Popisne anomalije

Popisne anomalije

6 oktobra 2013

Sasa Miric2Piše: Saša Mirić

Čak i mala deca znaju da se u ovoj napaćenoj zemlji ništa ne dešava slučajno i bez prethodno utvrđenog scenarija skrojenog u nekim mračnim kancelarijama negde u Vašingtonu, Londonu, Berlinu, Beču ili Briselu. Ni aktuelni popis stanovništva ne predstavlja izuzetak jer brojne popisne anomalije ukazuju da tu nisu čista posla. Kao i mnogo puta pre u istoriji, određeni svetski centri moći ovde pokušavaju da „ukroje“ rezultate popisa koji odgovaraju njihovim geopolitičkim i ekonomskim interesima. Pri tome već po navici forsiraju maksimalističke ciljeve samo jedne nacionalne ili, bolje rečeno, kvazinacionalne grupe u BiH koja je najpogodnija da poltronski služi interesima moćnih gazda.

Pokušaji da se Hercegovina i Bosna predstave kao zemlje na koje neki imaju više prava od nekih drugih nisu od juče. Neubedljivi spotovi u kojima jadna deca iz Gradačca pozivaju ljude iste vere i verovatno iste nacionalne pripadnosti kao i njihovi roditelji da se izjasne kao „Bošnjoci“, ili tragikomedija u kojoj u jednoj muslimanskoj kući u Janji kod Bijeljine popisivač pronađe dvadeset veselih „ukućana“, ili još tragikomičnija situacija kada hiljade ljudi uzimaju godišnje odmore i sa raznih meridijana hitaju da se popišu u zemlji kojoj su davno rekli „vozdra“ predstavljaju samo blede kopije nekih već davno isprobanih metoda da se lažira demografska, etnička, pa i ekonomska situacija u ovim našim brdima.

Danas retko ko zna kakvu je golgotu od strane austrougarskih vlasti krajem 19. veka preživeo mostarski hodža Mehmed ef. Spahić zbog toga što se javno deklarisao kao pripadnik srpskog naroda, i pozivao druge muslimane u Hercegovini da slobodno učine to isto.

Mnogi ne znaju i da su u vreme austrougarske okupacije u Podrinje, Semberiju, Posavinu i Krajinu kao regije sa većinskim srpskim stanovništvom sistematski doseljavane siromašne mnogočlane muslimanske porodice iz zapadne Hercegovine i srednje Bosne kojima je država u novom zavičaju poklanjala velike površine zemljišta i druge privilegije, sve da bi se napravila etnička ravnoteža. U iste te krajeve doseljavani su i Nemci, Česi, Slovaci, Poljaci, Italijani i Mađari, uglavnom s istim ciljem, ali uz opravdanje da se radi o stručnim ljudima koji treba da donesu ekonomski prosperitet BiH. Takođe, i u prošlosti su moćnici forsirali tzv. bosanski jezik koji je u ovoj zemlji zastupljen koliko i „uzbekistanski“ ili „brunejski“. To je jedina prava istina, pa taman i da se na aktuelnom popisu 104 odsto ljudi izjasni da govori tim jezikom. Ovde ni to nije nemoguće ako je „Veliki brat“ tako isprojektovao, zar ne?!

I šta će biti posle popisa?! Bez obzira na rezultate, ljudi će u ovoj zemlji i dalje govoriti jezikom svojih predaka, „Italijani“, „Česi“ i ostali „Nemci“ će se vratiti u svoje bogate živote širom sveta, i u budućnosti će biti „Spahića“ koji pate zbog svoje iskrenosti i čestitosti, a narod koji ovde jedini predstavlja nepromenljivu istorijsku konstatntu u svim kategorijama popisnih listića i dalje će biti tu. Koliko god i bilo kome bio trn u oku!

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *