Поправите светионик

Popravite svetionik

17 septembra 2016

Bosko Jaksic 55

Piše: Boško Jakšić

Lepo je kada zvaničnici Evropske unije posećuju zemlje kandidate ohrabrujući ih da nastave sa reformama, ali ukoliko unija želi da zadrži privlačnost, onda bi prvo morala da ozbiljno reformiše sebe.

Ovakva kakva je, EU prestaje da bude svetionik nade i postaje putokaz koji vodi ka krizama i zapostavljanju nekih od temeljnih vrednosti na kojima je stvorena. Izdaju se osnivački principi unije.

Evropski projekat je na najnižoj tački od svog nastanka. Serija kriza, od finansijske preko izbegličke do bezbednosne, ugrozila je legitimitet evropskih institucija. Dva ogromna dostignuća integracija – evro i Šengenski sporazum – opasno su uzdrmana. Dosije nije zatvoren.

Rast populističko-desničarskih partija po Francuskoj, Poljskoj, Mađarskoj i drugde ozbiljno menja topografiju kontinenta. Suženi nacionalizam propraćen antiimigrantskim raspoloženjem doveo je do „bregzita” koji nije samo diplomatski, ekonomski, demografski i vojni gubitak za Evropu. „Bregzit” i drugima otvara vrata za izlazak iz Unije. Marin le Pen preti „fregzitom”.

Ultrapragmatska politika koju promovišu briselske birokrate fokusira se na rešavanje trenutnog problema. Sve ostalo nije važno, ali problem je što su temeljne vrednosti unije ugrađene u ono „sve ostalo”.

Izbeglička kriza razotkriva jednu kukavičku politiku koja pokušava da prikrije nedostatak vizije rešenja problema. S kojim pravom Evropa kritikuje Redžepa Tajipa Erdogana, kada je doprinela rastu njegove autoritarnosti. I ne samo njegove.

Kada se na obzorju pojavila mogućnost da se dogovorom sa Ankarom ublaži ili reši izbeglička kriza, i Angela Merkel je tražila da nemačko tužilaštvo pokrene postupak protiv mladog nemačkog satiričara koji je „uvredio” Erdogana. Zgažena je sloboda govora.

EU je nekada imala snagu da zavede sankcije Austriji kada je na vlast došla krajnja desnica. Danas mađarskog premijera koji vodi rasističku politiku prema izbeglicama tek blago ukorava. Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je izuzetak kada kaže da se stidi Viktora Orbana i da bi Mađarsku trebalo isključiti iz EU.

U izbegličkoj krizi načet je šengenski režim slobode kretanja, jedan od ključnih stubova nosača evropskih integracija. Šest od 26 članica zone, uključujući Nemačku, napustilo je dogovor.

Opasnosti prete i drugom moćnom simbolu jedinstvene Evrope: evru. Međunarodni monetarni fond smatra da ga treba ukinuti jer je to rešenje za spas EU. Tvrde da Francuska ima prejaku valutu dok je nemačka potcenjena, što je ključni razlog koji uništava ekonomsku ravnotežu Evrope.

Šta je sa socijalnom dimenzijom koja je nekada bila ponos evropskog modela? Zar nisu na severu Evrope nastale države blagostanja kao model kome su svi zavideli, a neki i težili?

Slobodno tržište donelo je materijalni prosperitet, ali rastući broj ljudi od njega nema koristi. Gubi posao ili zarađuje manje. Socijalna politika prepuštena je državama članicama, ali fiskalna pravila institucija EU obeshrabruju više socijalne pravde.

Mnogi, s mnogo razloga, veruju da bogati postaju bogatiji jer za njih ne važe pravila kao za sve druge. Rast antiestablišment pokreta nije slučajan.

Dok sve veća nejednakost proizvodi nezadovoljstvo, smanjuje poverenje u države i pojačava revolt protiv globalizacije i demokratije, Evropom dominira ideja da je socijalna sigurnost neproduktivna i da je dodatno treba smanjivati. To je ono što se eufemistički naziva „strukturalnim reformama” koje se nameću milionima ljudi po EU, a vidimo i van EU.

Umesto da uspostave mehanizme koji bi štitili „gubitnike globalizacije”, članice EU opsesivno su pritisnute neoliberalizmom. Brisel poslednjih pet godina insistira na merama štednje ne dajući nikakvu šansu da se kompenzuju žrtve globalizacije, već sprovode politike koje ih još više povređuju.

Kako je EU primer za ugled, i zemlje kandidati slede ovu logiku. Srpski premijer može da se hvali fiskalnom konsolidacijom jer ga niko neće propitivati zašto je ona u značajnoj meri ostvarena smanjivanjem plata i penzija – drastičnim udarom na socijalu.

Može se Aleksandru Vučiću, kao i njegovim evropskim uzorima, da govori o fleksibilnosti tržišta rada na kome zaposleni treba da budu srećni kad im zarade padaju, kada mogu lako da dobiju otkaz, kada imaju sve manje naknade za nazaposlenost i druge socijalne beneficije.

Dok milioni građana danas odbacuju EU upravo zbog fiskalnih pravila i nametnutih strukturnih reformi, od nas se traži da tome aplaudiramo. Da li ćemo se reformisati i postati ono što Evropa danas prestaje da bude – što bi za nas bilo dobro, ili će Srbija sve više ličiti na sadašnju Evropu u krizi – što bi bilo loše.

Evropa gubi politički i moralni identitet koji je projekat EU činio atraktivnim modelom integracija sa visokim demokratskim standardima. Kada su stanovnici EU sve nezadovoljniji, naravno da unija počinje da deluje odbojno i kod onih koji su najavili da žele da joj se pridruže.

Da bi promene bile uspešne i po uniju i po zemlju kandidata uveren sam da je EU ta koja mora da se reformiše kako bi postala model kakav je nekada bila: Evropa demokratskih sloboda i ljudskih prava, prosperitetna, otvorena, socijalno solidarna, humanistička. Evropa će biti privlačna onoliko koliko je u stanju da sopstvene demokratske principe zaštiti od prodora jevtinih ideja populizma.

Bez reformi koje će EU vratiti njenim temeljnim vrednostima, bez unije koja će pokazati da proizvodi bogatstvo i za dosadašnje gubitnike globalizacije, pitam se zašto bi „gubitnici tranzicije” želeli da se pridruže „gubitnicima globalizacije”?

Evropa nije nedemokratska, kao istočna alternativa koja se nudi, ali Evropa mora da popravi svoju demokratiju. Neophodno je ponovo otkriti ideju Evrope. Imati novčanice iste boje nije dovoljno.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. ANA says:

    Zašto mi je ovaj Jakšić toliko ne simpatičan? Možda zato što ne volim ljude koji su "puni sebe", koji izgledaju prepotentno, koji misle da su popili svu pamet svijeta, zato što imaju bilo kakvu vezu sa zapadom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *