Ponovno suđenje Gavrilu Principu

Ponovno suđenje Gavrilu Principu

12 maja 2013

slika-25-12-23-17-49_darkoPiše: Dr Darko Tanasković

Veliki rat je bio okončan, ili nije…“, ovom nedovršenom, upitno otvorenom rečenicom završava se poglavlje „Pandemija“ u romanu Aleksandra Gatalice o Prvom svetskom ratu. Odista, da li je taj Veliki rat ikada stvarno okončan? Ili je, možda, poznati britanski istoričar Fromkin bio najbliži istini kad je svoju sjajnu studiju o učincima Prvog svetskog rata proročki naslovio „Mir kojim je učinjen kraj svakom budućem miru“?

Već odavno je postalo jasno da se ovi uvidi i po(r)uke ne ograničavaju samo na Bliski istok, kojim se Fromkinova knjiga u prvom redu bavi. Balkan je, to postaje sve očiglednije, zlosrećno geopolitičko blizanče Bliskog istoka.

Da se, stoga, još jednom vratimo Gataličinoj raskošnoj freski: za Živku Šnajderku, koja, nečiste savesti, u času oslobođenja beži iz Beograda, „Veliki rat se završio kada je okrenula glavu ka zemunskoj strani i tamo videla puteve koji će je prividno ravnom putanjom odsad voditi jedino ukrug“.

Kako se približava stogodišnjica Prvog svetskog rata, stiče se neodoljiv utisak da Živka Šnajderka ne samo da nije jedina ili jedna među malobrojnima koje je kraj Velikog rata poveo prividno ravnom putanjom koja vodi jedino ukrug, već da se mnogi, nečiste savesti i sumnjivih namera, i na Balkanu i u Evropi na razne načine spremaju da istorijsku vertikalu kojoj na mapi kretanja čovečanstva objektivno pripada ishod te tragedije miliona iskrive i saviju ukrug, u svojevrsnu budućnost prošlosti.

I do naše javnosti sve češće dopiru odjeci rovovske bitke za nametanje logike kojom će se naredne godine rukovoditi međunarodna kampanja obeležavanja stogodišnjice rata u kojem je Srbija bila među najvećim stradalnicima, ali i najčasnijim pravednicima i nesumnjivim pobednicima. U prvi plan se sračunato istura simboličnost Sarajevskog atentata, kao zločinačkog čina kojim je ukresana prva varnica nadolazećeg požara. Za vlasti grada na Miljacki, i za ceo bošnjački nacion, ovo je nova marketinška prilika da se pažnja svetske javnosti skrene na Sarajevo, dok je za Francusku, glavnog finansijera manifestacije, motiv „promovisanje mira i pomirenja“, kao poruka budućnosti i mladim generacijama.

O Gavrilu Principu se, istovremeno, u Šeheru, ali i u Parizu, govori i piše kao o „srpskom teroristi“, s naglaskom na „srpskom“. Kakva principijelnost! Pa morali bi biti bar malo zahvalni nesrećnom mladiću koji im je svojim neustrašivim činom obezbedio istorijsko uporište za revizionistički zaokret unazad. Sve dok principi u gledanju na pouke Velikog rata, na sve njegove učesnike i žrtve, ne budu oni na kojima, primera radi, počiva roman Aleksandra Gatalice, rat se neće završiti, a svi ćemo se beznadežno vrteti ukrug.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *