Понижена просвета и бестидна власт

Ponižena prosveta i bestidna vlast

22 oktobra 2015

jovo-bakic 567Piše: Jovo Bakić

Predsednik Nikolić je dobio diplomu, premda nije znao na kojem je smeru od dva postojeća studirao, a ministar Stefanović i gradonačelnik Beograda Mali imaju i doktorate. Zli jezici vele da je potonji plagirao doktorat jednog profesora iz Eritreje, pa mu je stoga članak koji je objavio u nemačkom časopisu povučen. Ministar Stefanović je uglavnom svoj doktorat napisao na osnovu dve knjige, a nađen mu je, takođe, plagijat izvesnih delova inače sasvim nerelevantnog štiva na osnovu kojeg mu je komisija na nezakonit način (jer od petoro članova komisije samo su dva prisustvovala odbrani) priznala doktorat. Činjenica da niko od pomenutih, kao ni njihovih mentora ni članova komisije, izuzev žrtvenog jarca u liku bivšeg rektora Megatrenda, nije snosio nikakve posledice jasno govori o prirodi vlasti i univerziteta u Srbiji.

Nisu, međutim, samo ove dobro poznate činjenice razlog da se vlast nazove bestidnom. Naime, nastavnik u gimnaziji sa desetak godina radnog staža imao je u u septembru tri hiljade dinara manju platu od prosečne u republici. Razlika je još poraznija kada se njegova plata uporedi s prosečnom u Beogradu, jer iznosi oko dvanaest hiljada dinara manje. Istovremeno, gimnazijski profesor koji je 40 godina radio na najbolji mogući način, o čemu svedoči činjenica da je iz njegove varoši gotovo u svakoj generaciji bilo po nekoliko solidnih studenata sociologije, prima penziju u iznosu od 35.000 dinara. Ima učitelja u penziji, „srećnika” kojima je nisu smanjili, koja ne iznosi ni 25.000 dinara. Poruka njihovim sinovima, kćerima i unucima jeste da se u Srbiji apsolutno ne isplati ni školovanje ni vredan i pošten rad.

Šta o tome kaže ministar Verbić? Šta o tome kaže Aleksandar Vučić? Da li se stide, ako znaju u kakvoj situaciji se nalaze oni koji treba da vaspitaju i obrazuju i njihovu decu? Zar ne misle da nastavnici treba da budu uzor mladim generacijama? Zar nastavnik ne treba katkad sebi da priušti novo odelo ili neku knjigu ili računar kada mu se stari pokvari, da ode u pozorište, na more?

Pritom se i u javnosti neretko može čuti kako nastavnici zapravo manje rade od propisanih osam sati dnevno. Ništa nije pogrešnije, jer nastavnik mora, ako radi kako valja, da bude apsolutno usredsređen tokom nastave sve vreme, gotovo kao pilot. Svaka greška se u nastavnikovom radu odmah vidi, a deca, mala i velika, umeju da budu pravedni, ali neretko i nemilosrdni ocenjivači nastavničkog rada. Osim toga, nastavnici se za nastavu moraju ozbiljno pripremiti, ako ne žele da budu ismevani kao neznalice. Oni ne rade samo kada u školama učenicima predaju znanje, već rade i u kući dok se pripremaju, listajući stručnu literaturu i ploveći internetom u potrazi za zanimljivim podacima, kako da znanje na najbolji način učenicima predaju. To su, takođe, časovi vrednog rada koji se ne vide, a u zbiru s vidljivim nastavnim časovima mogu iznositi i daleko više od predviđenih osam sati.

No, deca u Srbiji bi mogla zaključiti da su njihovi nastavnici obične idealističke budale, jer samopregorno rade za sitan novac, dok se pametni stranački borci zapošljavaju u javnim preduzećima i opštinama, a da neretko i ne dolaze na posao. Uistinu, pisac ovih redaka je iz vrlo pouzdanog izvora saznao pre nešto više od godinu dana da je u jednoj beogradskoj opštini u tom trenu više od 50 „naprednih“ ljudi primalo platu, uprkos činjenici da se na poslu nisu pojavljivali. Kada ih je jedan opštinski funkcioner sazvao i rekao im da bi dobro bilo da se pojave, pošto ima šta da se radi (štaviše, obećao im je i povišicu), to je ostalo bez efekta. Naime, ugodnije je pare primati za nerad, a može se i nešto drugo (ne) raditi za još novca. Istovremeno, vlada smanjuje broj radnih mesta u prosveti i zdravstvu (lekari koji znaju nemački svakako će pacijente u Srbiji prepustiti njihovoj sudbini) radi ušteda u javnom sektoru i smanjuje im za deset odsto plate (penzionerski bogatuni su još više kažnjeni, a slavni Ustavni sud je još slavnije presudio da je smanjenje stečenih prava u skladu s Ustavom, čime je sudska vlast sebe dovela u slugansku poziciju prema izvršnoj vlasti).

Doista, stranački borci koji platu primaju, a ne rade, bili su poznati i za vreme prethodne vlasti, one do 2012. godine, i zbog toga je pravedno bilo što se vlast pre tri godine promenila, ali je položaj prosvetara i lekara, iako daleko od dobrog, bio kudikamo manje loš. Uopšte, zdravo i prosvećeno stanovništvo je neophodni, iako ne i dovoljni, uslov ne samo njegovog blagostanja, već i održivog privrednog rasta. Vlada koja to ne shvata, ništa nije razumela, a uz to je i bestidna.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *