinjuk, živ je primer onoga za što se ustanova na čijem je čelu zalaže. Lingvista, koji osim nemačkim, vlada i ruskim, švedskim, engleskim, francuskim i odnedavno i makedonskim jezikom nije baš oduševljen kada govori o školama kao mestima gde se uče strani jezici.

“Škole nisu baš uvek najbolji posrednici između različitih jezika. Učenje jezika bi zapravo trebalo po svojoj prirodi da bude prijatan i zabavan proces. No jezici obično presednu kada se pretvore u klasičan nastavni predmet“, primećuje Martinjuk.

Međutim, mnogi jezici muku muče u borbi protiv sve jačeg uticaja engleskog. U institucijama Evropske unije važniji spisi se prevode na sve službene jezike EU, ali u svakodnevici je engleski na prvom mestu.

“Na tržištu rada se često više ne ističe potreba poznavanja engleskog jer se to samo po sebi podrazumeva. Ali zato se traži poznavanje manjih jezika za specifične potrebe“, kaže Martinjuk.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *