Popisna groznica

Popisna groznica

21 avgusta 2013

boristhPiše: Boris Knežević

Da li sam jedini kome se čini da pripreme za predstojeći popis stanovništva u Bosni i Hercegovini sve više poprimaju euforiju koja inače prati održavanje opštih ili lokalnih izbora?Može biti da se takav utisak stiče i zbog toga što smo popis, hvala Bogu i domaćim političarima, konačno dočekali posle dvadeset i kusur godina. Ako nas kolektivna histerija i trnci podilaze svake druge godine, kada se sa ekrana ne skidaju nasmejane face prodavaca magle koji obećavaju med i mleko kada se dočepaju vlasti, kako da čovek ostane miran pred naredni spektakl, gde će nam popisivači dolaziti na noge i pitati nas o svemu i svačemu? Makar ne moramo ustajati u cik zore i gurati se sa penzionerima na biračkim mestima. Oni, mislim na penzionere, izgleda jedini nisu izgubili nadu da svojim glasom mogu nešto da reše i da će od pokazane građanske discipline kad-tad imati vajde.

Da nema popisa, ili da su ga kojim slučajem još malo odložili, velike muke snašle bi i nas novinare. O čemu bismo pisali i kakve teme bi „kopali“ u gluvoj letnjoj sezoni, kada čak ni Ranka Mišić ne izdaje saopštenja u kojima se satire od brige za radnička prava? Ovako, sve teče fino i regularno.

Zbog popisa je svanulo i političarima, koji dokazano teško funkcionišu bez raznih marifetluka. Do izbora je ostalo više od godinu dana i teško je u samo praskozorje nove predizborne kampanje voditi bitke za bolje fotelje. Pošto će u oktobru konačno prebrojati koliko nas ima, eto fantastične prilike da se i razni funkcioneri, opštinske guzonje i kancelarijski miševi sa stranački podobnom članskom kartom dočepaju mesta u popisnim komisijama, gde će uz minimum rada dobiti maksimalne honorare.
Ne treba zanemariti i onu presudnu, nacionalnu dimenziju predstojećeg popisa stanovništva, koji bi lako mogao da sruši stare mitove i stereotipe o dobrim i lošim momcima u BiH.

Recimo, šta ako popis pokaže da su Bošnjaci ubedljivo najbrojniji narod u ovoj zemlji? Kako će kreatori teorije o „surovom genocidu i etničkom čišćenju“, najbrutalnijem koji se dogodio posle Drugog svetskog rata, objasniti na osnovu čega su svetskoj javnosti štancali priče o stotinama hiljada ubijenih, proteranih, silovanih? Šta ako predstojeći popis prikaže rezultate da su Srbi praktično izbrisani sa etničke mape Federacije BiH, gde ih je pre rata živelo najmanje pola miliona? Ili, na primer, da je broj Bošnjaka koji su se vratili u Republiku Srpsku neuporedivo veći od broja Srba koji žive u Sarajevu, Zenici, Tuzli, Mostaru… Odgovori uskoro slede.

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *