Помирења нема без истине

Pomirenja nema bez istine

27 juna 2015

CEDOMIR Antic 7876Piše: Čedomir Antić

Srbija se značajno promenila od 1995. godine. Ni svet više nije isti. Jedino što se vrlo malo ili nimalo nije promenilo to je politika Zagreba i bošnjačkog Sarajeva. Pre deset godina, kada je obeležavana desetogodišnjica masakra Bošnjaka u Srebrenici, Srbija je učinila nešto što susedne zemlje nisu, čak ni kada je reč o daljoj prošlosti. Reč je o iskrenom suočavanju sa zločinom i sasvim prirodnim, unutrašnjim podelama i nedoumicama koje ga prate. Pre deset godina srpski predsednik je otišao u Srebrenicu. Mnogo više pažnje je posvetio Srebrenici nego stratištima hiljada srpskih žrtava koje su tokom rata pale u tom delu Podrinja. U Bratunac je pred spomenik srpskim žrtvama poslao svog savetnika. Godinu dana ranije, u svojoj inauguracionoj besedi govorio je i o zločinu u Srebrenici. Upravo o desetoj godišnjici zločina među sedamnaest visokih oficira i državnih dužnosnika koje je uhapsila i izručila srpska država bili su i oni koje će Haški tribunal osuditi na doživotne robije zbog zločina u Srebrenici. Srbiji se godinama posle ipak sudilo u Hagu, po tužbi koju je protivno Ustavu BiH podnelo bošnjačko-hrvatsko vođstvo ove države. Tužili su samo Srbiju, ne i Crnu Goru. Namera je bila da Srbiji bude nametnuti „punski mir” i reparacije vredne milijarde evra. Zbog interesa SAD i EU ova tužba nije prošla. O petnaestoj godišnjici zločina Narodna skupština Srbije donela je rezoluciju o zločinu u Srebrenici.

Za to vreme u Sarajevu i Zagrebu su političke elite ostale u mentalnom stanju rata. Postoji težnja da masakr u Srebrenici bude predstavljen kao zločin nad svim zločinima na ovim prostorima, koji opravdava mnogo toga drugog i ukida mnoga prava. Britanska vlada je 2005. podsticala isticanje bilborda sa slikama iskopanih leševa širom Beograda. I danas Britanija predlaže rezoluciju koja ističe termin genocid i zapostavlja pomirenje i srpske žrtve. Iz Londona nam stiže aktivista nameran da organizuje performans sa brojevima i ležanjem na beogradskoj ulici. Među onima koji su se javili da učestvuju jeste i generalsko unuče koje se svojevremeno mnogo naljutilo kada je britanska policija zadržala Ejupa Ganića pod optužbama za masakr u Dobrovoljačkoj ulici…

I dok će europski aktivisti ležati u Beogradu sa brojevima u rukama, u Švajcarskoj je po poternici Srbije uhapšen Naser Orić. Oslobođen u Hagu, baš kao što su oslobođeni skoro svi optuženi za zločine nad Srbima (kao i neki Srbi za koje je javnost sumnjala da sarađuju sa SAD). Ostao je neosuđen i u Sarajevu uprkos teškim optužbama. Upravo su pre dva dana srpski i hrvatski poslanici u zakonodavnoj ustanovi Bosne i Hercegovine loše ocenili to tužilaštvo. Srpsko tužilaštvo za ratne zločine osudilo je u 90 odsto slučajeva Srbe. Kad god nekog Srbina slučajno oslobode, dođu na stub srama. Tužilaštvo u Sarajevu gotovo da i nije sudilo ubice hiljada srpskih civila, većina optuženih u BiH su Srbi, a razlikuju se i kvalifikacije za iste zločine.

O kakvom pomirenju mi danas govorimo kada organizacioni odbor za obeležavanje godišnjice zločina u Srebrenici preti otkazivanjem ove komemoracije ukoliko Naser Orić ne bude pušten iz Švajcarske? Za neupućene, u Hrvatskoj su vrlo kivni na generala Dragoljuba Mihailovića (koji za vreme rata nije stupio na njeno tlo), a tokom Drugog svetskog rata su u današnjim granicama Hrvatske četnici – prema hrvatskim statistikama iz vremena Broza – ubili sve zajedno manje Hrvata nego što su Orićeve trupe ubile Srba u nekoliko opština…

Inicijator komemoracije u Beogradu kaže kako je potrebno da priznamo genocid kao Nemci nacističke zločine i holokaust. Na stranu neukusni istovetni pristup zločinima koji su svi gnusni, ali se i razlikuju… Odakle nekome pravo da se odriče uspomene na zločine nad tuđim bratom, ocem, ćerkom ili rođakom?

Nameravam da dođem na beogradski skup obeležavanja zločina u Srebrenici. Neću ležati, ni nositi broj. Ne želim ni da smetam. Mislim da je red da tamo, ili u blizini, gde policija dozvoli, stojim u spomen na sudiju Slobodana Ilića, za koga navodi optužnice kažu da mu je Naser Orić iskopao oči i zatim ga zaklao.

Pomirenja nema bez istine. Kao i bolesti, i zločini zahtevaju, svaki ponaosob, poseban pristup, a pomirenje – baš kao i lečenje – različitu metodu. Ako se gnušam zločina koje je počinila vojska mog naroda, koju smatram svojom, to ne znači da treba da pomažem napor druge strane da političkom upotrebom zločina promeni mirovni ugovor. Ali, čak ni istina i pravda neće biti dovoljni za pomirenje dok svi narodi ne dobiju ona prava za koja su, od Slovenije do Kosova, upravo britanski i američki političari, bili spremni da ratuju.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Sale says:

    Izmišljeni genocid u Srebrenici bio je najveći trijumf pranja mozgova u pogledu ratova protiv Srba..........https://zlj13051967.wordpress.com/2015/06/19/izmisljeni-genocid-u-srebrenici-bio-je-najveci-trijumf-pranja-mozgova-u-pogledu-ratova-protiv-srba/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *