Poplava prođe, muljatori nikad

Poplava prođe, muljatori nikad

25 maja 2014

121139_zarko-markovic-1_ifPiše: Žarko Marković

U proteklim danima katastrofe u BiH i regionu u više navrata zažalio sam što nismo Severna Koreja pa da svima redom bude zabranjen pristup internetu. Taj osećaj, međutim, brzo bi bio potisnut kada bi sa svih strana iz poplavljenih područja, upravo preko društvenih mreža, stizale kvalitetne i tačne informacije od kojih su neke spasavale živote. Nakon povlačenja vode, preko društvenih mreža organizovan je i dobar deo dostave pomoći, pa se generalno može reći da je, da nije bilo interneta, kataklizma mogla da bude i veća.

Ipak, razlog pominjanja Severne Koreje su razni bukvalno poremećeni umovi koji su ljudsku tragediju i činjenicu da imaju priključak na internet iskoristili za plasiranje u javni prostor ogromne gomile najobičnijih laži, gluposti, podvala i drugih bljuvotina koje su stvarale dodatnu paniku, izazivale bes i podizale tenzije. Poplava je, recimo, izbacila na površinu frustrirane likove koji su spremni da u fotošopu menjaju izglede računa iz tržnih centara. Na taj način je obesmišljena sva opravdana kritika onih kvazitrgovaca koji su zaista povisili cene.

Ipak, jedan od najboljih dokaza te šizofrenije su razni Fejsbuk i Tviter statusi o leševima koji plutaju po Doboju i stotinu mrtvih u nekom tržnom centru čiji se leševi kriju. Takvi statusi poslužili su određenom broju portala da napišu cele tekstove o tim bizarnostima, a vrhunac je bio uključenje neke „dobro upućene“ Sarajke na jedan federalni radio u kojem se klela da ti leševi zaista postoje i čuva ih, pazite sad, blagopočivša Vojska Republike Srpske. To njeno „svedočenje“ preneli su i neki relevantni portali, bez postavljanja pitanja kako je VRS „oživela“ i bez provera da li na tom mestu zaista ima leševa. U tim porukama i tekstovima očigledan je bio žal što nije poginulo više ljudi, što leševi zaista ne plutaju ili što ne vise okačeni po granama. Poremećaj prizivanja što većeg broja mrtvih, doduše, postoji u ovoj zemlji još od rata. Ali, korišćenje te metodologije u tragediji koja je, što je najveća pobeda, ujedinila običan svet dokaz je da je kasta muljatora još uvek snažna.

Solidarnost običnog sveta koja je tako vidljiva na terenu nije tema koja njih zanima. Lovci u mulju traže sve moguće anomalije samo da bi povećali broj klikova ili podigli prodaju za par primeraka. Za to im služe „pacijenti“ poput one dobro upućene Sarajke ili Obrena Petrovića, na primer. Mnogi će mi možda zameriti što uopšte pominjem takve hohštaplere i klasične antiheroje potopa koji nas je zadesio, ali nije loše na vreme upozoriti koliko ih zaista ima i na šta su sve spremni. Čisto da bismo ih razdvojili od junačina i dobričina, od vedrine, duha, viteštva i prijateljstva koje je ova poplava izbacila, kao najvećeg ohrabrenja da je odbrana od bezumlja u ovoj zemlji i dalje moguća.

(Pressrs.ba)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *